Koliko slajdova treba za maturski rad

Deset do dvanaest slajdova. To je broj koji odgovara izlaganju od pet do osam minuta, koliko traje uobičajeno izlaganje na odbrani maturskog rada.

Računica iza tog broja je jednostavna: oko 40 sekundi po slajdu. Pomnoži broj minuta izlaganja sa 1,5 i dobićeš broj slajdova koji možeš da odgovoriš bez jurnjave.

Broj strana rada tu skoro ništa ne menja. Rad od petnaest i rad od dvadeset pet strana brane se u istom vremenu, pa nose isti broj slajdova — razlika je u tome koliko se toga izostavi.

Pre nego što bilo šta praviš, pitaj profesora mentora dve stvari: koliko izlaganje traje u tvojoj školi i da li uopšte traži prezentaciju. Neke škole je ne traže, a neke imaju svoj propisani broj slajdova, i tada važi ono što piše u uputstvu.

Šta se ne računa kao „pravi” slajd

U deset do dvanaest slajdova ulaze i oni koji ne nose sadržaj:

• naslovni slajd — tema, tvoje ime i razred, ime mentora, škola i godina,
• slajd sa sadržajem izlaganja, ako ga praviš,
• završni slajd — „Hvala na pažnji” ili jedna rečenica zaključka.

To znači da ti za stvarni sadržaj ostaje sedam do devet slajdova. Ako ih planiraš kao da ih imaš dvanaest, izlaganje će ti prekoračiti vreme.

Raspored koji radi

Za izlaganje od šest do sedam minuta, po jedan slajd na svaku stavku:

1. Naslovni — bez teksta osim obaveznih podataka.
2. Zašto ova tema — dve do tri kratke crtice.
3. Cilj rada — jedna rečenica, preuzeta iz uvoda.
4. Kako je rad rađen — literatura, anketa, praktični deo.
5. Osnovni pojmovi — najviše četiri, ukratko.
6. Prvo poglavlje razrade — najvažniji nalaz.
7. Drugo poglavlje razrade — najčešće slika, tabela ili grafikon.
8. Treće poglavlje razrade.
9. Rezultati ili ključni podaci — ako ih ima, ovde ide grafikon.
10. Zaključak — dve do tri tvrdnje.
11. Hvala na pažnji.

Ako ti rad ima četiri ili pet poglavlja, ne dodaješ slajd po poglavlju — spajaš dva srodna poglavlja na jedan slajd. Prezentacija nije sadržaj rada u malom, nego izbor onoga što ćeš stvarno reći.

Šta ide na koji slajd, u jednoj rečenici

Kad znaš broj, ostaje pitanje sadržaja. Ovo je najkraći mogući opis svakog slajda iz rasporeda gore:

Primeti da u koloni sa sadržajem slajda nigde ne piše „pasus”. Sve što je duže od jedne rečenice ide u tvoj govor, a ne na ekran.

Zašto se broj slajdova uopšte ocenjuje

Sam broj se ne ocenjuje — ocenjuje se da li si stao u vreme i da li je prezentacija pregledna. Ali ta dva zavise upravo od broja slajdova, pa se on posredno vidi u oceni. Prekoračeno vreme je najčešća zamerka na odbrani, a skoro uvek dolazi od prezentacije koja je za trećinu duža nego što treba.

Kad ide manje, a kad više

Manje slajdova (7–9) ima smisla ako:

• odbrana u tvojoj školi traje kratko i izlaganje je do pet minuta,
• tema je teorijska, bez podataka koji traže grafikon,
• više voliš da govoriš nego da prelistavaš — manje slajdova znači manje prilika da izgubiš mesto.

Više slajdova (13–15) ima smisla ako:

• rad ima praktični deo sa fotografijama — mašinstvo, ugostiteljstvo, zdravstvo, umetnički smerovi,
• imaš rezultate ankete ili merenja koji traže nekoliko grafikona,
• mentor je tražio da se prikaže ceo postupak izrade.

U oba slučaja pravilo ostaje isto: broj slajdova se izvodi iz vremena, ne iz želje. Petnaest slajdova na šest minuta znači 24 sekunde po slajdu — nećeš stići ništa da kažeš, a komisija neće stići ništa da pročita.

Kako da proveriš da li je broj dobar

Ne broj slajdove — izmeri izlaganje.

1. Napiši skriptu izlaganja, dakle tekst onoga što govoriš uz svaki slajd. Kako: skripta za odbranu maturskog.
2. Pročitaj je naglas, uz slajdove, sa štopericom.
3. Ako si prekoračio vreme, izbaci slajd, ne skraćuj rečenice. Skraćivanje rečenica se na odbrani pretvori u brzo govorenje; izbačen slajd ostaje izbačen.
4. Ako si mnogo ispod vremena, ne dodaješ slajd nego sadržaj na postojeće — najčešće jedan konkretan primer ili podatak.

Koliko cela odbrana traje i koliko od toga otpada na tvoje izlaganje: koliko traje odbrana maturskog rada.

Koliko teksta ide na slajd

Broj slajdova i količina teksta su vezani. Ako na slajd staviš pasus, slajd traje minut i po i komisija ga čita umesto da sluša tebe.

Praktična mera: najviše šest crtica po slajdu, najviše osam reči po crtici. Slajd je podsetnik, a rečenice su tvoje.

Jedan grafikon ili slika po slajdu je dovoljno, i uvek sa naslovom koji kaže šta se na njemu vidi. Detaljna pravila za izgled slajdova, font i boje: prezentacija za maturski rad.

Ako mentor traži tačan broj

Dešava se da uputstvo kaže „prezentacija do 10 slajdova” ili „najmanje 15”. Tada se broj ne pregovara — prilagođava se sadržaj.

Ako je gornja granica niska, spoji poglavlja: osnovni pojmovi i prvo poglavlje idu zajedno, zaključak i završni slajd takođe. Ako je donja granica visoka, razbij slajdove koji nose više od jedne ideje — jedan slajd sa četiri pojma postaje dva slajda sa po dva.

Ono što se ne radi jeste popunjavanje praznim slajdovima, slikama bez veze sa temom ili ponavljanjem istog sadržaja. To komisija primeti pre nego što dođeš do trećeg slajda.

Najčešće greške

• Dvadeset i više slajdova za izlaganje od šest minuta.
• Ceo tekst rada prebačen na slajdove, pa izlaganje postane čitanje sa ekrana.
• Slajd po poglavlju, bez izbora šta je zaista važno.
• Zaboravljen zaključni slajd, pa izlaganje prestane usred rečenice.
• Prezentacija otvorena prvi put u učionici — font se pomerio, video se ne pušta, tabela je izašla iz okvira.
• Slajdovi bez ijednog broja ili primera, samo opšte crtice. Jedan konkretan podatak po slajdu je ono što ostaje zapamćeno.

Ponesi prezentaciju u dva oblika, .pptx i .pdf, na USB-u i u mejlu. PDF verzija nikad ne pomeri raspored, ma na kom se računaru otvorila.