Struktura maturskog rada

Maturski rad ima ustaljen redosled delova koji se ne menja mnogo od škole do škole. Razlike su u detaljima — negde se traži izjava o samostalnosti, negde rezime na stranom jeziku — ali kostur je isti.

Ovaj tekst prolazi kroz svaki deo: šta u njemu stoji, koliko je dugačak i gde se najčešće greši.

Redosled delova

Neke škole traže i izjavu o samostalnoj izradi rada, zahvalnicu ili rezime sa ključnim rečima. Ako to nije izričito traženo, ne dodaje se — suvišni delovi ne donose bodove, a prave utisak da je rad prepisan odnekud gde su bili obavezni.

Naslovna strana

Prva strana nosi podatke o školi, tebi, temi i mentoru. Ne broji se, iako se računa kao strana broj jedan.

Elementi koji se skoro uvek traže: naziv i mesto škole, reč „MATURSKI RAD”, predmet, naslov teme, ime učenika i razred, ime profesora mentora i mesto i godina. Naslov teme mora da bude identičan onom koji je odobren pri prijavi — to je greška koja se otkriva na dan predaje i tada se više ne popravlja lako.

Sadržaj

Sadržaj ide odmah posle naslovne. Sadrži sve naslove i podnaslove sa brojevima strana — tačno onim rečima kojima se pojavljuju u tekstu.

Pravi se automatski. U Wordu se naslovima dodeli stil „Heading 1” i „Heading 2”, pa se preko kartice Reference ubaci Table of Contents. Kad dodaš pasus, sadržaj se osveži jednim klikom i brojevi strana ostaju tačni.

Ručno kucan sadržaj je siguran način da se na odbrani otvori strana 14, a tamo bude nešto sasvim drugo.

Koliko nivoa

Za maturski rad su dovoljna dva nivoa: poglavlje (2.) i potpoglavlje (2.1.). Treći nivo (2.1.1.) ima smisla samo u dužim radovima iz struke. Ako ti se struktura grana u četiri nivoa, poglavlje je verovatno preširoko.

Uvod

Uvod uvodi u temu, ne u rad. Zadatak mu je da čitalac zna o čemu se radi i zašto, pre nego što stigne do prvog poglavlja.

Sadrži pet stvari:

1. o čemu je rad,
2. zašto je tema odabrana i zašto je važna,
3. cilj rada — šta se njime pokazuje,
4. kako se do toga došlo (literatura, analiza, anketa, praktični rad),
5. kratak pregled poglavlja.

Piše se poslednji, kad razrada postoji. Gotov kostur po rečenicama i primeri prvih pasusa: uvod za maturski rad.

Razrada

Razrada je telo rada i zauzima oko 70 odsto obima. Ovde se tema zapravo obrađuje.

Kako se dele poglavlja

Najčešći obrasci, zavisno od predmeta:

Hronološki — za istoriju i srpski. Prilike pre, tok, posledice.

Od opšteg ka posebnom — za geografiju, biologiju, sociologiju. Prvo pojam i teorija, pa konkretan slučaj.

Teorija pa praksa — za stručne predmete. Prvo kako stvar funkcioniše, pa opis urađenog, izmerenog ili posmatranog.

Poređenje — dva sistema, dva pisca, dva perioda, pa sinteza u trećem poglavlju.

Bilo koji od ovih obrazaca radi. Ono što ne radi je niz poglavlja bez veze među njima, gde svako počinje kao da prethodno ne postoji.

Koliko poglavlja

Tri do pet glavnih poglavlja u razradi, svako sa dva do četiri potpoglavlja. Poglavlje kraće od jedne strane nije poglavlje nego pasus — spoji ga sa susednim. Poglavlje duže od pet strana treba podeliti.

Ravnoteža

Ako je prvo poglavlje osam strana, a treće jedna i po, čitalac odmah vidi gde ti je ponestalo materijala. Poglavlja ne moraju biti identična, ali razlika od tri puta se primeti.

Slike, tabele i grafikoni

Prilozi u razradi se numerišu i imaju naziv. Domaća praksa je da naziv tabele ide iznad, a naziv slike ispod, ali proveri šta traži mentor.

Svaki prilog mora da bude pomenut u tekstu rečenicom tipa „Podaci su prikazani u Tabeli 3.” Slika koja se nigde ne pominje je ukras i bolje je izbaciti je.

Zaključak

Zaključak zatvara ono što je uvod otvorio. Ne sme da sadrži nove podatke, nove izvore ni citate — sve što tvrdi mora već da postoji u razradi.

Dužina je jedna do jedna i po strana. Kostur, primer i lista onoga što se u zaključku ne piše: zaključak maturskog rada.

Literatura

Spisak izvora ide posle zaključka, na posebnoj strani. Ređa se po abecedi, po prezimenu autora, i numeriše ako to mentor traži.

Za maturski rad je uobičajeno šest do deset jedinica. Svaki izvor iz spiska mora biti korišćen u tekstu, i svaki izvor iz teksta mora biti u spisku — to se proverava najlakše i najčešće. Formati za knjigu, članak, sajt i zakon: literatura za maturski rad.

Prilozi

Prilozi su ono što bi prekinulo tok teksta: upitnik iz ankete, duže tabele sirovih podataka, tehnički crteži, fotografije praktičnog rada, skenirani dokumenti.

Označavaju se kao Prilog 1, Prilog 2 i u tekstu se na njih upućuje. Ako priloga nema, odeljak se ne pravi.

Koliko čega — brzi pregled

Za rad od 18 strana teksta, realna podela izgleda ovako:

Ako ti se ova podela ne poklapa, nije problem — problem je kad uvod i zaključak zajedno pređu petinu rada, jer to znači da razrade nema dovoljno.

Ravnoteža poglavlja u praksi

Kad završiš razradu, uradi jednostavnu proveru: upiši broj strana svakog poglavlja jedan ispod drugog. Ako se raspon kreće od dve do osam strana, negde imaš višak, a negde materijala nije bilo.

Poglavlje koje je ispalo prekratko se najčešće popravlja konkretnim primerom ili poređenjem, a ne dodatnim definicijama. Poglavlje koje je ispalo predugačko skoro uvek sadrži dve teme — podeli ga na dva potpoglavlja i vidi da li oba pripadaju radu.

Numeracija naslova

Koristi decimalnu numeraciju i drži se jednog sistema kroz ceo rad:

1. UVOD
2. NASLOV PRVOG POGLAVLJA
   2.1. Potpoglavlje
   2.2. Potpoglavlje
3. NASLOV DRUGOG POGLAVLJA
   3.1. Potpoglavlje
4. ZAKLJUČAK
5. LITERATURA

Uvod i zaključak se u ovom sistemu numerišu zajedno sa poglavljima. Ako mentor traži da ostanu bez broja, i to je u redu — nedosledno je samo ako u istom radu jedno poglavlje ima broj, a drugo nema.

Greške koje se najčešće vide

• Sadržaj kucan ručno, pa se brojevi strana ne poklapaju.
• Uvod napisan prvi i nikad usklađen sa onim što je na kraju napisano.
• Poglavlje koje je prepričana Vikipedija, bez veze sa ostatkom rada.
• Zaključak sa novim podatkom koji se nigde pre ne pominje.
• Literatura koja sadrži naslove koji se u tekstu ne pojavljuju.
• Prilozi bez numeracije, nabacani na kraj bez pominjanja u tekstu.
• Različit izgled naslova kroz rad — prvo poglavlje 14 pt podebljano, treće 12 pt obično.

Kad struktura stoji, pisanje je mnogo lakše: umesto jednog velikog zadatka imaš osam malih. Ceo redosled poslova od prijave teme do odbrane: kako napisati maturski rad.