Zaključak maturskog rada

Zaključak je poslednji deo rada i, po pravilu, prvi koji komisija pročita u celini. Kad se rad prelistava pred odbranu, gleda se naslovna strana, sadržaj i zaključak — jer se iz njega najbrže vidi šta je učenik zapravo uradio.

Uprkos tome, zaključak je deo koji se najčešće piše u poslednjih pola sata, kao prepričana razrada.

Šta zaključak jeste

Zaključak odgovara na pitanje koje je uvod postavio. Ako uvod kaže „cilj rada je da se prikaže kako X utiče na Y”, zaključak kaže šta se o tom uticaju iz rada vidi.

To je sinteza, ne rezime. Razlika je u jednoj stvari: rezime nabraja šta je gde napisano, sinteza spaja nalaze u tvrdnju.

Šta u zaključku ne sme da stoji

• Novi podaci. Sve što se tvrdi mora već postojati u razradi.
• Novi izvori i citati. Zaključak je tvoj glas, ne tuđi.
• Nove teme. Ako se nešto pojavi prvi put ovde, mesto mu je u poglavlju.
• Nesigurne formulacije. „Možda bi se moglo reći da je verovatno” ne znači ništa.
• Zahvalnice i lične izjave. Za to postoji poseban deo, ako ga škola traži.
• Prepisan uvod sa promenjenim redom reči — najlakše se primeti od svega.

Dužina

Jedna do jedne i po strane, tri do pet pasusa. Za rad od dvadeset strana to je otprilike 250 do 400 reči.

Zaključak od pola strane deluje kao da si stao kad ti je ponestalo vremena. Zaključak od tri strane znači da si u njega stavio ono što je trebalo da bude poslednje poglavlje.

Kostur od pet pasusa

1. Vraćanje na cilj

Prva rečenica podseća šta je rad trebalo da uradi — bez ponavljanja uvoda doslovno.

Rad je imao za cilj da prikaže kako korišćenje društvenih mreža utiče na samopouzdanje adolescenata i koje mere prevencije literatura navodi kao delotvorne.

2. Glavni nalazi

Dva do četiri najvažnija zaključka iz razrade, sređena po važnosti, a ne po redosledu poglavlja.

Analiza je pokazala da presudan faktor nije količina vremena, nego način korišćenja: pasivno praćenje tuđih sadržaja povezano je sa nezadovoljstvom sobom mnogo više nego aktivna komunikacija sa poznanicima.

3. Šta iz toga sledi

Ovde se vidi da li si razumeo sopstveni rad. Šta ovi nalazi znače u praksi, za školu, za struku, za svakodnevni život.

Iz toga sledi da mere koje se svode na ograničavanje vremena imaju ograničen domet, dok razgovor o načinu korišćenja i o tome kako nastaju objavljeni sadržaji deluje na sam uzrok.

4. Ograničenja

Jedan pasus o tome šta rad nije mogao da obuhvati. Ovo je znak zrelosti, ne slabosti — i komisije ga primete.

Anketa je sprovedena na uzorku od 42 učenika jedne škole, pa se rezultati ne mogu uopštiti na sve srednjoškolce. Takođe, deo literature se odnosi na drugu kulturnu sredinu.

5. Otvoreno pitanje

Poslednji pasus otvara nastavak: šta bi se dalje moglo istražiti. Kratko, jedna do dve rečenice.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li se isti obrazac javlja i kod mlađih uzrasta, kod kojih korišćenje mreža počinje sve ranije.

Ceo primer

Rad je imao za cilj da prikaže kako korišćenje društvenih mreža utiče na samopouzdanje adolescenata i koje se mere prevencije u literaturi navode kao delotvorne.

Pregled literature i sprovedena anketa pokazali su da presudan faktor nije količina vremena provedenog na mrežama, nego način korišćenja. Pasivno praćenje tuđih sadržaja povezano je sa nezadovoljstvom sopstvenim izgledom znatno više nego aktivna komunikacija sa poznanicima. Drugi nalaz je da učenici retko razgovaraju o tim osećanjima sa odraslima, pa se problem uglavnom ne primeti na vreme.

Iz toga sledi da mere koje se svode na ograničavanje vremena imaju ograničen domet. Delotvornije je razgovarati o načinu korišćenja i o tome kako nastaju sadržaji koji se objavljuju, što je zadatak i škole i porodice.

Rad ima ograničenja. Anketa je sprovedena na uzorku od 42 učenika jedne škole, pa se nalazi ne mogu uopštiti, a deo korišćene literature odnosi se na drugu kulturnu sredinu.

Otvoreno ostaje pitanje da li se isti obrazac javlja kod mlađih uzrasta, kod kojih korišćenje mreža počinje sve ranije, i da li bi tu ranija prevencija dala bolje rezultate.

Pet pasusa, oko 250 reči. Jasno se vidi šta je rad pokazao i šta učenik misli o tome.

Zaključak kod stručnog rada

Ako rad ima praktični deo, zaključak pored nalaza sadrži i ocenu urađenog:

• šta je izvedeno i da li je funkcionisalo kako je planirano,
• gde su se javili problemi i kako su rešeni,
• šta bi se sledeći put uradilo drugačije,
• koliko je rešenje primenljivo u praksi.

Rečenica o tome šta bi se uradilo drugačije je najkorisnija za odbranu — iz nje skoro uvek izađe jedno pitanje na koje si već spreman.

Kako se zaključak i uvod proveravaju zajedno

Otvori uvod i zaključak jedan pored drugog i pročitaj ih zaredom, bez ostatka rada. Neko ko pročita samo ta dva dela treba da razume:

1. koja je tema,
2. šta je rad trebalo da pokaže,
3. šta je pokazao.

Ako bilo šta od toga nedostaje ili se ne poklapa, popravi tako da se poklopi. Najčešće se popravlja uvod, jer je napisan pre nego što se znalo kako će rad izgledati. Kako se uvod slaže po elementima: uvod za maturski rad.

Rečenice koje se mogu koristiti

Kad se zaglaviš na formulaciji, pomažu gotovi početci rečenica. Ovi se koriste u domaćoj praksi i nisu prazni:

• „Analiza je pokazala da…”
• „Iz prikazanih podataka sledi da…”
• „Za razliku od očekivanog, rad je pokazao da…”
• „Najvažniji nalaz odnosi se na…”
• „Sprovedeno istraživanje ima ograničenja: …”
• „Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje…”

Ono što se izbegava su fraze bez sadržaja — „tema je veoma značajna”, „potrebno je posvetiti više pažnje”, „u budućnosti će biti sve važnije”. Njima se popunjava prostor kad nema nalaza, i to se vidi.

Zaključak je osnova odbrane

Ono što u zaključku napišeš je ono što ćeš na odbrani reći u poslednjim rečenicama izlaganja. Komisija najčešće postavlja pitanja upravo odatle:

• „Kako ste došli do tog zaključka?”
• „Da li bi rezultat bio isti na većem uzorku?”
• „Šta biste uradili drugačije?”

Sva tri pitanja imaju odgovor u dobro napisanom zaključku — u pasusu o nalazima, u pasusu o ograničenjima i u poslednjem pasusu. Kako izgleda ceo tok odbrane: odbrana maturskog rada.

Najčešće greške

• Zaključak koji prepričava poglavlja umesto da ih spaja.
• Nov podatak ili citat koji se nigde pre ne pojavljuje.
• Ponovljen uvod sa promenjenim redosledom reči.
• Nema ograničenja — rad deluje kao da tvrdi više nego što može.
• Fraze bez sadržaja: „tema je veoma značajna i zahteva dalju pažnju”.
• Zaključak koji ne odgovara na cilj postavljen u uvodu.
• Pisan na brzinu, poslednjih sat vremena pred predaju.

Ako ti od celog rada ostane vremena za doterivanje samo jednog dela, neka to bude zaključak. To je deo koji se čita pažljivo i iz kog izlaze pitanja. Ostatak posla po redosledu: kako napisati maturski rad.