Uvod za maturski rad

Uvod je deo rada koji se najviše puta prepravlja i koji se najčešće piše u pogrešnom trenutku. Ako ga pišeš prvog dana, napisaćeš najavu rada koji tek zamišljaš — a rad će ispasti drugačiji.

Zato važi jednostavno pravilo: uvod se piše poslednji, zajedno sa zaključkom, kad razrada postoji. Tada tačno znaš šta najavljuješ.

Šta uvod treba da uradi

Zadatak uvoda je da čitalac, pre prvog poglavlja, zna četiri stvari: o čemu je rad, zašto je tema važna, šta se radom pokazuje i kako je rad složen.

Nije mu zadatak da:

• prepriča sadržaj poglavlja,
• iznosi rezultate — to je posao zaključka,
• citira izvore i ulazi u raspravu,
• priča o tome koliko ti je bilo teško da ga napišeš.

Dužina

Za maturski rad je uobičajeno jedna do jedne i po strane, odnosno tri do pet pasusa. Uvod duži od dve strane se pretvara u poglavlje, a kraći od pola strane ostavlja utisak da je dopisan u poslednji čas.

Ako imaš meru: uvod i zaključak zajedno ne treba da pređu petnaest odsto rada. Kako se strane dele po delovima: koliko strana ima maturski rad.

Kostur od pet delova

Uvod se skoro uvek sastoji od istih pet elemenata, tim redom.

1. Šta je tema

Prva rečenica smešta čitaoca u oblast, bez uvijanja i bez opštih mesta tipa „od davnina čovek se pita”.

Društvene mreže su u poslednjoj deceniji postale glavni kanal komunikacije među srednjoškolcima, a sa njima i novi izvor pritiska na sliku o sebi.

2. Zašto je tema važna

Jedan do dva pasusa o tome zašto se time uopšte bavimo — koji je problem, koga pogađa, zašto sada.

Sve češće se u školama uočava veza između vremena provedenog na mrežama i nezadovoljstva sopstvenim izgledom, pa se pitanje prevencije postavlja i pred nastavnike i pred roditelje.

Ovde je mesto i za ličan razlog izbora teme, ako mentor to traži. Jedna rečenica, ne pasus.

3. Cilj rada

Najvažnija rečenica uvoda. Počinje jasno i kaže šta rad radi.

Cilj ovog rada je da se prikaže kako korišćenje društvenih mreža utiče na samopouzdanje adolescenata i koje mere prevencije se u literaturi navode kao delotvorne.

Formulacije koje se koriste: Cilj rada je da se prikaže / objasni / uporedi / analizira / utvrdi. Ako imaš i konkretno pitanje na koje odgovaraš, napiši ga.

4. Metod — kako si došao do toga

Kratko i tačno. Nema potrebe da zvuči naučno, treba da bude istinito.

Rad se zasniva na analizi stručne literature i istraživanja objavljenih u poslednjih deset godina, kao i na anketi sprovedenoj među učenicima završnih razreda jedne srednje škole.

Ako si radio samo pregled literature, to i napiši — to je legitiman metod za maturski rad.

5. Struktura rada

Poslednji pasus vodi čitaoca kroz poglavlja, u dve do tri rečenice.

Rad je podeljen na tri poglavlja. Prvo objašnjava pojam samopouzdanja i period adolescencije, drugo prikazuje mehanizme uticaja društvenih mreža, a treće mere prevencije u školi i porodici.

Ovaj pasus ne prepričava poglavlja, samo ih najavljuje. Kako se poglavlja dele i koliki obim nose: struktura maturskog rada.

Ceo primer

Kako to izgleda sastavljeno:

Društvene mreže su u poslednjoj deceniji postale glavni kanal komunikacije među srednjoškolcima. Uz prednosti koje donose — brzu komunikaciju, pristup informacijama i lakše povezivanje — javljaju se i pojave koje zabrinjavaju nastavnike i roditelje, pre svega stalno poređenje sa drugima.

Tema je odabrana jer se odnosi na svakodnevicu učenika i jer se o njoj u školi govori uglavnom uopšteno, bez oslonca na istraživanja. Razumevanje mehanizama kojima mreže utiču na sliku o sebi važno je za sve koji rade sa mladima.

Cilj ovog rada je da se prikaže kako korišćenje društvenih mreža utiče na samopouzdanje adolescenata i koje mere prevencije se u literaturi navode kao delotvorne.

Rad se zasniva na analizi stručne literature objavljene u poslednjih deset godina i na anketi sprovedenoj među učenicima završnih razreda.

Rad je podeljen na tri poglavlja. Prvo objašnjava pojam samopouzdanja i osobenosti adolescencije, drugo prikazuje mehanizme uticaja društvenih mreža, a treće mere prevencije u školi i porodici.

Pet pasusa, oko 220 reči, jedna strana sa proredom 1,5. To je sasvim dovoljno.

Uvod za stručni rad

Ako je rad iz stručnog predmeta i ima praktični deo, redosled je isti, ali se dodaje rečenica o tome šta je konkretno urađeno:

U praktičnom delu rada opisan je postupak izrade i montaže elemenata, izvedene su mere i priložena je tehnička dokumentacija.

Sve što je u prilozima se u uvodu pomene jednom rečenicom, da čitalac zna da postoji.

Kako da počneš kad ne znaš kako

Napiši pet rečenica, po jednu za svaki element, bez ambicije da lepo zvuče:

1. Rad je o ______.
2. Ovo je važno jer ______.
3. Cilj rada je ______.
4. Do zaključaka se došlo ______.
5. Rad ima ______ poglavlja: ______.

Zatim svaku rečenicu proširi na pasus. Uvod je gotov za dvadeset minuta, a ostaje ti da ga posle doteraš.

Prva rečenica

Na prvoj rečenici se gubi najviše vremena, a ona je zapravo tehnički zadatak: treba da smesti čitaoca u temu bez opštih mesta. Tri obrasca koji uvek rade:

Podatak. „Više od polovine srednjoškolaca u Srbiji koristi bar tri društvene mreže dnevno.”

Pojam. „Samopouzdanje se u psihologiji određuje kao vrednovanje sopstvene ličnosti i najosetljivije je u adolescenciji.”

Promena. „Način na koji mladi komuniciraju promenio se u poslednjoj deceniji više nego u pedeset godina pre toga.”

Ono što ne radi: „Od davnina je čovek…” i „U današnje vreme, kada tehnologija napreduje velikom brzinom…”. Te rečenice ne nose informaciju i komisija ih je pročitala stotinu puta.

Ako se zaglaviš, napiši bilo kakvu prvu rečenicu i idi dalje. Kad je uvod gotov, vratićeš joj se sa mnogo boljim idejama nego na prazan dokument.

Prvo i drugo lice

Uvod se piše u trećem licu ili bezlično: „u radu se prikazuje”, „cilj rada je”, „analizirano je”. Izbegavaj „ja sam odlučio da”, osim ako mentor izričito dozvoljava lični ton.

Prošlo vreme koristi se za ono što je urađeno („anketa je sprovedena”), a prezent za opis rada („rad je podeljen na tri poglavlja”).

Najčešće greške

Provera pre predaje

Pročitaj uvod posle zaključka, jedno za drugim. Tri stvari moraju da se poklope:

1. Cilj naveden u uvodu je onaj na koji zaključak odgovara.
2. Poglavlja najavljena u uvodu postoje pod tim imenima.
3. Metod opisan u uvodu je stvarno primenjen u radu.

Ako se bilo šta od toga ne poklapa, popravlja se uvod — ne rad. Kako se piše druga polovina tog para: zaključak maturskog rada. Ceo redosled poslova od teme do odbrane: kako napisati maturski rad.