Koliko vremena treba za maturski rad

Odgovor u satima je korisniji od odgovora u nedeljama, jer nedelje prolaze i kad ništa ne radiš.

Maturski rad od petnaestak do dvadeset pet strana traži oko 35 do 50 sati stvarnog rada za stolom. Ako u proseku odvojiš sat dnevno, to je šest do osam nedelja. Ako radiš vikendima po četiri sata, to je oko tri meseca. Ako sve guraš u poslednju nedelju, to je pet dana po sedam sati — moguće, ali naporno i vidljivo.

Ti sati se ne troše ravnomerno. Najviše odlazi na čitanje literature i na pisanje razrade; najmanje na uvod i zaključak, koji deluju strašno, a kad je razrada gotova pišu se za jedno popodne.

Rokovi za prijavu teme i predaju rada se razlikuju od škole do škole, pa ih uzmi od profesora mentora čim tema bude odobrena, i zapiši ih. Ovaj tekst ne može da ti kaže tvoj datum — može da ti kaže koliko posla stoji između danas i tog datuma.

Gde vreme zaista odlazi

Zbir je između 36 i 55 sati. Raspon je širok zato što najviše zavisi od dve stvari: koliko ti je tema poznata i koliko literature na srpskom postoji. Tema iz gradiva koje si ove godine učio piše se dvostruko brže od teme koju otkrivaš od nule.

Zašto se čitanje uvek potceni

Skoro svi planiraju pisanje, a ne planiraju čitanje. Onda se pisanje zaglavi na trećoj strani, jer nema šta da se napiše — nije pročitano dovoljno.

Osam do dvanaest sati čitanja nije luksuz, to je uslov. I to čitanja sa beleškama: svaki podatak koji planiraš da koristiš odmah dobija izvor i broj strane. Bez toga se kasnije gubi sat vremena po jednom traženom podatku.

Tri realna scenarija

Imaš dva meseca ili više

Ovo je udobna situacija i jedina u kojoj rad može da bude bolji od prosečnog. Raspored: prva nedelja tema, druga i treća literatura, četvrta plan, peta do sedme razrada, osma sve ostalo.

Najveći rizik nije vreme nego pauza. Ako posle skupljanja literature napraviš tri nedelje pauze, izgubićeš beleške iz glave i deo posla se ponavlja. Bolje je po pola sata dnevno nego po šest sati jednom u dve nedelje. Kako to izgleda razbijeno po nedeljama: plan pisanja maturskog rada.

Imaš tri nedelje

Sasvim izvodljivo, ali bez lutanja. Konkretno:

• Nedelja 1: tema potvrđena, literatura skupljena i pročitana, plan rada napisan.
• Nedelja 2: razrada — po dve strane dnevno, bez vraćanja na doterivanje.
• Nedelja 3: uvod i zaključak, formatiranje, literatura, čitanje, prezentacija i skripta.

Pravilo koje ovde najviše pomaže: ne doteruj dok pišeš. Loša rečenica u prvoj verziji ne košta ništa, a zaustavljanje na svakoj rečenici udvostručuje vreme pisanja.

Imaš nedelju ili manje

Tada se ništa ne izbacuje, samo se skraćuje — i redosled postaje važniji nego inače.

1. Dan 1: suzi temu i skupi izvore. Pet do šest je dovoljno.
2. Dan 2: napiši plan rada i popuni ga sa po tri rečenice ispod svakog podnaslova.
3. Dan 3 i 4: razrada, ceo dan, bez uređivanja.
4. Dan 5: uvod, zaključak, literatura, formatiranje.
5. Dan 6: prezentacija i skripta.
6. Dan 7: čitanje naglas i ispravke.

Ono što se u ovom tempu najčešće žrtvuje je pauza između pisanja i čitanja — a baš ona hvata najviše grešaka. Ako moraš da biraš, spavaj jednu noć između poslednje napisane rečenice i završnog čitanja.

Šta se ne može ubrzati

Tri stvari ne zavise od toga koliko brzo kucaš.

Odobrenje teme. Mentor nije uvek dostupan istog dana, a tema koja nije odobrena može da se vrati na početak. Pitaj rano.

Nabavka literature. Knjiga iz biblioteke se čeka, a neki izvori postoje samo u štampanom obliku. Ako tvoja tema traži konkretnu knjigu, to je prvi zadatak, ne poslednji.

Razumevanje sopstvenog teksta. Ovo je jedini deo koji se brani. Rad napisan za dva dana može da bude uredan, ali ako ga nisi pročitao naglas, prvo pitanje komisije to otkrije. Ostavi bar dva sata za čitanje rada od početka do kraja, šta god da je ostalo od roka.

Kako da proceniš svoj tempo

Napiši jednu stranu razrade i izmeri koliko ti je trebalo. Većina đaka je između 45 i 90 minuta po strani, uključujući proveru podataka.

Pomnoži to sa brojem strana razrade koji ti treba — koliko strana ima maturski rad daje uobičajene opsege — pa dodaj oko 40 odsto za sve ostalo. Dobijena brojka je mnogo bliža istini od bilo koje opšte procene, jer meri tebe.

Šta dodaje vreme, a šta ga skida

Nisu svi maturski radovi isti posao. Ove stvari pomeraju procenu naviše:

• Praktični deo — anketa, merenje, izrada modela ili programa. Anketa sama po sebi traži nedelju dana samo da bi se prikupili odgovori, pa se planira prva, ne poslednja.
• Tema van gradiva koju upoznaješ od nule.
• Literatura na stranom jeziku, jer se svaka strana čita sporije.
• Mnogo slika, tabela i grafikona, koji se svi numerišu i opisuju.

A ove je skidaju:

• tema iz predmeta koji ti ide,
• mentor koji je dao jasno uputstvo na početku,
• izvori koji su dostupni na internetu, bez čekanja biblioteke,
• plan rada napisan pre prve rečenice razrade.

Najčešće greške u računici

• Računanje kalendarskih dana umesto sati. Tri nedelje do predaje ne znače tri nedelje rada ako u njima imaš kontrolne i pismene.
• Ostavljanje formatiranja za poslednje veče. Automatski sadržaj, fusnote i brojevi strana umeju da pojedu tri sata kad se rade prvi put.
• Zaboravljena prezentacija. Uz rad se najčešće traži i prezentacija za odbranu; to je još nekoliko sati posle predaje teksta.
• Planiranje bez rezerve. Ostavi bar dva slobodna dana pred rok. Uvek nešto iskrsne — pokvaren fajl, bolest, mentor koji traži izmene.
• Verovanje da će tema „doći”. Neće. Dok tema nije odabrana, sat vremena dnevno se troši na razmišljanje umesto na rad. Ako si zaglavljen na tom koraku: ne znam kako da počnem maturski rad.

Kad je najbolje početi

Praktično pravilo: počni onog dana kad saznaš temu, makar to bilo pola sata. Prvi sat uložen odmah vredi kao tri uložena poslednje nedelje, jer u tom trenutku još imaš izbor — možeš da promeniš temu, da naručiš knjigu, da pitaš mentora nešto što kasnije neće biti moguće.

I još jedna praktična stvar: dogovori sa mentorom međurok. Reci da ćeš mu poslati plan rada za deset dana. Rok koji je neko drugi video menja ponašanje mnogo više od roka koji postoji samo u tvojoj glavi.