Ne znam kako da počnem maturski rad

Ako sediš pred praznim dokumentom već danima, problem skoro sigurno nije u tebi i nije u tome što ne umeš da pišeš.

Problem je što pokušavaš da počneš od pogrešnog mesta. Maturski rad se ne počinje pisanjem uvoda. Prazna strana na kojoj treba da se pojavi prva rečenica rada je najteže mesto u celom poslu, a ti si ga stavio na prvo mesto.

Pravi prvi korak je spisak poglavlja. Ne rečenica, nego spisak. Za to ti treba jedno popodne i on pretvara „dvadeset strana” u osam zadataka od po dve strane — a zadatak od dve strane niko ne odlaže nedeljama.

Ispod je šta tačno da uradiš, po redu, i kako da prepoznaš koji te od tri uobičajena razloga drži.

Zašto rad stoji

Razlog 1: tema nije dovoljno sužena

Ovo je najčešće. Ako ti je tema „Uticaj društvenih mreža na mlade”, nemaš gde da počneš zato što tema nema kraj. O njoj se može napisati i deset strana i deset knjiga, pa mozak ne zna gde da stane.

Kako se prepozna: ne umeš da u dve rečenice objasniš šta tvoj rad tvrdi.

Rešenje: dodaj temi granicu. Granica može biti mesto (u Srbiji, u mom gradu), vreme (u poslednjih pet godina), grupa (kod srednjoškolaca), ili jedan slučaj (na primeru jedne mreže). „Uticaj društvenih mreža na navike učenja kod srednjoškolaca” je tema koja ima kraj i o kojoj odmah znaš tri stvari koje ćeš napisati.

Ako sumnjaš da je tema preširoka ili preuska, prođi kroz kako odabrati temu za maturski i uradi proveru: ukucaj temu i vidi da li nalaziš bar pet upotrebljivih izvora.

Razlog 2: nisi ništa pročitao

Pisanje pre čitanja ne radi. Ako nisi pročitao izvore, nemaš šta da napišeš — i to nije blokada, to je tačno stanje stvari.

Kako se prepozna: znaš o čemu je tema, ali ne znaš nijedan konkretan podatak, ime autora ili brojku.

Rešenje: prestani da pokušavaš da pišeš i provedi dva popodneva u čitanju, sa beleškama. Ne čitaj radi znanja, čitaj radi spiska: koje se teme ponavljaju kod svih autora? To su tvoja poglavlja.

Razlog 3: čekaš da rad bude dobar iz prvog puta

Ovo drži najviše dobrih đaka. Rečenica se briše pet puta jer nijedna ne zvuči dovoljno ozbiljno, pa se posle sat vremena odustane.

Kako se prepozna: imaš napisano pola strane koju si prepravljao tri puta.

Rešenje: prva verzija sme da bude loša i najčešće jeste. Piši bez vraćanja, pa doteruj na kraju. Loša rečenica u prvoj verziji ne košta ništa; zaustavljanje na svakoj rečenici udvostručuje vreme pisanja.

Šta da uradiš danas

Ovo je popodne od dva do tri sata, posle kog rad prestaje da bude prazna strana.

1. Napiši temu u jednoj rečenici. Ne naslov — rečenicu koja kaže šta rad pokazuje. „Cilj ovog rada je da se prikaže…” Ako ne možeš da je dovršiš, vrati se na sužavanje teme.

2. Nabroj tri do pet stvari koje neko mora da zna da bi razumeo tvoju temu. Piši u crticama, bez reda, kako ti padne na pamet.

3. Poređaj te crtice logičnim redom. Prvo ono što objašnjava pojmove, pa ono što opisuje, pa ono što zaključuje. To su tvoja poglavlja.

4. Ispod svakog poglavlja napiši dva podnaslova. Sada imaš osam do deset delova od po strane i po.

5. Ispod svakog podnaslova napiši jednu rečenicu: šta tu ide. Ne pišeš tekst, pišeš zadatak samom sebi.

Posle ovoga tvoj dokument nije prazan. On ima skelet i ti tačno znaš šta sutra pišeš. Kako se ti nivoi numerišu i koliko poglavlje sme da bude dugačko: glavni deo maturskog rada.

Primer: od prazne strane do plana za dvadeset minuta

Da se vidi kako to izgleda u praksi, uzmimo temu koju je mentor odobrio ovako široko: „Reciklaža”.

Rečenica cilja: „Cilj ovog rada je da se prikaže kako je organizovano razdvajanje otpada u mom gradu i koliko se od prikupljenog materijala zaista reciklira.”

Tema je time dobila granicu — jedan grad, jedno pitanje.

Stvari koje neko mora da zna: šta je reciklaža i koje vrste otpada postoje; kako je razdvajanje zakonski uređeno; kako to izgleda u gradu; šta se dešava sa prikupljenim materijalom; šta bi moglo bolje.

Poređano u poglavlja:

2. Pojam i vrste reciklaže
   2.1. Osnovni pojmovi
   2.2. Vrste otpada koji se reciklira
3. Sistem razdvajanja otpada
   3.1. Zakonski okvir
   3.2. Zaduženja lokalne samouprave
4. Stanje u gradu
   4.1. Broj i raspored kontejnera
   4.2. Količine prikupljenog otpada
5. Uočeni problemi i predlozi

Deset minuta rada i tema koja je jutros bila neprobojna sada je sedam zadataka od po strane i po. Nijedan od njih nije težak; težak je bio samo onaj prvi korak koji si pokušavao da uradiš pogrešnim redom.

Prva rečenica koju pišeš nije prva rečenica rada

Kad kreneš da pišeš tekst, ne počinji od uvoda. Uvod se piše poslednji, zajedno sa zaključkom, jer tek kad je razrada gotova znaš šta si zapravo napisao.

Počni od poglavlja koje ti je najlakše — najčešće je to ono sa definicijama ili ono o kome si najviše pročitao. Kad napišeš tri strane, blokada nestaje sama, zato što više ne gledaš u prazan dokument.

I još jedna tehnika koja stvarno pomaže: napiši prvo lošu verziju pasusa u crticama, pa je posle pretvori u rečenice. Prelazak iz crtica u tekst je mnogo lakši posao od pisanja iz ničega.

Kad blokada nije u radu nego u rasporedu

Ponekad tema jeste sužena, izvori postoje i plan je napisan, a rad i dalje stoji. Tada razlog obično nije sadržaj nego to što za rad nikad nije predviđen termin.

Zakaži ga kao čas: konkretan dan, konkretan sat, konkretan zadatak („u sredu od 18 do 19 pišem poglavlje 2.1”). Zadatak mora da bude deo, ne ceo rad — „radim na maturskom” nije zadatak i zato se ne izvršava.

Provera da li si se stvarno pomerio

Do kraja tog prvog popodneva treba da imaš sve ovo. Ako nešto nedostaje, tu je i mesto gde si zapeo:

1. Tema napisana u jednoj rečenici, sa granicom u sebi.
2. Spisak od tri do pet poglavlja.
3. Po dva podnaslova ispod svakog.
4. Po jedna rečenica ispod svakog podnaslova.
5. Pet do šest izvora, makar samo naslova i linkova.
6. Datum predaje zapisan negde gde ga vidiš.

Kad ovo imaš, pošalji plan mentoru pre nego što počneš da pišeš. Ispravka plana traje pet minuta, a ispravka deset napisanih strana ne traje.

Ako je rok blizu

Ako ti je ostalo manje od nedelju dana, redosled se ne menja — samo se skraćuje. Plan se pravi za dva sata umesto za popodne, literatura se svodi na pet izvora, a doterivanje otpada.

Ako je rok već probijen, redosled spašavanja i rečenice kojima se to javlja mentoru stoje u tekstu kasnim sa maturskim radom. Koliko posla realno stoji između danas i predaje, u satima: koliko vremena treba za maturski rad. Ako ti treba raspored po danima i nedeljama: plan pisanja maturskog rada.

Ako ti ideja ima previše, a ne umeš da ih poređaš, pomaže da sve izađu na jedan papir pre nego što se išta piše: mapa uma za planiranje maturskog rada.

Poslednja stvar, i možda najvažnija: javi mentoru da si zapeo. Đaci to izbegavaju jer misle da će ispasti loše, a mentori to čuju svake godine i najčešće reaguju tako što sami suze temu u dve rečenice. Jedan razgovor od deset minuta rešava blokadu koja traje tri nedelje.