Glavni deo maturskog rada: kako se deli na poglavlja

Glavni deo, ili razrada, je otprilike 70 odsto maturskog rada. Ako rad ima dvadeset strana, razrada nosi četrnaest do petnaest, a uvod, zaključak, sadržaj i literatura dele ostatak.

Podela koja se u praksi najčešće vidi: tri do pet poglavlja, svako sa dva do četiri podnaslova. Poglavlje je oko tri do pet strana, podnaslov oko jedne do dve. Ako ti jedno poglavlje ispadne od osam strana, a drugo od jedne, podela nije loša zbog brojeva nego zato što znači da si dve različite teme stavio pod isti naslov.

Ključna stvar koju treba razumeti pre nego što počneš: poglavlja se ne smišljaju dok pišeš. Prvo se napravi spisak poglavlja i podnaslova, pa se tek onda piše. Tako rad od petnaest strana postaje osam zadataka od po dve strane, a to je jedina razlika između rada koji napreduje i rada koji stoji na trećoj strani.

Po kom principu se deli

Ne postoji jedan tačan raspored — postoji onaj koji odgovara tvojoj temi. U praksi se koriste četiri.

Hronološki

Deli se po vremenu: pre, tokom, posle. Odgovara istoriji, razvoju tehnologije, istoriji književnosti, nastanku institucije.

2. Prilike pre događaja
3. Tok događaja
4. Posledice

Tematski

Deli se po celinama koje stoje jedna pored druge, bez redosleda u vremenu. Odgovara geografiji, biologiji, sociologiji, ekonomiji.

2. Pojam i definicije
3. Vrste i podela
4. Primena u praksi

Od uzroka ka posledici

Deli se po logici problema. Odgovara temama gde postoji nešto što treba objasniti: zagađenje, migracije, bolest, društvena pojava.

2. Opis pojave
3. Uzroci
4. Posledice
5. Mere i rešenja

Teorija pa praksa

Prvi deo objašnjava pojmove, drugi ih primenjuje na konkretan slučaj. Odgovara stručnim smerovima, radovima sa anketom, merenjem ili sopstvenim projektom.

2. Teorijski okvir
3. Opis sopstvenog istraživanja
4. Rezultati
5. Diskusija rezultata

Izaberi jedan princip i drži ga se kroz ceo rad. Mešanje — gde je drugo poglavlje hronološko, a treće tematsko — najčešći je razlog što rad deluje kao da je sastavljen iz delova.

Numeracija i nivoi

Glavni deo počinje od broja 2, jer je uvod broj 1. Koriste se dva nivoa, izuzetno tri:

2. Naslov poglavlja
   2.1. Podnaslov
   2.2. Podnaslov
3. Naslov poglavlja
   3.1. Podnaslov
       3.1.1. Samo ako je zaista neophodno

Četvrti nivo (2.1.1.1.) u maturskom radu nema šta da traži — to je znak da je poglavlje preširoko postavljeno.

Dva pravila koja mentori najčešće ispravljaju:

• Ako postoji 2.1, mora da postoji i 2.2. Jedan jedini podnaslov u poglavlju nema smisla — to je samo pasus.
• Naslovi u sadržaju moraju biti identični naslovima u tekstu, slovo u slovo. Zato se sadržaj pravi automatski, preko stilova naslova: kako se formatira maturski rad u Wordu.

Šta ide u koje poglavlje

Najčešća nedoumica je gde stoji granica između uvoda i prvog poglavlja razrade.

Uvod kaže o čemu je rad, zašto je tema izabrana i šta je cilj. Ne objašnjava pojmove i ne iznosi podatke. Kako se piše i šta mora da sadrži: uvod za maturski rad.

Prvo poglavlje razrade objašnjava osnovne pojmove — ono bez čega se ostatak rada ne razume. Ako u radu koristiš termin koji nisi definisao ovde, komisija će ga pitati.

Srednja poglavlja nose sadržaj: podatke, analizu, opis, poređenje. Tu je najviše izvora i tu se rad zaista piše.

Poslednje poglavlje razrade je najčešće primena, rezultati ili aktuelno stanje — ono što vodi ka zaključku.

Zaključak nije poglavlje razrade i ne nosi nove podatke. On odgovara na pitanje koje je uvod postavio: zaključak maturskog rada.

Tri primera plana

Istorija, tema o jednom događaju:

2. Istorijske prilike uoči događaja
   2.1. Politička situacija
   2.2. Ekonomske i društvene okolnosti
3. Tok događaja
   3.1. Prva faza
   3.2. Prelomni trenutak
4. Posledice
   4.1. Neposredne
   4.2. Dugoročne

Ekonomija ili trgovina, tema o poslovanju:

2. Pojam i osnovni pojmovi
3. Zakonski okvir
4. Primer preduzeća
   4.1. Opis preduzeća
   4.2. Analiza poslovanja
5. Uočeni problemi i predlozi

Zdravstvo ili biologija, tema o bolesti ili pojavi:

2. Definicija i osnovne karakteristike
3. Uzroci i faktori rizika
4. Simptomi i dijagnostika
5. Prevencija i lečenje

Ako ti tema ne liči ni na jedan od ova tri, princip je isti: napiši tri do pet rečenica koje zajedno objašnjavaju temu nekome ko o njoj ništa ne zna. Svaka od tih rečenica je jedno poglavlje.

Koliko dugačko sme da bude poglavlje

Nema propisa, ali postoji praktična mera: nijedno poglavlje ne bi trebalo da bude duže od trećine razrade. Ako jeste, u njemu se krije podela koju nisi napravio.

Isto važi i naniže. Poglavlje od pola strane nije poglavlje — ili ga spoji sa susednim, ili ga dopuni. Podnaslov ispod kog stoji jedan pasus izgleda kao da ti je ponestalo materijala, čak i kad nije tako.

Obrnuto, ako ti je ceo rad ispao prekratak ili predugačak, rešenje je u broju podnaslova, a ne u proširivanju rečenica: koliko strana ima maturski rad.

Provera plana u pet pitanja

Pre nego što napišeš prvu rečenicu razrade, pusti plan kroz ovih pet pitanja. Svako „ne” pokazuje tačno mesto koje treba popraviti.

1. Da li iz samih naslova poglavlja neko ko nije čitao rad razume o čemu je rad? Ako ne, naslovi su preopšti.
2. Da li se svako poglavlje odnosi na temu iz naslova rada? Poglavlje koje je zanimljivo, ali ne služi temi, jede strane i izaziva pitanje na odbrani.
3. Da li je redosled takav da se svako poglavlje oslanja na prethodno? Ako možeš da zameniš mesta drugom i četvrtom poglavlju i ništa se ne pokvari, redosled nije logičan nego slučajan.
4. Da li za svako poglavlje imaš bar jedan izvor? Poglavlje bez literature je poglavlje koje ćeš izmišljati.
5. Da li ispod svakog podnaslova umeš da napišeš jednu rečenicu o tome šta tu ide? Ako ne umeš, taj podnaslov još nije ideja, nego želja.

Ceo raspored delova rada, od naslovne strane do priloga, opisan je u tekstu struktura maturskog rada.

Prelazi između poglavlja

Rad koji se lepo čita ima na kraju svakog poglavlja jednu rečenicu koja najavljuje sledeće, ili na početku svakog poglavlja rečenicu koja ga veže za prethodno.

Primer: „Navedene okolnosti su direktno uticale na tok događaja, koji se detaljno prati u narednom poglavlju.”

Dve takve rečenice po poglavlju su dovoljne. Bez njih rad deluje kao niz odvojenih tekstova, a sa previše njih postaje ponavljanje.

Ako jedno poglavlje stane i ne pomera se danima, razlog je skoro uvek tehnički i ima svoje rešenje: poglavlje koje nikako ne ide.

Najčešće greške

• Poglavlja smišljena tokom pisanja, pa se drugo i četvrto poklapaju po sadržaju.
• Prepričavanje umesto obrade — poglavlje koje samo nabraja podatke iz jednog izvora.
• Jedan podnaslov u poglavlju, bez para.
• Naslovi tipa „Opšte o temi” koji ne kažu ništa. Naslov poglavlja treba da bude toliko konkretan da se iz sadržaja vidi o čemu je rad.
• Poglavlje bez ijednog izvora. Ako u celom poglavlju nema nijedne fusnote ili navoda, to je ili tvoje mišljenje — pa to treba da piše — ili nenavedeni preuzeti tekst.
• Zaključak ubačen kao poslednje poglavlje razrade, sa novim podacima u njemu.

Kad plan poglavlja bude gotov, pošalji ga mentoru pre nego što počneš da pišeš. To je pet minuta njegovog vremena i nekoliko dana tvog — jer ispravka plana traje kratko, a ispravka deset napisanih strana ne.

A kad plan stoji, ostaje da se svako poglavlje napiše: kako se piše sadržaj jednog poglavlja vodi od naslova poglavlja do gotovih pasusa.