Kako se piše sadržaj jednog poglavlja

Poglavlje maturskog rada od tri do četiri strane sastoji se od tri do četiri pasusa po podnaslovu, a svaki pasus nosi po jednu tvrdnju. Postupak je svaki put isti: naslov poglavlja pretvoriš u pitanje, napišeš tri do četiri rečenice koje na to pitanje odgovaraju, pa svaku od tih rečenica razviješ u pasus.

Zbog reči „sadržaj” odmah jedna razlika. Ovde je reč o tome šta stoji unutar poglavlja. Spisak poglavlja sa brojevima strana na početku rada je sasvim druga stvar i opisan je u sadržaj maturskog rada.

Kostur koji radi za skoro svako poglavlje:

1. Naslov pretvori u pitanje.
2. Na pitanje odgovori sa tri do četiri tvrdnje.
3. Svaku tvrdnju razvij u pasus — tvrdnja, objašnjenje, primer ili podatak sa izvorom.
4. Poslednjom rečenicom najavi ono što sledi.

Ako se držiš tog redosleda, poglavlje se napiše za jedno popodne i drži se na okupu. Ako ga preskočiš i kreneš da pišeš „sve što znaš o temi”, dobiješ tekst koji ima strane, ali nema tok — i to je najčešći razlog zbog kog mentor vrati poglavlje na doradu.

Naslov poglavlja je pitanje

Uzmi naslov svog poglavlja i dopiši ispred njega upitnu reč. To je jedini posao u ovom koraku.

• „Uzroci osipanja učenika” → Zašto učenici napuštaju školovanje?
• „Vrste obnovljivih izvora energije” → Koje vrste obnovljivih izvora postoje i po čemu se razlikuju?
• „Uticaj društvenih mreža na san” → Kako korišćenje mreža uveče utiče na san?

Ako se naslov ne da pretvoriti u jedno jasno pitanje, problem nije u pisanju nego u podeli rada. Naslov tipa „Opšte o temi” nema pitanje iza sebe, pa ni poglavlje ne može da ima kraj. Kako se razrada deli na poglavlja koja se međusobno ne preklapaju, piše u glavni deo maturskog rada.

Pitanje napiši na vrh prazne strane i ostavi ga tu dok pišeš. Svaka rečenica koja ne pomaže odgovoru na to pitanje ide iz poglavlja napolje — u drugo poglavlje ili u korpu.

Tri do četiri tvrdnje, pre pisanja

Sada napiši odgovor na svoje pitanje u tri do četiri pune rečenice. Ne pasusa — rečenice.

Za pitanje „Kako korišćenje mreža uveče utiče na san?” to bi moglo da izgleda ovako:

1. Svetlost ekrana i sadržaj koji drži pažnju odlažu trenutak kada se zaspi.
2. Kraći san se kod srednjoškolaca odražava na koncentraciju u prvim časovima.
3. Navika se najčešće stvara neprimetno, jer se telefon koristi u krevetu.
4. Merenja koja postoje oslanjaju se na to šta ispitanici sami prijave, pa se rezultati čitaju sa rezervom.

Ova četiri reda su ceo kostur poglavlja. Kad ih imaš, znaš tačno koliko će poglavlje biti dugačko, šta ti od literature fali i da li ti se nešto preklapa sa susednim poglavljem.

Provera pre nego što kreneš dalje: da li se svaka tvrdnja može potkrepiti nečim iz literature ili iz tvojih podataka? Ako za jednu nemaš odakle, ona izlazi iz spiska — ili ideš da nađeš izvor. Koliko izvora treba jedno poglavlje i kako se raspoređuju, razrađeno je u koliko izvora ide u jedno poglavlje.

Jedan pasus, jedna tvrdnja

Pasus u maturskom radu ima tri dela i skoro uvek istim redom:

• Prva rečenica nosi tvrdnju. Ona je najvažnija i piše se najjasnije.
• Sredina objašnjava — kako to funkcioniše, zašto je tako, šta stoji iza toga.
• Kraj daje pokriće — podatak, primer, citat ili rezultat, sa izvorom.

Primer, razvijen iz prve tvrdnje odozgo:

Korišćenje telefona neposredno pred spavanje pomera trenutak uspavljivanja na kasnije. Razlog je dvostruk: svetlost ekrana deluje na osećaj da je još dan, a sadržaj na mrežama je napravljen tako da se ne završava, pa ne postoji tačka na kojoj je prirodno stati. Zbog toga učenik koji uzme telefon u dvadeset tri sata retko ga ostavi za deset minuta, a razlika od pola sata svake večeri kroz nedelju dana postaje nekoliko sati manje sna (Nikolić, 2021, str. 44).

Dužina jednog pasusa je četiri do osam rečenica, odnosno oko trećina strane. Pasus od dve rečenice je nedovršena misao; pasus preko pola strane je obično dve teme zalepljene jedna na drugu. Kako se predugačak pasus preseca i kako se prave veze između pasusa, stoji u pasus u maturskom radu.

Prva i poslednja rečenica poglavlja

Ova dva mesta se najviše primete pri čitanju, a najmanje pišu pažljivo.

Prva rečenica ne opisuje šta ćeš raditi. „U ovom poglavlju biće reči o…” je prazan red koji mentor preskoči. Umesto toga, prva rečenica odmah ulazi u temu: „Obnovljivi izvori energije dele se po tome odakle dolazi energija koja se pretvara u struju.”

Poslednja rečenica zatvara poglavlje i otvara sledeće. Ne rezimira ceo rad — za to postoji zaključak. Ona samo pokaže gde idemo: „Koliko se od te energije zaista može iskoristiti zavisi od uslova na terenu, o čemu je reč u narednom poglavlju.”

Ako ti poglavlje prestaje naglo, usred podatka, znak je da si stao tamo gde ti je ponestalo materijala, a ne tamo gde se misao završava. Kod dužih poglavlja se ispred te rečenice dodaju još dva reda koji sabiraju nalaz: rezime na kraju poglavlja.

Kad poglavlje ima podnaslove

Poglavlje duže od četiri strane obično dobija podnaslove — 2.1, 2.2, 2.3. Pravilo se tada ne menja, samo se ponavlja na manjem nivou: svaki podnaslov je svoje pitanje i svojih tri do četiri pasusa.

Dva ograničenja koja vrede za maturski rad:

• Ne ide ispod treće cifre. 2.1.3.2 je nivo koji u radu od dvadeset strana nema šta da traži.
• Ako ima 2.1, mora da ima i 2.2. Jedan jedini podnaslov u poglavlju znači da podela nije ni bila potrebna.

Odakle dolazi materijal

Poglavlje se ne piše iz glave, ali se ne piše ni sa otvorenom knjigom pored tastature. Postupak koji daje tekst sa tvojim rečenicama: pročitaš deo literature koji se tiče tvog pitanja, zatvoriš izvor, pa napišeš pasus svojim rečima, i tek onda otvoriš izvor da proveriš podatak i upišeš fusnotu.

Ako pišeš sa otvorenim izvorom, rečenice ti idu za njegovim redosledom i tekst se pretvori u prepričavanje. Kako izgleda korektna parafraza i po čemu se prepoznaje prepisano, razloženo je u prepričavanje izvora u maturskom radu.

Provera gotovog poglavlja u četiri pitanja

Kad poglavlje izgleda završeno, pročitaj ga jednom i odgovori:

1. Da li prva rečenica svakog pasusa, pročitana zaredom, daje smislen odgovor na pitanje poglavlja? Ako da, struktura drži.
2. Ima li pasus bez ijednog izvora? To je ili tvoj zaključak — pa neka se tako i kaže — ili rupa.
3. Ponavlja li se nešto iz prethodnog poglavlja? Ako da, ostaje na jednom mestu.
4. Zna li čitalac na kraju nešto što nije znao na početku? Poglavlje koje samo nabraja ne prolazi ovaj test.

Ako poglavlje na nekom mestu stane i ne mrda danima, problem je skoro uvek u koraku sa tvrdnjama, ne u pisanju — šta kad poglavlje ne ide razrađuje šta se tada radi.

Najčešće greške

• Poglavlje bez pitanja — naslov je tema, a ne nešto na šta se odgovara.
• Jedan pasus kroz celu stranu, sa tri različite misli unutra.
• Prvi red koji najavljuje umesto da kaže („U nastavku ćemo videti…”).
• Svaka rečenica iz istog izvora, pa je poglavlje prepričano poglavlje iz jedne knjige.
• Podnaslov 2.1 bez 2.2.
• Kraj koji se ne vezuje ni za šta — poglavlje prestane, a rad ne nastavi.