Kako se piše pasus u maturskom radu

Pasus je najmanja celina rada koja nešto tvrdi. Pravilo je jedno i iz njega sledi sve ostalo: jedan pasus, jedna misao.

Ako u pasusu ima dve misli, čitalac ne zna koja je glavna. Ako ima pola misli, pasus visi. A ako u pasusu nema nijedne — ako su to tri tačne rečenice koje ništa ne tvrde — to je mesto koje rad čini razvučenim, i to je mesto koje mentor podvlači.

Uobičajena dužina je četiri do osam rečenica, odnosno pet do dvanaest redova. To nije propis nego posledica: jedna misao objašnjena i potkrepljena obično toliko i traje. Pasus od dvadeset redova skoro uvek sadrži dve misli koje nisu razdvojene, a pasus od jedne rečenice je ili naslov koji nedostaje ili misao koja nije razvijena.

Od čega se pasus sastoji

Ovo nije šablon koji se popunjava, ali je raspored koji radi u najvećem broju slučajeva:

1. Prva rečenica — tvrdnja. Kaže o čemu je pasus. Čitalac koji pročita samo prve rečenice svih pasusa treba da razume tok rada.
2. Objašnjenje. Šta ta tvrdnja znači, jednom do dve rečenice.
3. Potkrepljenje. Podatak, izvor, primer, broj. Ovo je deo koji najčešće nedostaje.
4. Zaključna ili vezna rečenica. Šta iz toga sledi ili čime se nastavlja.

Ne mora svaki pasus da ima sva četiri dela. Mora da ima prvi i treći — tvrdnju i nešto što je drži.

Primer: pre i posle

Uzmimo pasus iz rada o odvajanju otpada. Ovako često izgleda u prvoj verziji:

Reciklaža je veoma važna tema danas. Ona podrazumeva proces prerade otpada u nove proizvode. Postoji više vrsta otpada koji se može reciklirati, kao što su papir, staklo, plastika i metal. U Srbiji se reciklira mali procenat otpada. Mnogi ljudi ne znaju kako da razvrstavaju otpad. U školama bi trebalo više da se priča o ovoj temi. Takođe, u nekim gradovima postoje kontejneri za razvrstavanje. Ekologija je oblast koja se bavi zaštitom životne sredine.

Šta ovde ne valja:

• Nema jedne misli. U osam rečenica ima ih najmanje četiri: šta je reciklaža, koliko se reciklira u Srbiji, zašto ljudi ne razvrstavaju, šta bi trebalo raditi.
• Nema nijednog izvora. „Mali procenat” je tvrdnja bez podatka i bez toga odakle je.
• Ima rečenica koje ne pripadaju. Poslednja rečenica o ekologiji nema veze ni sa čim u pasusu.
• Ima ocena umesto podataka. „Veoma važna tema”, „trebalo bi više” — to je mišljenje napisano kao činjenica.

Ista građa, prepravljena u dva pasusa:

Iako je u Srbiji uspostavljen sistem odvojenog prikupljanja otpada, udeo komunalnog otpada koji se zaista reciklira znatno je manji od proseka Evropske unije.¹ Razlog na koji ukazuju oba korišćena izvora nije nedostatak postrojenja, nego primarno razdvajanje: otpad se meša još u domaćinstvu, pa se kasnije teško odvaja po vrstama.²

Na to se nadovezuje i pitanje informisanosti. U izvoru koji obrađuje navike domaćinstava navodi se da veliki deo ispitanika ne zna koja vrsta ambalaže ide u koji kontejner.³ Ako se ta dva nalaza posmatraju zajedno, proizlazi da broj kontejnera sam po sebi ne rešava problem — bez razdvajanja u domaćinstvu, sadržaj kontejnera za reciklažu se ne razlikuje mnogo od običnog otpada.

Šta se promenilo:

• Svaki pasus ima jednu misao — prvi o tome zašto se malo reciklira, drugi o informisanosti.
• Svaka tvrdnja ima izvor.
• Nestala je rečenica o ekologiji, jer nije pripadala.
• Pojavila se tvoja rečenica — poslednja, ona koja povezuje dva nalaza. To je deo koji rad razlikuje od prepričavanja.
• Nema ocena tipa „veoma važno”. Umesto toga stoji podatak i ono što iz njega sledi.

Nije duže. Druga verzija ima približno isti broj reči, ali svaka rečenica nešto radi.

Kako se razvučen pasus popravlja

Postupak koji možeš da primeniš na bilo koji pasus u svom radu:

Korak 1. Napiši sa strane šta pasus tvrdi, u jednoj rečenici. Ako ne možeš, pasus nema misao — to je prvi nalaz.

Korak 2. Ako ti trebaju dve rečenice, pasus se deli na dva. Bez izuzetka.

Korak 3. Prođi rečenicu po rečenicu i uz svaku odgovori: šta ova rečenica radi? Ako odgovor glasi „ništa, samo popunjava”, rečenica se briše.

Korak 4. Traži tvrdnju bez potkrepljenja. Svaka rečenica koja tvrdi nešto o svetu mora da ima izvor, podatak ili primer.

Korak 5. Prva rečenica gore. Ako je glavna misao završila u petoj rečenici, premesti je na početak.

Pet koraka po pasusu deluje sporo, ali se posle nekoliko pasusa radi automatski, i to je najbrža metoda da rad dobije na kvalitetu bez pisanja ijedne nove strane.

Test prvih rečenica

Provera koja traje pet minuta i najviše pokaže.

Uzmi jedno poglavlje i prepiši samo prve rečenice svih pasusa, jednu ispod druge. Pročitaj taj spisak.

• Ako se iz njega vidi o čemu poglavlje govori i kojim redom — pasusi su dobro postavljeni.
• Ako je spisak niz nepovezanih rečenica — poglavlje nema tok, i to je razlog zbog kog se rad „teško čita” iako su sve rečenice tačne.
• Ako neka prva rečenica ne kaže ništa („Postoji više aspekata ovog pitanja.”) — taj pasus počinje na pogrešnom mestu.

Isti test radi i na nivou celog rada, sa prvim rečenicama poglavlja.

Veze između pasusa

Pasusi ne smeju da stoje kao nezavisni odlomci. Veza se pravi jednostavno, najčešće prvom rečenicom narednog pasusa:

• nadovezivanje: „Na to se nadovezuje i pitanje…”
• suprotnost: „Suprotno tome, autor X navodi da…”
• posledica: „Iz navedenog proizlazi da…”
• primer: „To se najbolje vidi na primeru…”
• sužavanje: „U ovom radu se od navedenih razmatra samo…”

Ono što ne radi: nabrajanje veznika na početku svake rečenice („Takođe”, „Osim toga”, „Pored toga”, „Isto tako”). Ako se u pasusu tri puta javi „takođe”, to znači da se nabraja, a ne piše.

Koliko pasusa ide na stranu

Na strani standardnog formata ima mesta za tri do pet pasusa. To nije pravilo nego orijentir.

Dva znaka upozorenja:

• Cela strana bez preloma — skoro sigurno sadrži tri misli koje se nisu razdvojile. Ovo je jedna od prvih stvari koja se primeti kad se rad prelista: šta komisija gleda prvo.
• Osam kratkih pasusa na strani — rad je izlomljen na delove i čita se kao spisak. Obično se dešava kad se piše po tačkama pa se tačke pretvore u rečenice.

Nekoliko pravila za kraj

• Ne počinji pasus rečenicom „Kada je reč o…” — to je zalet, a ne tvrdnja. Pasus počinje od onoga što tvrdiš.
• Ne završavaj pasus citatom. Posle preuzetog teksta uvek ide bar jedna tvoja rečenica koja kaže zašto je taj citat tu. Kako se izvor prepričava umesto citiranja: prepričavanje izvora.
• Ne piši pasus bez razloga za postojanje. Ako na pitanje „šta bi se izgubilo da ovo izbacim” nemaš odgovor, izbaci ga.
• Ne ostavljaj pasus od jedne rečenice osim ako je to namerno, pred prelaz na novu temu.

Sve to zajedno se svodi na isto: pasus je jedinica misli, a rad je niz misli koje vode do zaključka. Kako se ta struktura pravi na nivou poglavlja: glavni deo maturskog rada.