Kako se prepričava izvor, a da to ne bude prepisivanje

Maturski rad se najvećim delom sastoji od onoga što su drugi napisali — to je normalno i tako treba da bude. Pitanje je samo kako to tuđe uđe u tvoj tekst.

Postoje dva ispravna načina. Citat je doslovno preuzet tekst, pod navodnicima, uz oznaku odakle je. Parafraza je ista misao ispričana tvojim rečima, isto uz oznaku odakle je. Treći način — tuđe rečenice sa izmenjenih par reči i bez izvora — nije ni jedno ni drugo i to je ono što se u radu traži i nalazi.

Najčešći nesporazum je ovaj: parafraza ne oslobađa navođenja izvora. Misao je i dalje tuđa, čak i kad su reči tvoje. Izvor se navodi jednako kao uz citat, samo bez navodnika.

Drugi nesporazum: parafraza nije zamena reči sinonimima. O tome je najveći deo ovog teksta.

Šta parafraza nije

Uzmimo rečenicu iz izvora:

Primarno razdvajanje otpada u domaćinstvu presudno utiče na to koliki će se deo prikupljenog materijala kasnije moći reciklirati.

Evo šta đaci najčešće urade i zašto to ne prolazi.

Zamena sinonimima:

Osnovno razdvajanje smeća u kući ključno utiče na to koliki će se deo sakupljenog materijala kasnije moći preraditi.

Rečenica ima istu konstrukciju, isti redosled delova, istu dužinu. Zamenjeno je pet reči. Ovo je prepisivanje, bez obzira na to što se nijedna rečenica ne poklapa doslovno.

Premeštanje delova rečenice:

Na to koliki će se deo prikupljenog materijala kasnije moći reciklirati presudno utiče primarno razdvajanje otpada u domaćinstvu.

Isto. Promenjen je redosled, ne tekst.

Skraćivanje:

Primarno razdvajanje otpada presudno utiče na reciklažu.

Ovo je citat sa izbačenim delovima, ne parafraza.

Zajedničko svim trima: radilo se sa rečenicom, a ne sa misli. Dok ti je originalni tekst pred očima, prepisivanje se dešava samo od sebe.

Postupak u pet koraka

Ovo je metod koji rešava problem u korenu, jer sprečava da uopšte gledaš u original dok pišeš.

Korak 1. Pročitaj ceo pasus, ne rečenicu. Parafrazira se misao, a misao skoro nikad ne stane u jednu rečenicu.

Korak 2. Zatvori izvor. Sklopi knjigu, skrolaj dalje, prebaci prozor. Ovo je jedini korak koji stvarno radi razliku.

Korak 3. Napiši šta si zapamtio, svojim rečima. Ako ne umeš da napišeš, nisi razumeo — vrati se na korak 1. To je usput i najbolja provera razumevanja u celom radu.

Korak 4. Uporedi sa originalom. Proveravaš dve stvari: da li je smisao tačan i da li se negde poklapa niz od nekoliko reči. Ako se poklapa, prepravi.

Korak 5. Dopiši izvor. Odmah, dok znaš odakle je. Ne na kraju, po sećanju — tako nastaje spisak literature koji se ne poklapa sa tekstom.

Peti korak se preskače najčešće i najskuplje košta. Kako se izvor upisuje u tekst: citiranje u tekstu.

Uporedni primer

Original (izvor):

Istraživanja pokazuju da učenici koji planiraju učenje unapred postižu bolje rezultate od onih koji uče neposredno pred proveru znanja, pri čemu razlika raste sa obimom gradiva.

Loše — sinonimi:

Istraživanja ukazuju da đaci koji planiraju učenje ranije ostvaruju bolje rezultate od onih koji uče neposredno pred proveru, pri čemu razlika raste sa količinom gradiva.

Ista konstrukcija, zamenjene reči. Ne prolazi ni sa navedenim izvorom, jer je predstavljeno kao tvoja formulacija.

Dobro — parafraza:

Raspored učenja se pokazuje kao značajan činilac uspeha: prema navedenom izvoru, učenici koji gradivo raspoređuju kroz duži period prolaze bolje od onih koji sve ostave za poslednji dan.¹ Ista razlika je izraženija kada je gradiva više, što znači da planiranje najviše dobija na značaju kod obimnijih predmeta.¹

Šta se promenilo: druga konstrukcija, drugi redosled, uveden pojam („raspored učenja”) koji vezuje pasus za temu rada, i dodata rečenica koja kaže šta iz toga sledi. Izvor je naveden, iako nema navodnika.

Još bolje — parafraza sa tvojim doprinosom:

Raspored učenja se pokazuje kao značajan činilac uspeha: prema navedenom izvoru, učenici koji gradivo raspoređuju kroz duži period prolaze bolje od onih koji uče pred samu proveru.¹ Drugi korišćeni izvor dolazi do sličnog nalaza, ali dodaje da je efekat manji kod gradiva koje se zasniva na razumevanju, a ne na pamćenju.² Poređenje ta dva nalaza upućuje na to da planiranje najviše pomaže tamo gde se gradivo mora zapamtiti u većem obimu.

Treća verzija poredi dva izvora i završava tvojom rečenicom. To je razlika između rada koji prepričava i rada koji nešto tvrdi.

Kada se ipak citira doslovno

Parafraza je pravilo, citat izuzetak. Doslovno se preuzima samo u tri slučaja:

• definicija koja se ne sme menjati bez gubitka preciznosti,
• rečenica koju baš komentarišeš — recimo autorova tvrdnja sa kojom se poredi drugi izvor,
• zakonska ili zvanična formulacija, gde prepričavanje menja značenje.

U svim ostalim slučajevima parafraza je bolja, jer pokazuje da si razumeo. Rad u kom su tri strane citati je zbirka tuđih rečenica, ma koliko uredno bili navedeni.

Dužina citata: najviše nekoliko rečenica. Duži citat ide uvučeno, u zaseban pasus.

Kako se prepozna da je nešto prepisano

Korisno je znati, jer se tim istim znacima možeš proveriti pre predaje.

• Ton se menja. Rečenice odjednom postanu duže i stručnije od ostatka rada.
• Javljaju se pojmovi koji nisu objašnjeni, jer su u originalu bili objašnjeni ranije.
• Ostanu tragovi originala — pozivanje na „gore navedeno” čega u tvom radu nema, brojevi fusnota iz izvora, „u ovom poglavlju” koje se ne odnosi na tvoje poglavlje.
• Formatiranje se razlikuje — drugi font ili razmak, znak da je tekst nalepljen.
• Đak ne ume da objasni sopstvenu rečenicu naglas. Ovo se proverava na odbrani, u jednom pitanju.

Poslednja stavka je najvažnija provera koju možeš sam da uradiš: pročitaj rad naglas i stani na svakoj rečenici koju ne bi umeo da objasniš svojim rečima. Svaka takva rečenica je ili nerazumljiva ili nije tvoja.

Šire o tome šta se sve računa kao prepisivanje i kakve to posledice ima: plagijat u maturskom radu.

Kako se hvataju beleške da problem ne nastane

Najveći deo prepisivanja nastaje nenamerno, u fazi skupljanja materijala: kopiraš pasus „da ti ostane”, i tri nedelje kasnije ne znaš šta je tvoje.

Dva pravila koja to rešavaju:

Beleške se pišu svojim rečima odmah. Ne kopiraj pasuse. Piši u dve do tri rečenice šta si pročitao, u istom dokumentu.

Ako baš moraš da kopiraš, obeleži. Stavi kopirani tekst pod navodnike i odmah drugom bojom upiši izvor i stranu. Kad ga kasnije budeš obrađivao, vidi se šta je tuđe.

Uz beleške vodi i spisak izvora u istom dokumentu, od prvog dana. Kako se on sastavlja: kako navesti izvore.

Poseban slučaj: izvor na stranom jeziku

Prevod nije parafraza. Prevedena tuđa rečenica je i dalje tuđa rečenica, i izvor se navodi isto.

Uz to idu i pravila o tome kako se navodi original i šta se dešava kad prevod iskrivi značenje: izvori na engleskom.

Provera pred predaju

Pet minuta, i hvata najveći deo problema:

1. Otvori tri nasumične strane razrade. Ima li na svakoj bar jedan navod izvora?
2. Pročitaj naglas pasus koji ti je „najbolje ispao”. Ako ne zvuči kao ostatak rada, proveri odakle je.
3. Prođi spisak literature i uz svaki izvor reci šta si iz njega uzeo. Za koji ne umeš — ili ga nisi koristio, ili ga nisi naveo tamo gde jesi.
4. Potraži u tekstu pojmove koje ne bi umeo da objasniš komisiji.
5. Proveri da svaki citat ima navodnike i broj fusnote, a svaka parafraza broj fusnote bez navodnika.