Kako navesti knjigu, sajt i članak u maturskom radu

Navođenje izvora ima samo dva mesta u radu i lakše je nego što deluje kad se ta dva razdvoje.

Prvo mesto je u tekstu, odmah uz preuzeti podatak — kao fusnota na dnu strane ili kao kratak navod u zagradi. Drugo mesto je spisak literature na kraju rada, gde svaki izvor stoji pun, po abecedi.

Razlika između ta dva je najčešći izvor zabune: u tekstu se navodi strana sa koje je podatak, u spisku literature se navodi ceo izvor i tu strana ne ide (osim za članak u zborniku ili časopisu, gde se daje raspon strana).

Ispod su gotovi obrasci za knjigu, sajt, članak, udžbenik i zakon. Koji od dva sistema koristiš — fusnote ili zagrade — odlučuje tvoja škola, pa to pitaj profesora mentora pre nego što počneš da pišeš. Bilo koji da je, jedino pravilo koje važi svuda jeste doslednost: ako prvi izvor navedeš na jedan način, svi ostali idu isto. Kad su svi unosi spremni, slaže se spisak — redosled i raspored opisani su u tekstu o spisku literature.

Knjiga

U spisku literature:

Prezime, Ime. Naslov knjige. Mesto izdanja: Izdavač, godina.

Primer:

Petrović, Milan. Uvod u ekonomiju. Beograd: Zavod za udžbenike, 2019.

U fusnoti, sa stranom sa koje je podatak:

Milan Petrović, Uvod u ekonomiju, Beograd: Zavod za udžbenike, 2019, str. 42.

U zagradi u tekstu, ako škola koristi taj sistem:

(Petrović, 2019, str. 42)

Ako knjiga ima dva ili tri autora, navedu se svi, razdvojeni zarezom. Ako ih ima više od tri, navede se prvi pa i dr.

Sajt

Ovo je izvor koji se najčešće pogrešno navodi — najčešće tako što se nalepi samo goli link.

U spisku literature:

Prezime, Ime (ili naziv organizacije). „Naslov stranice". Naziv sajta, datum objave.
Dostupno na: puna adresa (pristupljeno: datum).

Primer:

Republički zavod za statistiku. „Popis stanovništva 2022". RZS, 2023.
Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/... (pristupljeno: 12. 3. 2026)

Datum pristupa je obavezan zato što se sadržaj sajta može promeniti — time kažeš šta si video i kada.

Dve praktične stvari: Vikipedija se ne navodi kao izvor, ali njen spisak literature na dnu strane jeste dobro mesto da nađeš prave izvore. I ako je tekst na sajtu bez autora i bez datuma, razmisli da li ti uopšte treba — izvor koji ne kaže ko ga je napisao teško se brani pred komisijom.

Članak iz časopisa ili novina

U spisku literature:

Prezime, Ime. „Naslov članka". Naziv časopisa, broj (godina): raspon strana.

Primer:

Jovanović, Ana. „Zagađenje vazduha u gradovima Srbije". Ekologija danas, 14 (2021): 33–47.

Ako je članak nađen na internetu, dodaj adresu i datum pristupa na isti način kao kod sajta. Novinski tekstovi imaju nekoliko slučajeva koji se u ovaj obrazac ne uklapaju — vesti bez potpisa, kolumne, intervjui — i oni su razrađeni u tekstu citiranje novinskog članka.

Udžbenik i školska literatura

Udžbenik se navodi kao knjiga, samo se često uz autora nađe i razred:

Nikolić, Jelena. Biologija za četvrti razred gimnazije. Beograd: Klett, 2020.

Skripta koju je dao profesor nije objavljen izvor i uglavnom se ne navodi u spisku literature. Ako si je koristio, pitaj mentora kako želi da se to zabeleži.

Zakon i propis

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, „Službeni glasnik RS", br. 88/2017.

Propisi idu u zaseban deo spiska literature, posle knjiga i članaka, ako ih imaš više od dva.

Doslovan citat i parafraza

Ovo je razlika koju komisija ume da pita direktno.

Doslovan citat je rečenica prepisana od reči do reči. Ide pod navodnicima i obavezno nosi izvor sa stranom:

„Inflacija predstavlja opšti rast nivoa cena u jednoj privredi.”¹

Doslovnih citata u maturskom radu treba da bude malo — nekoliko po radu, i to samo kad je formulacija autora bitna. Rad koji je u polovini citat nije tvoj rad.

Parafraza je isti podatak, ispričan tvojim rečima. Ide bez navodnika, ali i dalje nosi izvor:

Inflacija se u ekonomiji definiše kao rast opšteg nivoa cena.²

Najčešća greška u maturskim radovima je parafraza bez izvora. Menjanje reda reči u tuđoj rečenici ne čini je tvojom — izvor i dalje mora da stoji.

Šta se obavezno navodi, a šta ne

Pravilo je jednostavnije nego što izgleda: navodi se sve što nisi znao pre nego što si počeo da čitaš za ovaj rad.

Izvor traže:

• brojevi, procenti i statistika,
• definicije pojmova,
• tuđi stavovi, ocene i zaključci,
• podaci u tabelama i grafikonima koje nisi sam izmerio,
• slike i mape preuzete odnekud.

Izvor ne traže:

• opštepoznate činjenice (godina početka Prvog svetskog rata),
• tvoje sopstveno zapažanje, zaključak ili predlog,
• rezultati tvoje ankete ili merenja, ako si ih sam sproveo — tu se u tekstu kaže da su podaci sopstveni.

Karte i mape imaju svoj obrazac, jer im autor često nije isti kao autor knjige u kojoj su odštampane: citiranje mape, atlasa i plana.

Kad si u nedoumici, navedi izvor. Višak fusnota niko nije zamerio; nedostatak jeste.

Praktična provera po poglavljima: ako u celom poglavlju razrade nema nijedne fusnote, to je znak da nešto nije navedeno. Kako se razrada deli i koliko izvora nosi svaki deo: glavni deo maturskog rada.

Ako mentor traži određeni stil

Neki mentori traže poznat sistem po imenu — najčešće APA ili harvardski. Razlika je u detaljima rasporeda, a ne u tome šta se navodi.

U APA sistemu godina ide odmah iza autora, a u tekstu se citira u zagradi: Petrović, M. (2019). Uvod u ekonomiju. Zavod za udžbenike. U harvardskom je slično, sa navodom (Petrović 2019: 42) u tekstu.

Ne uči ceo sistem napamet. Traži od mentora jedan primer kako on želi da izgleda navedena knjiga, pa po tom primeru složi sve ostale izvore. Jedan tačan obrazac i doslednost vrede više nego pola naučenog pravilnika.

Kako izgleda spisak literature

Spisak ide na kraju rada, posle zaključka, i sortira se po abecedi prema prezimenu autora. Numeracija je opcionalna; ako numerišeš, numeriši sve.

1. Jovanović, Ana. „Zagađenje vazduha u gradovima Srbije". Ekologija danas, 14 (2021): 33–47.
2. Nikolić, Jelena. Biologija za četvrti razred gimnazije. Beograd: Klett, 2020.
3. Petrović, Milan. Uvod u ekonomiju. Beograd: Zavod za udžbenike, 2019.
4. Republički zavod za statistiku. „Popis stanovništva 2022". RZS, 2023.
   Dostupno na: https://www.stat.gov.rs/... (pristupljeno: 12. 3. 2026)

Koliko izvora se očekuje i gde se traže, razrađeno je u tekstu literatura za maturski rad.

Provera pre predaje

Ovo su tri stvari koje se proveravaju mehanički i zbog kojih se najlakše gube bodovi:

1. Svaki izvor iz teksta postoji u spisku literature. Prođi fusnote redom i štikliraj.
2. Svaki izvor iz spiska se bar jednom pojavljuje u tekstu. Izvor koji nisi koristio ne treba da stoji — a komisija ume da pita šta si iz njega uzeo.
3. Svi izvori su navedeni istim redosledom podataka. Ako je kod jednog „Prezime, Ime”, mora tako i kod svih.

Tehnički deo — kako se fusnota ubacuje u Wordu i kako se numeracija preračunava sama — u tekstu kako se formatira maturski rad u Wordu. Izvor koji nema strane, poput filma ili dokumentarca, navodi se po malo drugačijem obrascu: citiranje filma, serije i dokumentarca.

Najčešće greške

• Goli link nalepljen u spisak literature, bez naslova, autora i datuma pristupa.
• Izvor bez strane u fusnoti, kod knjige od 400 strana.
• Mešanje dva sistema — pola rada u fusnotama, pola u zagradama.
• Vikipedija u spisku literature.
• Prepisana rečenica bez navodnika. Ovo je jedini propust zbog kog se rad vraća bez rasprave.
• Spisak koji nije po abecedi, nego onim redom kojim su izvori nađeni.
• Izvori dodati na kraju, po sećanju, jer stranice nisu beležene tokom čitanja. Beleži izvor u trenutku kad preuzimaš podatak — to je pet minuta sada umesto sat kasnije.