Kako se pravi spisak literature u maturskom radu

Spisak literature je poslednja strana rada, a jedan od prvih delova koji se otvori kad rad dođe na sto. Zato ne sme da se sklapa u poslednjih pola sata pred predaju.

Kratak odgovor: spisak literature je popis svih izvora koje si stvarno koristio, poređan po abecedi prema prezimenu prvog autora. Svaki izvor dobija jedan unos, a svi unosi imaju isti redosled podataka. Stoji posle zaključka, na svojoj strani, pod naslovom Literatura.

Tri pravila nose ceo posao:

1. U spisku je samo ono što se u tekstu bar jednom pojavljuje.
2. Svi unosi su složeni po istom obrascu.
3. Redosled je abecedni, a ne onaj kojim si izvore nalazio.

Ovaj tekst je o sastavljanju spiska kao celine. Kako tačno izgleda obrazac za knjigu, sajt, članak, udžbenik i zakon — to je zaseban posao i ceo stoji u tekstu kako navesti izvore u maturskom radu. Uzmi obrazac odande, pa se vrati ovde da ih poređaš.

Šta ulazi u spisak, a šta ne

U spisak ide svaki izvor iz koga si nešto uzeo — podatak, definiciju, tabelu, sliku, tuđi zaključak. Ako u tekstu stoji fusnota ili navod u zagradi, taj izvor mora imati svoj unos.

Ne ide:

• izvor koji si pročitao, ali iz njega ništa nisi preuzeo,
• izvor koji si dodao „da spisak bude duži”,
• Vikipedija i slične otvorene enciklopedije,
• skripta ili prezentacija koju je profesor dao na času, osim ako mentor izričito traži da se navede,
• tvoji sopstveni podaci iz ankete ili merenja — oni se opisuju u radu, a ne u literaturi.

Pravilo koje vredi zapamtiti: spisak literature nije spisak pročitanog, nego spisak upotrebljenog. Izvor koji stoji u spisku, a nigde u tekstu ga nema, komisiji je otvoren poziv da pita šta si iz njega uzeo.

Koliko izvora se uopšte očekuje i gde se traže, razrađeno je u tekstu literatura za maturski rad.

Jedan unos: šta sve mora da stoji

Bez obzira na tip izvora, u jednom unosu uvek stoje četiri stvari:

Ako neki od ta četiri podatka nedostaje, to je znak da izvor nije dovoljno proveren. Tekst na sajtu bez autora i bez datuma teško se brani kad komisija pita odakle ti podatak — o tome kako se izvor proverava pre nego što ga uopšte uzmeš piše u tekstu pouzdani izvori za maturski rad.

Jedan unos uvek staje u jedan red, čak i kad je dug dve linije. Ne prelama se na dva odvojena pasusa i ne deli se tačkama sa nove linije.

Abecedni raspored

Ređa se po prezimenu prvog autora, srpskom azbučnom, odnosno abecednim redom latinice. Praktično to znači: A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž.

Word i Google dokumenti imaju sortiranje po abecedi (Home → Sort), ali ono ne razlikuje uvek naša slova, pa posle sortiranja prođi spisak očima. Kod petnaestak izvora to traje minut.

Ako knjiga ima više autora, ređa se po prvom navedenom, a ne po onom čije prezime dolazi ranije u abecedi. Redosled autora na koricama se ne menja.

Izvori bez autora i institucije

Ovo je mesto na kom se najviše greši. Kad autor nije osoba:

• Izveštaj ili sajt institucije → ređa se po nazivu institucije: Republički zavod za statistiku, pod R.
• Zakon ili pravilnik → po prvoj reči naziva: Zakon o…, pod Z.
• Tekst bez autora → po prvoj reči naslova, ne računajući član ako ga ima.

Skraćenice se ne koriste za ređanje. RZS se ređa pod punim nazivom, ne pod R od RZS — osim ako si u celom radu koristio skraćenicu kao glavni oblik.

Dva ili više dela istog autora

Ako isti autor ima dva izvora, oba idu jedan ispod drugog, poređana po godini, od starijeg ka novijem. Ime se ne ponavlja crticom nego se ispisuje ponovo — crtica izgleda uredno u štampanim knjigama, a u maturskom radu često zbuni.

Ako su oba izvora iz iste godine, dodaje se slovo uz godinu (2021a, 2021b), i to isto slovo mora da stoji i u fusnoti ili zagradi u tekstu, da bi se znalo na koji se od njih misli.

Da li se izvori dele u grupe

Uglavnom ne. Jedan spisak, jedan abecedni niz — knjige, članci i sajtovi izmešani.

Dva izuzetka:

1. Mentor izričito traži podelu. Tada se najčešće odvajaju „Knjige i članci”, pa „Internet izvori”, pa „Propisi”. Svaka grupa se iznutra ređa po abecedi.
2. Imaš više od dva zakona ili pravilnika. Propisi se tada odvajaju na kraj, jer se ne uklapaju u abecedni niz po prezimenima.

U svakom drugom slučaju podela samo pravi problem: čitalac koji traži jedan izvor mora da pogađa u kojoj je grupi.

Numeracija, prored i prelom

• Numeracija je opciona. Ako numerišeš, numerišeš sve i to automatskom listom, da se brojevi preračunaju kad dodaš izvor.
• Prored i font su isti kao u ostatku rada. Spisak literature nije mesto za sitniji font.
• Naslov Literatura ide na novu stranu, kao i ostali naslovi prvog nivoa.
• Ako se spisak prelama na dve strane, to je u redu i ne razdvaja se veštački.

Kako se novi prelom strane ubacuje bez pritiskanja tastera Enter dvadeset puta, i kako se naslov obeleži stilom da uđe u automatski sadržaj, stoji u tekstu kako se formatira maturski rad u Wordu.

Odakle dolazi gotov spisak

Spisak se ne piše na kraju. Piše se sam, iz beležaka koje vodiš dok čitaš — ako si za svaki izvor od prvog dana zapisivao autora, godinu, izdavača i stranu, sastavljanje spiska je prekucavanje i sortiranje, dakle posao od dvadeset minuta. Ako nisi, to je posao od pola dana, uz ponovno traženje knjiga koje si već jednom imao u ruci.

Kako izgleda beleška koja se kasnije sama pretvori u unos, sa tri kolone koje se vode paralelno, opisano je u tekstu kako se vodi beleška o izvoru dok čitaš.

Pet provera pre predaje

Prođi ovim redom, sa štampanim radom i olovkom:

1. Svaka fusnota ima svoj unos u spisku. Idi kroz tekst i štikliraj.
2. Svaki unos se bar jednom pojavljuje u tekstu. Idi kroz spisak i štikliraj.
3. Svi unosi imaju isti redosled podataka. Ako je kod jednog „Prezime, Ime”, mora tako svuda.
4. Redosled je abecedni. Prođi samo prva slova, odozgo nadole.
5. Nema golih linkova. Svaka adresa ima naslov, izvor i datum pristupa uz sebe.

Ovih pet provera traje petnaestak minuta i hvata skoro sve što se u spisku obično zameri.

Najčešće greške

• Spisak redom kojim su izvori nađeni, umesto po abecedi.
• Izvor u tekstu koji ne postoji u spisku — najozbiljnija od ovih grešaka.
• Goli link bez naslova, autora i datuma pristupa.
• Mešani obrasci — kod jedne knjige godina posle izdavača, kod druge ispred.
• Naknadno dodati izvori po sećanju, bez strane i bez datuma.
• Spisak koji je duži od onoga što je u radu iskorišćeno. Dvadeset jedinica u spisku i četiri fusnote u tekstu je nesrazmera koja se odmah vidi.

Kada je spisak gotov, on postaje i podsetnik za odbranu: pitanje o tome koji ti je izvor bio najkorisniji je jedno od najčešćih, a odgovor tražiš baš sa te poslednje strane. Ostala pitanja koja se tu čuju stoje u tekstu najčešća pitanja komisije.