Kako se formatira maturski rad u Wordu

Formatiranje je deo maturskog rada koji se najlakše uradi tačno i najčešće uradi na brzinu. Ne traži znanje o temi, traži pola sata pažnje — ali ako se odloži za poslednje veče, pretvori se u tri sata nervoze oko brojeva strana.

Redosled je važan: prvo se podesi dokument, pa se onda piše. Ako pišeš dvadeset strana sa podrazumevanim podešavanjima, pa na kraju sve menjaš, prelomi teksta, slike i tabele se pomere i moraš da prolaziš rad ponovo.

Pre svega ostalog, uzmi od profesora mentora uputstvo tvoje škole. Pravilnici se razlikuju, i sve što piše u ovom tekstu je uobičajena praksa — ne propis. Ako ti mentor kaže drugačije, važi ono što je on rekao.

Korak 1: podešavanje stranice

U kartici Layout (Raspored):

• Margine: najčešće 2,5 cm sa svake strane, a leva 3 cm ako se rad koriči, da tekst ne uđe u povez.
• Veličina papira: A4.
• Orijentacija: uspravna (Portrait). Vodoravnu koristi samo za pojedinačnu stranu sa širokom tabelom, i to preko preloma sekcije.

Korak 2: font, prored i poravnanje

U kartici Home (Početak) izaberi ceo dokument sa Ctrl+A, pa podesi:

• Font: Times New Roman 12 pt ili Arial 11 pt — to su dve kombinacije koje se najčešće traže.
• Prored: 1,5.
• Razmak posle pasusa: 6 pt, a razmak pre 0. Ako ostaviš Wordov podrazumevani razmak i još pritiskaš Enter između pasusa, dobiješ nepravilne rupe.
• Poravnanje: obostrano, Ctrl+J.
• Uvlačenje prvog reda: 1,25 cm, ako škola to traži.

Margine i prored idu u paru i oba se podešavaju odjednom za ceo dokument; ako ti se razmaci razlikuju od poglavlja do poglavlja, razlog je opisan u tekstu margine i prored u maturskom radu. O tome šta se od fonta menja u naslovima, fusnotama i potpisima, a šta ostaje isto kroz ceo rad, piše font i veličina slova u maturskom radu.

Uz obostrano poravnanje obavezno uključi automatsko prelamanje reči (Layout → Hyphenation → Automatic). Bez toga se u srpskom tekstu prave široke praznine između reči, jer su reči duge.

Korak 3: stilovi naslova

Ovo je jedini korak koji stvarno menja koliko ćeš vremena izgubiti kasnije.

Ne podešavaj naslove ručno — ne boldiraj ih i ne povećavaj veličinu jedan po jedan. Umesto toga:

1. Klikni na naslov poglavlja.
2. U kartici Home, u traci Styles, klikni Heading 1.
3. Za podnaslove koristi Heading 2, za nivo ispod Heading 3.

Ako ti se ne sviđa kako izgleda, promeni sam stil: desni klik na Heading 1 → Modify. Promena se odmah primenjuje na sve naslove tog nivoa u radu.

Zašto je ovo važno: automatski sadržaj, navigacija kroz dokument i dosledan izgled naslova zavise isključivo od stilova. Rad sa ručno podešenim naslovima nema nijedno od toga.

Korak 4: automatski sadržaj

Kad su stilovi naslova postavljeni, sadržaj se pravi za deset sekundi.

1. Stani kursorom na stranu gde sadržaj treba da bude — posle naslovne, pre uvoda.
2. Kartica References (Reference) → Table of Contents → prva automatska opcija.
3. Kad kasnije nešto izmeniš, desni klik na sadržaj → Update Field → Update entire table.

Sadržaj se ažurira poslednji, tek kad je rad završen i sve slike na svom mestu. Ručno kucan sadržaj se posle prve izmene više ne poklapa sa stranama i to komisija primeti odmah.

Korak 5: brojevi strana bez naslovne

Najčešći tehnički problem: numeracija treba da počne od uvoda, a naslovna strana ne sme da nosi broj.

Rešenje u dva poteza:

1. Insert → Page Number → Bottom of Page, pa izaberi položaj (najčešće sredina ili desno).
2. Dok si u zaglavlju, u kartici Header & Footer štikliraj Different First Page. Naslovna time ostaje bez broja, a numeracija ostalih strana se ne menja.

Ako škola traži da uvod bude strana 1 (a ne 2), treba ti prelom sekcije: stani na kraj naslovne strane → Layout → Breaks → Next Page, pa u zaglavlju uvoda isključi Link to Previous i preko Format Page Numbers → Start at: 1 postavi početak.

Pravila za samu naslovnu stranu — šta na njoj stoji i kojim redom — u tekstu naslovna strana maturskog rada.

Korak 6: fusnote

Ako tvoja škola traži citiranje u fusnotama:

1. Stani kursorom odmah iza rečenice koju citiraš, posle tačke.
2. References → Insert Footnote, ili prečica Ctrl+Alt+F.
3. Word sam ubacuje broj i otvara polje na dnu strane.

Fusnote se numerišu automatski kroz ceo rad i preračunavaju se same kad ubaciš novu. Font u fusnoti je obično 10 pt, sa jednostrukim proredom. Šta tačno ide u fusnotu i kako se razlikuje od spiska literature: kako navesti knjigu, sajt i članak.

Korak 7: slike, tabele i grafikoni

Tri pravila koja važe u skoro svakoj školi:

• Svaka slika i tabela ima broj i naziv. Naziv tabele ide iznad nje, naziv slike ispod.
• Svaka mora biti pomenuta u tekstu — „na slici 3 prikazano je…”. Ako se nigde ne pominje, ne treba ti.
• Ispod se navodi izvor, ako slika ili podaci nisu tvoji.

Naziv se najlakše dodaje preko References → Insert Caption; tako se numeracija sama preračuna kad ubaciš novu sliku.

Sliku uvek postavi kao In Line with Text (desni klik → Wrap Text). Slike sa slobodnim položajem skaču po dokumentu čim se tekst pomeri.

Korak 8: poslednja provera i izvoz

Pre nego što zatvoriš dokument:

1. Ažuriraj sadržaj (Update entire table).
2. Proveri da nema praznih strana na kraju — Ctrl+End pa obriši višak.
3. Uključi prikaz nevidljivih znakova (Ctrl+Shift+8) i obriši nizove praznih redova; prelom strane se pravi sa Ctrl+Enter, ne sa deset puta Enter.
4. Pokreni proveru pravopisa za srpski jezik (Review → Language → Set Proofing Language).
5. Izvezi u PDF: File → Save As, tip PDF. Ne menjaj ekstenziju .docx u .pdf ručno — takav fajl se ne otvara.

Šta se od toga zaista predaje, u kom obliku i koliko primeraka, zavisi od škole: šta se predaje i u kom obliku.

Pregled uobičajenih podešavanja

Kad ti treba sve na jednom mestu, ovako izgleda kombinacija koja se u većini škola traži. Uzmi je kao polaznu tačku, a ne kao propis — poslednja reč je uputstvo tvoje škole.

Ako nešto od ovoga u tvom uputstvu ne piše, pitaj mentora umesto da pretpostaviš — a ako ni on nema poseban zahtev, ove vrednosti su bezbedan izbor.

Ako radiš u Google dokumentima

Sve navedeno postoji i tamo, samo pod drugim imenima: stilovi su u padajućem meniju levo od fonta, sadržaj je Insert → Table of contents, fusnota je Insert → Footnote, a brojevi strana Insert → Page numbers, sa opcijom da se prva strana preskoči. Na kraju izvezi preko File → Download → PDF, jer se .docx iz Google dokumenata ponekad otvori kod mentora sa pomerenim prelomom. Ceo postupak za naslovnu stranu tamo: naslovna strana u Google Docs-u.

Ako si deo rada pisao na telefonu

Tekst se sme kucati na telefonu, ali se formatiranje radi na računaru — i pri prebacivanju se najčešće gubi upravo format: kako se rad prebacuje sa telefona na računar.

Najčešće greške

• Naslovi ručno podebljani umesto preko stilova, pa sadržaj ne može da se napravi automatski.
• Ručno kucan sadržaj sa brojevima strana koji više nisu tačni.
• Broj na naslovnoj strani.
• Mešane veličine fonta jer je deo teksta prekopiran sa sajta zajedno sa formatom. Rešenje: nalepi preko Ctrl+Shift+V (Keep Text Only).
• Slike koje beže iz svog poglavlja zbog pogrešnog wrap podešavanja.
• Dva različita stila fusnota u istom radu.
• Rad poslat u .docx formatu kad je tražen PDF, pa se kod mentora otvori sa pomerenim rasporedom.

Kad jednom podesiš dokument kako treba, sve ostalo vreme ide na tekst — a to je jedini deo koji se zaista ocenjuje.