Kako se rad prebacuje sa telefona na računar bez gubitka formata

Realna situacija: veliki deo rada nastane na telefonu — u autobusu, uveče, u pauzi — a onda se sve to mora naći na računaru, u jednom dokumentu, sa urednim formatom.

To je potpuno izvodljivo i nije greška. Greška je samo jedna: pokušaj da se ceo rad formatira na telefonu. Aplikacije na telefonu nemaju prelom strane, podešavanje margina, automatski sadržaj ni „drugačije prvo podnožje” — sve to postoji samo na računaru.

Odatle sledi pravilo koje rešava skoro sve probleme: na telefonu se piše tekst, na računaru se pravi dokument. Ako se toga držiš, prebacivanje traje pet minuta i ništa se ne gubi.

Zašto se format uopšte gubi

Tri uzroka, i svi se mogu izbeći.

Kopiranje preko aplikacija za poruke. Tekst prolazi kroz aplikaciju koja ima svoje formatiranje, pa u dokument stigne sa drugim fontom, drugom veličinom i nevidljivim oznakama. To je najčešći uzrok dokumenta u kom se font menja na sredini poglavlja.

Slikanje ekrana umesto kopiranja teksta. Sliku teksta ne možeš da uređuješ i moraš sve da prekucaš.

Ručno razdvajanje strana. Enter umesto preloma strane radi na telefonu dok ne dodaš rečenicu — a onda se cela struktura pomeri.

Način koji radi: jedan dokument u oblaku

Najbolje rešenje je da telefon i računar rade nad istim fajlom, pa prebacivanja nema uopšte.

Google Docs. Napraviš dokument na računaru, otvoriš istu aplikaciju na telefonu i pišeš u njega. Sve se čuva samo. Formatiranje radiš na računaru: naslovna strana u Google Docs-u.

Word sa nalogom (OneDrive). Isto načelo — dokument je na nalogu, aplikacija na telefonu piše u njega.

U oba slučaja postoji istorija verzija, pa se izbačeno poglavlje može vratiti. To je sam po sebi dovoljan razlog da se radi ovako.

Jedina stvar na koju treba paziti: pre nego što zatvoriš telefon, sačekaj da se sinhronizuje. Ako si pisao bez interneta, otvori aplikaciju kad se povežeš i sačekaj da nestane oznaka da promene čekaju.

Ako pišeš u beleškama na telefonu

Sasvim legitimno — beleške su brže i uvek pri ruci. Samo se prebacivanje radi pažljivo.

Korak 1. Prebaci tekst na računar tako da ostane tekst. Najsigurnije je da ga pošalješ sebi mejlom, ili da beleške sinhronizuješ pa otvoriš na računaru. Aplikacije za poruke rade, ali dodaju svoje formatiranje.

Korak 2. Nalepi kao čist tekst. Ovo je ključni korak:

• Word i Google Docs: Ctrl+Shift+V (na Mac-u Cmd+Shift+V).
• Ili: Uredi → Posebno lepljenje → Zadrži samo tekst.

Običan Ctrl+V donosi font, boju i veličinu iz izvora. Ctrl+Shift+V donosi samo slova, koja odmah preuzmu format tvog dokumenta.

Korak 3. Uključi prikaz oznaka formatiranja (u Wordu dugme ¶) i pogledaj šta je stiglo. Tražiš dve stvari: duple Entere između pasusa i razmake koji su korišćeni za uvlačenje reda.

Korak 4. Sredi to pretragom. Ctrl+H, pa zameni dva Entera jednim; ponovi dok ih ima. Isto za duple razmake.

Korak 5. Označi ceo tekst i postavi format — font, veličinu, prored, poravnanje obostrano. Tek sada, kad je tekst čist.

Ceo postupak traje deset do petnaest minuta za poglavlje, bez obzira koliko je dugačko.

Šta se radi tek na računaru

Spisak stvari koje na telefonu nema smisla ni pokušavati:

• prelom strane (Ctrl+Enter) između delova rada,
• margine i format A4,
• stilovi naslova (Naslov 1, Naslov 2) bez kojih nema automatskog sadržaja,
• automatski sadržaj,
• numeracija strana i skidanje broja sa naslovne,
• fusnote,
• postavljanje slika i tabela sa brojem i nazivom,
• izvoz u PDF.

Sve to se uradi u jednom prolazu, na kraju: formatiranje maturskog rada u Wordu.

Slike slikane telefonom

Ako u radu ima fotografija koje si sam napravio — praktičan deo, merenje, ambijent — one se prebacuju odvojeno od teksta.

• Pošalji ih sebi tako da ostanu u punoj veličini. Neke aplikacije smanjuju sliku pri slanju, pa u radu bude mutna.
• Preimenuj ih odmah u nešto razumljivo (slika-1-uredjaj.jpg), da ih kasnije ne tražiš.
• Ubaci ih preko Umetanje → Slika, ne kopiranjem iz pregleda slika.
• Smanji ih u dokumentu ako je fajl prevelik — Word ima opciju kompresije slika, i ona rešava problem dokumenta koji ne može da se pošalje mejlom.

Ispod svake slike ide broj i naziv, a u tekstu se na nju upućuje rečenicom: slike i tabele u maturskom radu.

Provera posle prebacivanja

Deset minuta, i hvata sve što obično prođe.

1. Prelistaj ceo rad i traži mesta gde se font ili veličina menja. To su tačke na kojima je nešto nalepljeno.
2. Uključi ¶ i proveri ima li praznih pasusa i razmaka na kraju redova.
3. Proveri da su svi naslovi obeleženi stilom, a ne samo podebljani.
4. Osveži sadržaj i uporedi tri nasumična broja strane sa radom.
5. Proveri navodnike i crte. Telefonske tastature ubacuju drugačije znakove nego računar, pa u istom radu umeju da stoje dve vrste navodnika. Pretragom se to sređuje za minut.
6. Pročitaj naglas jedan pasus koji si pisao na telefonu. Tekst pisan palcem ume da bude isečen — reči koje nedostaju, rečenice bez kraja. To se ne vidi u čitanju u sebi.

Šesta stavka je jedina koja se tiče sadržaja, i ona je najvažnija. Ostale su tehnika.

Kako rasporediti posao

Podela koja se pokazala kao najpraktičnija:

Iz tabele se vidi i nešto što nije očigledno: telefon je odličan za beleške iz izvora. Ako svaki put kad nešto pročitaš zapišeš dve-tri rečenice svojim rečima, uz link ili stranu, do pisanja rada imaš materijal koji se samo slaže. Zašto se beleške pišu svojim rečima, a ne kopiraju: kako se prepričava izvor.

Jedno pravilo za kraj

Postoji jedan glavni fajl, i on je na računaru ili u oblaku. Sve ostalo su beleške koje u njega ulaze.

Radovi se najčešće gube tako što postoje tri verzije — jedna u beleškama na telefonu, jedna u mejlu, jedna na desktopu — i niko ne zna koja je poslednja. Jedan fajl, u koji se sve dodaje istog dana kad je napisano, rešava taj problem u potpunosti.

Kako se raspoređuju rokovi da se ne dođe do prekucavanja u poslednjoj noći: plan pisanja maturskog rada.

Ako računara kod kuće uopšte nema, posao se deli drugačije — kako, opisano je u šta ako nemaš svoj računar za rad.