Šta ako nemaš svoj računar za rad

Maturski rad se može napisati i bez računara kod kuće, ali ne ceo na isti način. Posao se deli na dva dela: sve što je pisanje ide sa telefona, sve što je formatiranje ide na računar — u biblioteci, u školi ili kod nekoga.

Ključna stvar je da se ta dva dela ne mešaju. Ako pokušaš da na telefonu nameštaš margine i fusnote, potrošićeš sate na nešto što se na računaru uradi za dvadeset minuta. Ako, s druge strane, čekaš termin u biblioteci da bi počeo da pišeš, izgubićeš nedelje.

Redosled koji radi:

1. Otvori jedan dokument u oblaku i sve piši u njega, sa telefona.
2. Skupi tekst do kraja — sva poglavlja, uvod, zaključak, spisak literature.
3. Zakaži dva do tri termina na računaru za formatiranje, sadržaj i PDF.
4. Odštampaj i predaj.

Šta se realno radi sa telefona

Više nego što deluje. Sa telefona se bez problema rade:

• Pisanje teksta poglavlja. Aplikacija za dokumente na telefonu je dovoljna.
• Diktiranje. Ako ti kucanje ide sporo, izdiktiraj pasus pa ga posle ispravi. Brže je nego što zvuči.
• Traženje i čitanje literature, uključujući skenirane knjige i sajtove ustanova.
• Vođenje beležaka o izvorima — naslov, autor, godina, strana, uz svaku belešku.
• Fotografisanje strana iz knjige u biblioteci, da bi ih kasnije citirao tačno.
• Pravljenje kostura rada — naslovi poglavlja i tri do četiri tvrdnje ispod svakog.

Ono što se sa telefona ne radi: margine i prored, automatske fusnote, automatski sadržaj, numeracija strana, ubacivanje i potpisivanje slika, izvoz u PDF. Sve to ostaje za računar, i sve to zajedno je posao od jednog popodneva.

Detaljan postupak prenosa, sa onim što se najčešće pokvari pri prebacivanju, stoji u sa telefona na računar.

Biblioteka

Gradska ili školska biblioteka je najjeftinije rešenje i obično ima računare sa Word-om i štampačem.

Šta se pita na ulazu, da ne bi dolazio dvaput:

• Da li je članarina potrebna za korišćenje računara i koliko traje termin.
• Da li se sme štampati i po kojoj ceni po strani.
• Da li se sme priključiti USB ili se fajl skida sa naloga u oblaku.
• Kada je najmanja gužva. Prepodne u toku nedelje je skoro uvek slobodnije.

Na termin dolazi sa tekstom koji je već napisan i sa spiskom onoga što treba uraditi. Termin od sat vremena u kom tražiš šta si hteo da radiš je izgubljen termin.

Računar u školi

Informatički kabinet je druga mogućnost i često se dobija lakše nego što učenici pretpostave — pitanje se postavlja profesoru informatike ili razrednom, ne čeka se da neko ponudi.

Dve stvari koje se tu obično mogu dogovoriti: termin posle nastave i štampa rada, ako škola štampa radove za maturante. Vredi pitati i profesora mentora — on zna kako su to rešavali đaci prethodnih godina.

Ako u školi postoji nalog za učenike sa pristupom paketu za dokumente, to je najbolja varijanta: isti nalog radi i na telefonu i na školskom računaru, pa se ništa ne prenosi ručno.

Ako pišeš kod nekoga

Kod rođaka, komšije ili druga — radi, ali sa jednim pravilom: rad se ne ostavlja na tuđem računaru. Posle svakog termina fajl ide u oblak i na tvoj nalog, a sa tuđeg računara se odjaviš.

Isto važi i za biblioteku. Dokument koji postoji samo na jednom školskom računaru je dokument koji ćeš izgubiti — kako se rad čuva da se to ne desi, razloženo je u kako se rad čuva da se ne izgubi.

Kako izgleda plan kad je vreme na računaru ograničeno

Recimo da imaš dva termina po sat i po vremena, u razmaku od nedelju dana.

Prvi termin — struktura. Prebaci sve napisano u jedan dokument, namesti font, prored i margine, obeleži naslove stilovima i ubaci numeraciju strana. Izađi sa dokumentom koji je formatiran, makar tekst još nije gotov.

Između termina — pisanje. Dopisuješ sa telefona u isti dokument. Format se ne kvari jer si naslove obeležio stilovima, a ne ručnim podebljavanjem.

Drugi termin — dovršavanje. Fusnote, slike i tabele, automatski sadržaj, naslovna strana, izvoz u PDF, štampa.

Šta se tačno podešava u prvom terminu — veličina slova, prored, margine, poravnanje — stoji korak po korak u formatiranje maturskog rada u Wordu.

Papir i dalje radi

Deo posla ne traži ni računar ni telefon. Na papiru se sasvim dobro rade plan rada — naslovi poglavlja i tri do četiri tvrdnje ispod svakog — i beleške iz knjiga dok si u biblioteci.

To nije zaostajanje, nego ušteda: kad na termin dođeš sa planom na papiru, kucanje ide dvostruko brže jer ne smišljaš i ne kucaš istovremeno. Isto važi i za ispravke — odštampan rad se čita sa olovkom u ruci, greške se obeleže, pa se sve unese odjednom u sledećem terminu. Kako se od naslova poglavlja dolazi do pasusa, stoji u kako se piše sadržaj jednog poglavlja.

Jedino što se sa papira mora preneti isti dan je podatak o izvoru. Naslov, autor, godina i broj strane zapisani u svesci u biblioteci vrede samo ako ih te večeri prekucaš uz odgovarajući pasus — inače ćeš nedelju dana kasnije imati rečenicu bez fusnote i knjigu koju si vratio.

Ako je i štampa problem

Rad se najčešće predaje i u elektronskom obliku, a neke škole traže samo taj. Prvo proveri sa mentorom šta se kod vas zaista predaje — moguće je da ti štampa uopšte ne treba, ili da je škola organizuje.

Ako treba, foto-radnje i papirnice štampaju sa USB-a ili sa poslatog fajla. Pošalji PDF, ne Word dokument — Word se na tuđem računaru prelomi drugačije, pa ti se sadržaj pomeri za pola strane. Šta sve ide uz rad pri predaji i u kom obliku, nabrojano je u predaja maturskog rada.

Reci mentoru na vreme

Ovo nije stvar koju treba kriti. Ako mentor zna da radiš u terminima u biblioteci, imaće to u vidu kad traži izmene — razlika je između „popravi ovo do sutra” i „popravi ovo do sledeće nedelje”.

Praktična posledica za tebe: izmene traži na jednom mestu, u jednom navratu. Umesto da posle svakog čitanja dobiješ po jednu sitnicu, zamoli mentora da ti sve komentare da odjednom, pa ih sve središ u jednom terminu. Planiranje takvih blokova posla ranije nego što deluje potrebno objašnjeno je u plan pisanja maturskog rada.