Margine i prored u maturskom radu

Margine i prored rade isti posao: određuju koliko teksta stane na stranu. Zato se u uputstvima skoro uvek propisuju zajedno, i zato se menjanje jednog bez drugog oseti odmah.

Rad sa uskim marginama i zbijenim proredom izgleda kao zid teksta. Rad sa širokim marginama i velikim proredom izgleda kao da se rasteže do traženog obima — i to mentori prepoznaju za tri sekunde, pre nego što su pročitali ijednu rečenicu.

Konkretne vrednosti nisu deo ovog teksta iz jednostavnog razloga: one se razlikuju od škole do škole. Uzmi ih iz uputstva koje si dobio ili pitaj mentora. Ono što sledi je postupak — gde se podešava, kako se primeni na ceo dokument i zašto se raspadne.

Zašto se propisuju zajedno

Zamisli dva rada sa istim brojem reči. Prvi ima uske margine i jednostruki prored, drugi široke margine i dvostruki. Prvi će imati upola manje strana od drugog.

Obim rada se meri stranama, a ne rečima — pa ako margine i prored nisu isti kod svih, broj strana ne znači ništa. Otuda i pravilo koje stoji iza svih uputstava: svi rade u istom okviru, pa je broj strana uporediv.

Iz toga sledi nešto praktično. Ako ti rad ispadne kraći nego što se traži, rešenje nije da razvučeš prored — to se vidi. Rešenje je u sadržaju, a ne u podešavanjima dokumenta.

Prvo podesi, pa piši

Ovo je jedini savet iz ovog teksta koji ti stvarno može uštedeti sat vremena.

Ako pišeš dvadeset strana sa podrazumevanim podešavanjima, pa na kraju menjaš margine i prored, sve se pomeri: slike skoče iz svojih poglavlja, tabele se prelome preko dve strane, naslovi ostanu na dnu, brojevi u sadržaju prestanu da se poklapaju. Prolaziš rad ponovo, stranu po stranu.

Ako podesiš prvo, tekst od početka staje tamo gde treba i to više ne diraš.

Gde se margine podešavaju

U Wordu:

1. Kartica Layout (Raspored) → Margins (Margine).
2. Na dnu padajućeg menija: Custom Margins.
3. Otvara se prozor Page Setup, kartica Margins, sa četiri polja: Top, Bottom, Left, Right.
4. Upiši vrednosti iz svog uputstva i pre potvrde proveri polje Apply to na dnu — mora da piše Whole document.

To poslednje je mesto gde se najčešće greši. Ako je u dokumentu označen deo teksta, Word ponudi da primeni margine samo na taj deo, napravi prelom sekcije i dobiješ rad sa dva različita okvira. Zato pre podešavanja klikni bilo gde u tekst, tako da ništa ne bude označeno.

U istom prozoru je i kartica Paper, gde se proverava da je format A4.

U Google dokumentima: File → Page setup, pa dugme Set as default ako hoćeš da vrednosti ostanu i u sledećem dokumentu.

Zašto je leva margina često šira

Ako se rad koriči ili se probuši i stavi u fasciklu, povez pojede deo leve ivice. Zato se u uputstvima leva margina često traži šira od desne — da tekst ne uđe u povez i ne postane nečitljiv uz samu ivicu.

Ako se rad predaje samo elektronski, taj razlog otpada, pa margine mogu biti jednake. Šta važi za tebe, pitaj mentora, jer to zavisi i od toga u kom se obliku rad predaje.

Word ima i posebno polje Gutter, koje dodaje prostor za povez ne dirajući samu marginu. Korisno je, ali samo ako znaš da rad ide na koričenje.

Gde se podešava prored

Prored je razmak između redova unutar istog pasusa.

1. Pritisni Ctrl+A da označiš ceo dokument.
2. U kartici Home, u grupi Paragraph, klikni dugme Line and Paragraph Spacing (ikonica sa strelicama gore-dole).
3. Izaberi vrednost iz svog uputstva, ili Line Spacing Options za precizno podešavanje.

Ctrl+A je ovde bitno. Prored podešen dok ti je kursor u jednom pasusu menja samo taj pasus, pa se kasnije u radu vide mesta gde je razmak drugačiji.

Prored i razmak između pasusa nisu isto

Ovo je najčešća zabuna u celoj priči o formatiranju.

• Prored (Line spacing) je razmak između redova unutar pasusa.
• Razmak pre i posle pasusa (Spacing Before / After) je razmak između dva pasusa.

Oba se nalaze u istom prozoru: Home → Paragraph (mala strelica u uglu grupe) → kartica Indents and Spacing.

Zašto je važno da ih razlikuješ: Word podrazumevano dodaje razmak posle pasusa. Ako to ne znaš, pa još pritiskaš enter između pasusa, dobijaš dvostruki razmak — i rad ima rupe koje nisu svuda iste veličine, zavisno od toga gde si koliko puta pritisnuo enter.

Pravilo je prosto: pasusi se razdvajaju podešavanjem, ne enterom. Enter jednom, na kraju pasusa, i ništa više. Kako se pasus uopšte gradi i koliko je dugačak, stoji u tekstu kako se piše pasus u maturskom radu.

Tu je i uvlačenje prvog reda (First line indent), ako ga tvoje uputstvo traži. I ono se podešava u istom prozoru, u polju Special, a nikako tabulatorom ili razmacima na početku reda — ručno uvučeni redovi se pomere čim promeniš marginu.

Jedna sitnica koja spada ovde: razmak se nikad ne pravi tabulatorom ni nizom razmaka. Tabulator na početku reda i tri pritisnuta razmaka izgledaju isto dok ne promeniš marginu — a onda se razilaze, svaki na svoju stranu.

Kako se podešavanje primeni na ceo dokument

Ctrl+A rešava ono što je već otkucano. Ali ako posle nalepiš tekst iz drugog fajla, on donosi svoj prored sa sobom.

Trajno rešenje je da podešavanje uđe u stil Normal, jer je to stil na kom stoji sav tekući tekst:

1. U kartici Home, u traci Styles, desni klik na Normal → Modify.
2. Dugme Format → Paragraph.
3. Podesi prored, razmak pre i posle pasusa i uvlačenje.
4. Potvrdi sa OK.

Od tada svaki nov pasus dolazi već podešen. Isto važi i za naslove, samo preko stilova Heading 1, Heading 2 i tako dalje — a oni obično imaju svoj, veći razmak pre naslova, što je u redu i poželjno.

Drugi deo rešenja: kad lepiš tekst odnekud, koristi Ctrl+Shift+V (Keep Text Only). Tako dolazi samo tekst, bez tuđeg proreda i bez tuđeg fonta. O fontu posebno: font i veličina slova u maturskom radu.

Šta se najčešće pokvari

Jedan deo rada ima drugačije margine. U dokumentu je prelom sekcije, a margine su primenjene na „This section”. Uključi Ctrl+Shift+8 da vidiš gde je prelom, obriši ga ako ti ne treba, pa ponovi podešavanje sa Apply to: Whole document. Kada prelom sekcije zaista treba, a kada ne: prelom strane pred novim poglavljem.

Razmaci između pasusa nisu svuda isti. Negde je enter, negde podešavanje. Uključi prikaz znakova, obriši prazne pasuse, pa podesi razmak preko stila Normal.

Prored se promenio samo u jednom poglavlju. Taj deo je nalepljen iz drugog dokumenta sa svojim formatom. Označi ga, primeni stil Normal i ponovi podešavanje.

Tekst je u obostranom poravnanju, ali su praznine između reči ogromne. To nije prored nego poravnanje bez prelamanja reči. Uključi Layout → Hyphenation → Automatic.

Poslednji red pasusa je sam na vrhu strane. U prozoru Paragraph, kartica Line and Page Breaks, uključi Widow/Orphan control.

Provera pre predaje

Ostavi prored i margine za kraj samo kao proveru, ne kao podešavanje: prelistaj rad u punom prikazu strane i gledaj da li ijedna strana odudara od ostalih. Ako odudara, tamo je ušao tuđi format.

Ostala podešavanja dokumenta — stilovi naslova, sadržaj, numeracija — na jednom mestu su u tekstu formatiranje maturskog rada u Wordu.