Najčešća pitanja komisije na odbrani maturskog rada

Komisija ne smišlja pitanja u trenutku. Skoro sva dolaze iz pet predvidivih grupa: izbor teme, pojmovi iz rada, izvori, zaključak i šira veza sa gradivom.

To znači da se odbrana može pripremiti. Ispod je petnaest pitanja koja se najčešće čuju, sa smerom odgovora za svako — ne gotovim rečenicama, jer odgovor mora da bude o tvom radu, nego onim što komisija tim pitanjem proverava.

Najbolja priprema je da ova pitanja preneseš na papir, uz svako napišeš odgovor u tri rečenice i pročitaš ih naglas. Bar polovina će se poklopiti sa onim što stvarno bude pitano.

O izboru teme

1. Zašto ste izabrali baš ovu temu?

Smer odgovora: jedan konkretan povod, pa jedna rečenica o tome šta si hteo da saznaš. „Zato što me zanima” nije odgovor. Ako je tema došla sa spiska koji je dao mentor, to se sme reći — dodaj šta ti je u njoj bilo najzanimljivije.

2. Šta ste novo naučili radeći ovaj rad?

Smer odgovora: navedi jednu konkretnu stvar koju pre rada nisi znao, i po mogućstvu podatak koji te iznenadio. Ovo pitanje razdvaja onoga ko je rad pročitao od onoga ko ga je samo predao.

3. Da li biste danas izabrali istu temu?

Smer odgovora: iskreno, sa razlogom. Ako bi izabrao istu — reci zašto. Ako ne bi — reci šta bi suzio ili promenio. Odgovor „ne bih, tema je preširoka, danas bih se zadržao samo na jednom delu” zvuči zrelije nego uglađeno „da, sve je bilo odlično”.

O sadržaju rada

4. Objasnite pojam sa strane 12.

Smer odgovora: definiciju svojim rečima, pa jedan primer. Pripremi se tako što ćeš proći rad sa olovkom i zaokružiti svaki termin koji ne umeš da objasniš naglas — pa ga naučiš ili izbaciš iz rada dok još ima vremena.

5. Odakle vam podatak iz tabele 3?

Smer odgovora: ime izvora i godina. Zato se izvori beleže u trenutku preuzimanja, a ne na kraju po sećanju. Ako je podatak tvoj — iz ankete ili merenja — reci to jasno, uz broj ispitanika ili merenja.

6. Zašto ste rad podelili baš na ova poglavlja?

Smer odgovora: objasni princip podele — hronološki, tematski, od uzroka ka posledici, teorija pa praksa. Rečenica tipa „prvo sam objasnio pojmove, pa onda primenu na konkretnom slučaju” je potpuno dovoljna. Kako se ta podela pravi: glavni deo maturskog rada.

7. Šta je u radu vaš doprinos, a šta ste preuzeli?

Smer odgovora: razdvoj jasno. Preuzeto je teorija i podaci iz literature; tvoje je izbor teme, način podele, poređenje izvora, zaključak i praktični deo ako ga imaš. Ne preuveličavaj — komisija ne očekuje naučno otkriće od maturskog rada.

8. Koji deo rada vam je bio najteži?

Smer odgovora: konkretno, bez ulepšavanja. „Najteže mi je bilo da suzim temu” ili „da uskladim podatke iz dva izvora koji se ne slažu” pokazuje da si rad zaista pisao. Izbegni „ništa nije bilo teško”.

O literaturi

9. Koji vam je izvor bio najkorisniji i zašto?

Smer odgovora: imenuj jedan izvor i kaži šta si tačno iz njega uzeo. Pre odbrane prođi spisak literature i uz svaki izvor zapiši jednu rečenicu o tome šta si iz njega koristio. Ovo pitanje odmah pokazuje da li si ih čitao.

10. Da li su se autori u nečemu razlikovali?

Smer odgovora: ako jesu, opiši razliku i reci čiju si stranu uzeo i zašto. Ako se nisu razlikovali, reci da su se podaci poklapali i navedi u čemu. Odgovor „nisam primetio” je najslabiji mogući.

11. Gde ste tražili literaturu?

Smer odgovora: nabroj mesta — školska i gradska biblioteka, udžbenici, repozitorijumi, sajtovi institucija. Ako si koristio internet, reci kako si razlikovao ozbiljan izvor od nasumičnog sajta. Detaljno o tome: literatura za maturski rad.

O zaključku

12. Kako ste došli do tog zaključka?

Smer odgovora: poveži zaključak sa konkretnim delom razrade. „Do toga sam došao poređenjem podataka iz trećeg poglavlja, gde se vidi da…” Zaključak koji ne može da se veže za razradu je zaključak koji nije iz rada.

13. Da li bi rezultat bio isti na većem uzorku?

Smer odgovora: ovo pitanje se najčešće postavlja radovima sa anketom. Odgovor je skoro uvek „ne nužno” — i to je tačan odgovor. Reci koja su ograničenja tvog uzorka i šta bi drugačije uradio. To ionako treba da stoji u zaključku: zaključak maturskog rada.

14. Šta biste uradili drugačije?

Smer odgovora: jedna konkretna stvar — veći uzorak, drugi izvor, uže postavljena tema. Odgovor „ništa” zvuči kao da rad nisi ni pogledao posle predaje.

Šire pitanje iz predmeta

15. Kako se ovo uklapa u gradivo koje ste učili?

Smer odgovora: poveži temu sa jednom oblašću iz predmeta i jednom rečenicom objasni vezu. Ovde nema tačnog odgovora i to je dobra vest — mišljenje sa obrazloženjem vredi više od izbegavanja odgovora.

Ko šta pita

Komisija najčešće ima tri člana i podela uloga je predvidiva.

Profesor mentor zna tvoj rad i najčešće postavlja pitanja koja ti pomažu da pokažeš šta znaš. Njegova pitanja su obično iz grupe o izboru teme i o postupku izrade.

Treći član komisije rad često čita prvi put, na brzinu, pa pita ono što mu upadne u oči — najčešće pojam sa slajda ili tvrdnju iz zaključka. Odatle dolaze pitanja 4, 5 i 12.

Predsednik komisije vodi proceduru i pazi na vreme; njegovo pitanje je često šire, iz predmeta uopšte.

Zaključak koji iz toga sledi: najteže pitanje dolazi od onoga ko te najmanje poznaje. Zato nije dovoljno da znaš deo rada koji si najviše pisao — svaki deo mora da se objasni svojim rečima.

Koliko traje odgovor

Dve do četiri rečenice. Odgovor od pola minuta je taman; odgovor od tri minuta znači da si počeo da prepričavaš rad ponovo, i komisija će te prekinuti.

Ako pitanje traži definiciju, kaži definiciju pa primer. Ako traži razlog, kaži razlog pa gde se to u radu vidi. Struktura „tvrdnja pa gde piše” zvuči sigurno i kratka je.

Kako se pripremaju odgovori

Ne uči odgovore napamet — nauči sadržaj, a rečenice sastavi u trenutku. Odgovor izgovoren napamet se prepozna i zvuči gore od odgovora koji tražiš u hodu.

Praktičan postupak za tri dana pred odbranu:

1. Pročitaj rad od početka do kraja, sa olovkom.
2. Zaokruži svaki pojam koji ne umeš da objasniš naglas. Nauči ga ili ga izbaci.
3. Napiši ovih petnaest pitanja i uz svako odgovor u tri rečenice.
4. Uz svaki izvor iz spiska literature napiši šta si iz njega uzeo.
5. Za svaku tabelu i grafikon znaj odakle su podaci.

Kako se iz sopstvenog rada predvidi šta će biti pitano — sedam mesta u tekstu koja privlače pitanje: pitanja koja sam sebi postaviš pre odbrane.

Koliko cela odbrana traje i koliko od toga otpada na pitanja: koliko traje odbrana maturskog rada.

Ako ne znaš odgovor

Dešava se i nije kraj. Ocenjuje se kako reaguješ.

Radi: „Na to nemam odgovor, ali iz onoga što sam čitao mislim da…” ili „Tu tvrdnju sam preuzeo od autora X, sam je nisam proveravao.” Ako pitanje nisi razumeo, traži da se ponovi — to nije slabost.

Ne radi: izmišljanje podatka, ćutanje duže od nekoliko sekundi, i rečenica „to nisam ja pisao”, posle koje odbrana prestaje da bude razgovor o radu.

Odgovaraj na ono što je pitano. Najčešća greška na odbrani nije neznanje nego odgovaranje na drugo pitanje — na ono koje si pripremio umesto na ono koje je postavljeno.