Gde pronaći pouzdane izvore za maturski rad
Četiri mesta na kojima se traže pouzdani izvori za maturski rad, test od pet pitanja kojim se proverava sajt i način da se izvor zabeleži odmah.
Pouzdan izvor ima tri stvari: potpisanog autora ili instituciju, godinu i mesto na kom ga i ti i tvoj profesor mentor možete ponovo naći. Ako nešto od toga nedostaje, izvor može da posluži za čitanje, ali ne i za spisak literature.
Traži se na četiri mesta, tim redom:
- Školska i gradska biblioteka — knjige, udžbenici, enciklopedije, stručni časopisi.
- Digitalne zbirke — Google Scholar, doiSerbia, SCIndeks, COBISS kao katalog biblioteka u Srbiji.
- Sajtovi institucija — ministarstva, zavodi, Republički zavod za statistiku, instituti, muzeji i arhivi.
- Udžbenici i stručna literatura tvog smera — najpodcenjeniji izvor, a već ti je u torbi.
Sve ostalo — blogovi, portali sa vestima bez potpisa, sajtovi za preuzimanje gotovih radova, objave na mrežama — može da ti da ideju, ali u radu nema šta da traži.
Koliko izvora treba skupiti zavisi od obima rada; uobičajeni raspon je pet do deset, o čemu detaljnije piše u tekstu koliko izvora treba maturski rad. Ovaj tekst je o tome gde se ti izvori nalaze i kako se prepoznaje onaj koji vredi.
Školska i gradska biblioteka
Najbrži prečac koji đaci najčešće preskoče: otiđi do bibliotekara i reci temu naglas. Ne pitaj „imate li nešto o ekologiji” nego „pišem maturski o reciklaži plastike u Srbiji, treba mi nešto novije od 2015”. Bibliotekar zna fond i za pet minuta uradi ono za šta ti treba sat vremena pretrage.
Šta se odatle nosi:
- Stručne knjige — najvredniji izvor za teorijski deo rada.
- Enciklopedije i leksikoni — za definicije pojmova, koje su tu proverene i potpisane.
- Stručni časopisi — u njima su najsvežiji podaci, a maturski radovi ih skoro nikad ne koriste, pa se odmah primeti.
Kad nađeš knjigu, odmah prepiši autora, naslov, izdavača, mesto i godinu sa prve unutrašnje strane. Ne sa korica — na koricama često nema godine. Ceo posao u biblioteci, od pretrage kataloga do toga šta se sme izneti, opisan je u tekstu kako se koristi biblioteka za maturski rad.
Digitalne zbirke
Ovo su besplatni pretraživači stručnih tekstova, i u njima se nalazi ono što običan Google ne izbaci na prvoj strani.
| Gde | Šta tu ima | Kad ga koristiš |
|---|---|---|
| Google Scholar | radovi, knjige, članci iz celog sveta | za svaku temu, kao prvi korak |
| doiSerbia | domaći naučni časopisi | za teme vezane za Srbiju |
| SCIndeks | domaći citatni indeks | za domaće autore i statistiku |
| COBISS | katalog biblioteka u Srbiji | da vidiš u kojoj biblioteci je knjiga |
Praktičan savet za Google Scholar: kad nađeš rad koji ti odgovara, pogledaj njegov spisak literature. Tu je autor već uradio posao umesto tebe i naveo deset izvora o istoj temi. To je najbrži način da od jednog dobrog teksta dođeš do pet.
Ako se otvori samo sažetak, a ceo tekst traži plaćanje — ne kupuj ništa. Potraži isti naslov po imenu u Google-u; domaći radovi su vrlo često slobodno dostupni u nekom od otvorenih repozitorijuma.
Sajtovi institucija
Za podatke, brojeve i propise, institucija je bolji izvor od bilo kog portala koji te podatke prepričava.
- Republički zavod za statistiku — brojevi o stanovništvu, privredi, obrazovanju.
- Ministarstva — propisi, strategije, zvanični izveštaji.
- Instituti i zavodi za oblast tvoje teme — zdravlje, zaštita prirode, kultura.
- Muzeji i arhivi — za istorijske i umetničke teme.
- Digitalni repozitorijumi visokih škola — u njima stoje stručni radovi dostupni svima.
Pravilo koje vredi zapamtiti: ako jedan sajt navodi podatak, a drugi je taj podatak objavio, navodiš onaj drugi. Portal koji piše „prema podacima Zavoda za statistiku…” zapravo ti govori gde da odeš.
Udžbenici i literatura tvog smera
Udžbenik je recenziran, odobren i ima autora — dakle ispunjava sve uslove pouzdanog izvora. Za maturski rad je sasvim prihvatljiv, naročito za osnovne pojmove.
Ako si na stručnom smeru, u tvom predmetu skoro sigurno postoji priručnik, standard ili stručni pravilnik koji tema dodiruje. To su izvori koje komisija vidi kao znak da si ozbiljno prišao radu, jer se retko pojavljuju.
Test od pet pitanja
Kad nađeš sajt i ne znaš da li sme u rad, prođi ovih pet pitanja. Traje pola minuta.
- Ko je ovo napisao? Ime i prezime, ili ime institucije. Ako piše samo „admin” ili ništa — pad.
- Kada? Postoji li datum objave ili godina. Tekst bez datuma ne može da se navede pošteno.
- Odakle im podatak? Ozbiljan tekst kaže odakle mu brojevi. Ako nigde ne piše izvor, to je nečije prepričavanje.
- Šta sajt zapravo hoće? Ako uz tekst stoji dugme za kupovinu, izvor prodaje nešto, a ne obaveštava.
- Da li to isto piše još negde? Proveri podatak na drugom mestu. Ako se nalazi samo na jednom sajtu, nemoj ga koristiti.
Sajt koji prođe svih pet može u rad. Sajt koji padne na prvom ili drugom ostaje ti za čitanje i razumevanje teme, ali ne ulazi u spisak literature.
Wikipedia je poseban slučaj, jer pada na prvom pitanju a korisna je kao polazna tačka — kako se sa nje stiže do pravih izvora piše u tekstu da li se Wikipedia sme koristiti.
Kako se svaka od tih provera radi u praksi, šta domen zaista govori i koji sajtovi samo izgledaju pouzdano: kako se proverava da li je sajt pouzdan izvor.
Isti podatak, tri mesta
Evo kako se razlika vidi na konkretnom primeru. Recimo da ti za rad treba broj stanovnika nekog grada.
| Gde si ga našao | Da li ide u rad |
|---|---|
| Komentar ispod članka na portalu | ne |
| Portal koji piše „prema popisu” bez linka | ne, ali ti kaže gde da tražiš |
| Sajt Zavoda za statistiku, tabela iz popisa | da, sa godinom popisa |
Ista logika radi za svaku temu. Kreni od onoga što ti je Google prvo izbacio, pa se penji uzvodno dok ne dođeš do mesta gde je podatak nastao. Ako se uz put ispostavi da dva izvora navode različit broj, to se rešava odvojeno: kada se dva izvora ne slažu.
Kako se izvor beleži
Najveći gubitak vremena u maturskom radu nije pisanje nego traženje izvora koji si već jednom našao. Zato:
Otvori jedan dokument pod imenom „Izvori” čim počneš da tražiš. Za svaki izvor koji ti deluje upotrebljivo upiši četiri stvari:
- Autor i naslov.
- Godina i izdavač, ili puna adresa sajta i datum kad si ga otvorio.
- Strana ili poglavlje sa kog ti nešto treba.
- Jedna rečenica o tome šta si iz njega uzeo.
Četvrta stavka izgleda kao višak dok je pišeš, a spasava te na odbrani: pitanje „koji vam je izvor bio najkorisniji i zašto” je jedno od najčešćih, a odgovor ti je već napisan. Ostala pitanja koja se tu čuju stoje u tekstu najčešća pitanja komisije.
Kad izvore prepisuješ u rad, oblik zavisi od toga da li tvoja škola traži fusnote ili zagrade — gotovi obrasci za knjigu, sajt i članak su u tekstu kako navesti izvore, a kako se oznaka postavlja u samoj rečenici objašnjeno je u tekstu kako se citira u tekstu.
Ako o temi nema ničega na srpskom
Dešava se kod užih i novijih tema. Tri izlaza:
- Traži širi pojam. Ako nema o „mikroplastici u Dunavu”, ima o zagađenju reka i o mikroplastici odvojeno, pa ta dva spajaš.
- Koristi strani izvor. Rad na engleskom sme da se navede; u radu ga prepričavaš svojim rečima na srpskom, a u spisku literature ostaje u originalu.
- Potraži nekoga ko se time bavi. Kod uskih stručnih i lokalnih tema jedan razgovor daje ono čega u literaturi nema, a navodi se kao i svaki drugi izvor: intervju kao izvor u maturskom radu.
- Vrati se mentoru. Ako o temi zaista nema literature, problem nije u tvojoj pretrazi nego u temi, i bolje je da se to zna sada nego dve nedelje pred predaju. O tome kako se tema sužava ili menja piše u tekstu kako suziti temu maturskog.
Ono što se nikad ne radi jeste da se podatak izmisli ili da se preuzme od nekoga bez navođenja. Kako izgleda granica između preuzimanja i prepisivanja, objašnjeno je u tekstu prepisivanje i plagijat.