Kako se citira u tekstu maturskog rada
Razlika između doslovnog navoda i parafraze, gde tačno u rečenici stoji oznaka izvora, kada ide fusnota a kada zagrada i šta se uopšte ne citira.
Citiranje u tekstu znači da uz svaku preuzetu misao stoji oznaka odakle je došla. Ta oznaka je ili fusnota (mali broj u tekstu, izvor na dnu strane) ili zagrada (Petrović, 2019, str. 42). Koji od ta dva sistema koristiš, kaže tvoja škola — pitaj profesora mentora pre nego što napišeš prvu stranu.
Postoje dva načina da tuđa misao uđe u tvoj tekst:
- Doslovan navod — prepisuješ rečenicu tačno kako stoji, stavljaš je pod navodnike i označavaš stranu.
- Parafraza — isto značenje, ali tvojim rečima i tvojom rečenicom. Navodnika nema, oznaka izvora ostaje.
Najčešća greška nije pogrešan oblik fusnote nego uverenje da parafraza ne mora da se označi. Mora. Ako ideja nije tvoja, izvor ide uz nju bez obzira na to čijim je rečima napisana.
U maturskom radu parafraza treba da bude pravilo, a doslovan navod izuzetak. Rad sastavljen od tuđih rečenica pod navodnicima pokazuje da si čitao, ali ne i da si razumeo.
Doslovan navod
Koristi se retko i samo kad su same reči važne: definicija, član zakona, rečenica autora koju bi prepričavanjem pokvario, izjava iz intervjua.
Kako izgleda kad je kratak — do tri reda, unutar pasusa:
Pod recikliranjem se podrazumeva „ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodni proces” (Jovanović, 2018, str. 15).
Kako izgleda kad je duži od tri reda — izdvaja se u zaseban blok, uvučeno, često bez navodnika i u manjem slovu. Proveri sa mentorom da li tvoja škola to traži.
Pravila koja važe uvek:
- Ništa se ne menja u navodu. Ni red reči, ni padež, ni greška ako je u originalu.
- Ako izbacuješ deo rečenice, na to mesto ide (…).
- Ako dodaješ reč da bi rečenica imala smisla van konteksta, ona ide u uglaste zagrade.
- Uz doslovan navod uvek ide broj strane.
Navod nikad ne stoji sam, kao ceo pasus. Ispred njega ide tvoja rečenica koja ga najavljuje, a iza njega tvoja rečenica koja kaže šta iz njega sledi. Navod ubačen bez uvoda i bez komentara deluje kao da ti je nedostajalo teksta.
Parafraza
Parafraza nije zamena tri reči sinonimima. Ako original glasi „Zagađenje vazduha u gradovima najviše potiče od saobraćaja”, a ti napišeš „Zagađenje vazduha u gradovima uglavnom dolazi od saobraćaja” — to je i dalje tuđa rečenica, samo malo prefarbana.
Postupak koji daje pravu parafrazu:
- Pročitaj pasus iz izvora.
- Zatvori knjigu ili prozor.
- Napiši šta si razumeo, svojim rečima, bez gledanja.
- Uporedi sa originalom — samo da proveriš da nisi promenio značenje.
- Dodaj oznaku izvora.
Treći korak je ceo trik. Dok ti je original pred očima, rečenica će ti izaći slična njegovoj; kad ga skloniš, izaći će tvoja.
Primer razlike:
Original: „Pasivno korišćenje društvenih mreža, dakle samo pregledanje sadržaja bez interakcije, povezano je sa nižim nivoom samopouzdanja kod adolescenata.”
Loše: Pasivno korišćenje društvenih mreža, odnosno samo gledanje sadržaja bez interakcije, povezano je sa nižim samopouzdanjem kod adolescenata.
Dobro: Istraživanja pokazuju da tinejdžeri koji mreže samo prate, a ne učestvuju u razgovoru, u proseku imaju slabije samopouzdanje od onih koji na njima aktivno komuniciraju (Jovanović, 2018, str. 15).
Razlika između druge i treće verzije je i razlika između prepisivanja i pisanja. O tome gde je tačno granica piše u tekstu prepisivanje i plagijat u maturskom radu.
Gde oznaka stoji u rečenici
Ovo je sitnica koja se najčešće greši.
Fusnota ide na kraj rečenice, posle tačke, ako se odnosi na celu rečenicu. Ako se odnosi samo na jedan podatak usred rečenice, ide odmah iza tog podatka.
Zagrada ide pre tačke, jer je deo rečenice: … (Petrović, 2019, str. 42).
Kad jedan pasus ceo dolazi iz jednog izvora, ne stavljaš oznaku iza svake rečenice. Dovoljna je jedna, na kraju pasusa — ili, još jasnije, najava na početku: „Prema Petroviću, proces se odvija u tri faze…” pa oznaka na kraju.
Kako se fusnota ubacuje u Wordu i šta se u njoj piše prvi a šta drugi put, stoji u tekstu fusnote u maturskom radu.
Kada ide fusnota, a kada zagrada
Oba sistema su ispravna. Bira se jedan i drži kroz ceo rad.
| Fusnota | Zagrada | |
|---|---|---|
| Gde je pun podatak | na dnu strane | samo u spisku literature |
| Kako izgleda u tekstu | mali broj¹ | (Petrović, 2019, str. 42) |
| Prednost | ne prekida čitanje | manje posla pri kucanju |
| Češće u | humanističkim temama | prirodnim i društvenim naukama |
Ako mentor nema zahtev, uzmi ono što ti je lakše. Ako ima, njegova reč je jača od svakog pravila sa interneta.
Ono što ne sme jeste mešanje: pola rada u fusnotama, pola u zagradama. To je najčešći razlog da se rad vrati na doradu, a ispravlja se sat vremena. Gotove obrasce za knjigu, sajt, članak i zakon u oba sistema imaš u tekstu kako navesti izvore.
Šta se uopšte ne citira
Ne ide oznaka uz:
- Opštepoznate činjenice. Da Zemlja kruži oko Sunca ili da je Drugi svetski rat počeo 1939. ne treba izvor.
- Gradivo iz udžbenika koje svi uče, ako ga pišeš svojim rečima na nivou opšteg znanja.
- Tvoje sopstvene zaključke, zapažanja i rezultate ankete koju si sam sproveo.
- Tvoj praktični deo — ono što si sam napravio, izmerio ili fotografisao.
Provera u jednoj rečenici: ako bi to znao i da nisi pisao rad, ne citira se; ako si to saznao iz izvora, citira se.
Kad su u pitanju tvoji podaci, korisno je da to i kažeš eksplicitno — „istraživanje je sprovedeno na uzorku od 60 učenika naše škole” — jer komisija tako odmah zna šta je preuzeto, a šta tvoje.
Koliko citata treba
Nema propisanog broja, ali postoji mera koja radi: u razradi bi svaka strana trebalo da ima bar jednu oznaku izvora. Strana bez ijednog izvora je ili tvoje razmišljanje, što je u redu ako je kratko, ili prepisan tekst bez navođenja, što nije u redu nikako.
Suprotna krajnost je jednako loša: pet fusnota u jednom pasusu znači da si nizao tuđe rečenice bez sopstvenog teksta između njih.
Uravnoteženo poglavlje izgleda otprilike ovako: tvoja uvodna rečenica, parafraza iz izvora sa oznakom, tvoje objašnjenje ili primer, eventualno kratak navod, pa tvoja rečenica koja to povezuje sa sledećim delom. Kako se poglavlja slažu jedno na drugo piše u tekstu glavni deo maturskog rada.
Provera pre predaje
Prođi rad sa ovih pet pitanja:
- Da li je svaki podatak koji nije tvoj označen?
- Da li je svaki doslovan navod pod navodnicima i sa stranom?
- Da li je sistem isti od prve do poslednje strane?
- Da li se svaki izvor koji si označio u tekstu nalazi i u spisku literature?
- Da li u spisku literature ima izvora koji se u tekstu nigde ne pojavljuju?
Peto pitanje hvata čestu grešku: spisak od deset izvora, a u tekstu označena četiri. Komisija to primeti bez truda, jer se to vidi prelistavanjem. Kako izgleda uredan spisak i šta u njega ide piše u tekstu literatura za maturski rad, a gde se pouzdani izvori uopšte traže — u tekstu gde pronaći pouzdane izvore.
U kojim se tačno situacijama doslovan citat isplati, a kada je bolja parafraza, razrađeno je u tekstu kada se u maturskom radu koristi doslovan citat.