Fusnote u maturskom radu

Fusnota je napomena na dnu strane, vezana za mali broj u tekstu. U maturskom radu se koristi za dve stvari: da kaže odakle je podatak i, ređe, da objasni pojam koji bi u rečenici smetao.

Prvo pitanje nije kako se fusnota ubacuje nego da li se u tvojoj školi uopšte koristi. Postoje dva sistema navođenja izvora i mešaju se samo u radovima koji se vraćaju na doradu:

• Fusnote. Broj u tekstu, pun podatak o izvoru na dnu strane.
• Navođenje u zagradi. U tekstu stoji (Petrović, 2019, str. 42), a puni podaci samo u spisku literature.

Pitaj profesora mentora koji sistem traži i drži se jednog kroz ceo rad. Oba su ispravna; ono što nije ispravno je pola rada u fusnotama, pola u zagradama. Kako se izvori navode u jednom i u drugom sistemu, sa gotovim obrascima, piše u kako navesti knjigu, sajt i članak.

Kada se fusnota stavlja

Kad citiraš doslovno. Rečenica pod navodnicima obavezno ima fusnotu sa stranom sa koje je preuzeta.

Kad prepričavaš tuđu misao svojim rečima. Parafraza takođe traži izvor — to što si promenio reči ne znači da je ideja tvoja.

Kad navodiš podatak, brojku ili procenat. Svaki broj koji nisi sam izmerio ima izvor.

Kad koristiš tuđu sliku, tabelu ili grafikon. Tu izvor obično ide ispod same slike, a ne u fusnotu: kako ubaciti slike i tabele.

Kad hoćeš da objasniš pojam, a objašnjenje bi prekinulo rečenicu. To je jedina fusnota koja ne sadrži izvor.

Kada se ne stavlja

• Za tvoju sopstvenu tvrdnju ili zaključak.
• Za opštepoznate podatke — glavni grad, godina početka Prvog svetskog rata, definicija koja stoji u svakom udžbeniku.
• Za rezultate tvoje ankete ili merenja. Njihov izvor si ti, i to se kaže u tekstu.
• Pet fusnota u jednoj rečenici da bi rad delovao potkrepljeno. Jedna, na kraju rečenice, radi isti posao.

Kako se ubacuje u Wordu

1. Stani kursorom odmah iza tačke na kraju rečenice na koju se fusnota odnosi.
2. Kartica References → Insert Footnote. Prečica je Ctrl+Alt+F.
3. Word ubaci mali broj u tekst, povuče liniju pri dnu strane i spusti kursor u polje ispod nje.
4. Otkucaj podatak o izvoru i vrati se u tekst duplim klikom na broj.

Numeracija je automatska i kroz ceo rad neprekidna. Kad ubaciš novu fusnotu u sredinu, sve iza nje se same preračunaju.

Brisanje: obriši broj u tekstu, ne tekst na dnu strane. Ako obrišeš samo tekst dole, ostaje prazna fusnota i linija iznad nje.

Izgled: fusnota je obično 10 pt, jednostruki prored, isti font kao rad. Ako hoćeš da promeniš sve odjednom, izmeni stil Footnote Text (desni klik na stil → Modify), a ne jednu po jednu.

Šta se piše u fusnoti

Prvi put kad se izvor pojavi — pun podatak:

¹ Mirjana Petrović, Osnovi ekologije, Zavod za udžbenike, Beograd, 2019, str. 42.

Svaki sledeći put isti izvor — skraćeno:

⁴ Petrović, nav. delo, str. 57.

Kad je isti izvor kao u prethodnoj fusnoti, odmah iznad:

⁵ Isto, str. 58.

Reč „Isto” je domaći oblik latinskog Ibid. Oba se sreću; izaberi jedan i drži ga kroz ceo rad.

Sajt u fusnoti:

⁷ Republički zavod za statistiku, „Saopštenje o životnoj sredini", dostupno na: https://... (pristupljeno 12. 3. 2026).

Datum pristupa je deo koji se najčešće izostavi, a traži se zato što se sadržaj sajta menja.

Objašnjenje pojma u fusnoti nema izvor, samo rečenicu:

⁹ Reciklaža se ovde odnosi samo na primarno razdvajanje otpada u domaćinstvu.

Koliko fusnota treba

Nema propisanog broja, ali postoji razumna mera: u poglavljima u kojima obrađuješ literaturu, po nekoliko fusnota na svakoj strani. Strana razrade bez ijedne fusnote je u redu samo ako je cela tvoja — tvoja analiza, tvoji podaci, tvoj zaključak.

Suprotan slučaj je rad u kom skoro svaka rečenica ima fusnotu. To znači da rad prepričava izvore umesto da ih koristi, a to komisija prepozna po tome što u njemu nema nijedne rečenice koja je tvoja.

Koliko izvora uopšte treba da stoji iza svega toga, piše u koliko izvora treba maturski rad.

Fusnota i spisak literature nisu isto

Ovo je najčešća zabuna.

Drugim rečima: fusnota kaže odakle je ova rečenica, spisak literature kaže šta sam sve koristio. Kako se spisak slaže, piše u literatura za maturski rad.

Šta kad se pokvari

Numeracija kreće iznova od 1 u sredini rada. Dokument ima prelom sekcije, a fusnote su podešene da se numerišu po sekciji. Otvori mali strelicu u uglu grupe Footnotes (kartica References) → u polju Numbering izaberi Continuous → Apply to: Whole document.

Fusnota je prešla na sledeću stranu. Najčešće zbog velike slike ili tabele koja gura tekst. Smanji sliku, ili je premesti, ili skrati fusnotu.

Ostala je linija bez teksta. Obrisan je tekst fusnote, a broj u tekstu je ostao. Nađi broj i obriši njega.

Fusnote su različitog fonta i veličine. Nastaje kad se tekst nalepi sa sajta zajedno sa formatom. Označi sve i primeni stil Footnote Text, a ubuduće lepi preko Ctrl+Shift+V (samo tekst).

Broj fusnote stoji ispred tačke. Ide iza tačke, na kraju rečenice.

Word nudi endnote umesto footnote. Insert Endnote stavlja napomene na kraj rada, ne na dno strane. Za maturski rad se skoro uvek traže fusnote — dakle Insert Footnote.

Ako radiš u Google dokumentima

Insert → Footnote radi isto, sa prečicom Ctrl+Alt+F. Izgled fusnota se menja preko stilova, ali je izbor podešavanja skromniji nego u Wordu — neprekidna numeracija je podrazumevana i nema podele po sekcijama, što je ovde prednost.

Najčešće greške

• Dva sistema u istom radu — fusnote u prvom delu, zagrade u drugom.
• Fusnota bez broja strane kod doslovnog citata.
• Doslovno prepisana rečenica bez navodnika, sa fusnotom kao jedinim znakom da nije tvoja.
• Ručno kucani brojevi umesto pravih fusnota, pa numeracija posle izmene više ne valja.
• Izostavljen datum pristupa kod izvora sa interneta.
• Fusnota koja upućuje na sajt bez naziva teksta, samo goli link.
• „Isto” upotrebljeno posle druge fusnote koja je u međuvremenu ubačena između.
• Fusnota u kojoj stoji samo prezime autora, bez naslova i strane, pa se ne zna na šta upućuje.
• Objašnjenje pojma dugačko pola strane — ako je toliko važno, pripada tekstu, ne dnu strane.

Ostala podešavanja dokumenta, od margina do stilova naslova, sabrana su u formatiranju maturskog rada u Wordu.