Kada se u maturskom radu koristi doslovan citat

Doslovan citat u maturskom radu je izuzetak, ne pravilo. Koristi se samo kada su same reči ono što je važno — a to je u praksi četiri situacije:

1. Definicija koju moraš preneti tačno, jer bi prepričavanjem promenio značenje.
2. Član zakona, propisa ili pravilnika, gde se formulacija ne dira.
3. Rečenica autora koja je toliko precizno sročena da bi parafraza bila slabija.
4. Izjava iz intervjua, svedočenja ili ankete — nečije reči su tu sam podatak.

Izvan ta četiri slučaja, izvor se prepričava svojim rečima. Razlog nije stil nego ocena: rad koji niže tuđe rečenice ne pokazuje da si nešto razumeo, a upravo to komisija traži.

Praktična mera koja radi: u radu od dvadeset strana obično ima između nula i pet doslovnih citata. Nula je potpuno u redu, naročito u tehničkim radovima. Petnaest citata je znak da rad nije pisan nego sastavljan.

Ovaj tekst je o tome kada se citira i kako citat izgleda. Kako se oznaka izvora postavlja u rečenici i koja je razlika između fusnote i zagrade, stoji u tekstu kako se citira u tekstu maturskog rada.

Test pre svakog citata

Pre nego što nešto prepišeš doslovno, postavi sebi jedno pitanje:

Da li bi se nešto izgubilo ako ovo kažem svojim rečima?

Ako je odgovor ne — parafraziraj. Ako je odgovor da, pitaj još i šta bi se izgubilo. Ako umeš da odgovoriš („izgubila bi se preciznost zakonske formulacije”, „ovo je njegova poznata rečenica koju ljudi citiraju”), citat je opravdan.

Odgovor koji se ne broji: „ovako je lepše rečeno nego što bih ja umeo”. To je najčešći pravi razlog za citiranje i istovremeno najslabiji — jer rad treba da bude pisan tvojim rečima, čak i kad su skromnije.

Kako citat izgleda u rečenici

Kratak citat, do dva-tri reda, stoji unutar tvog pasusa, pod navodnicima, sa izvorom i brojem strane:

Autor recikliranje definiše kao „ponovnu preradu otpadnih materijala u proizvodni proces” (Jovanović, 2018, str. 15).

Tri stvari koje se uvek vide u dobrom citatu:

• Navodnici označavaju gde tuđe reči počinju i gde se završavaju.
• Izvor stoji odmah, u zagradi ili u fusnoti — ne na kraju pasusa i ne na kraju poglavlja.
• Broj strane je obavezan. Kod doslovnog citata nema izuzetka od ovog pravila.

Citat nikad ne stoji kao ceo pasus, sam za sebe. Ispred njega ide tvoja rečenica koja ga najavljuje, a iza njega tvoja rečenica koja kaže šta iz njega sledi. To se zove uokvirivanje i po njemu se odmah vidi razlika između rada koji koristi izvore i rada koji ih lepi.

Navodnici: koji i kako

U srpskom tekstu pisanom latinicom koriste se navodnici oblika „ovako” — donji na početku, gornji na kraju. Word ih ubacuje sam ako mu je jezik dokumenta podešen na srpski; ako nije, dobićeš prave engleske navodnike.

Dva pravila koja vredi zapamtiti:

• Ne mešaj oblike. Ako u celom radu koristiš jedan oblik navodnika, koristi ga svuda — i u citatima i u naslovima dela.
• Citat unutar citata dobija drugi oblik navodnika, najčešće jednostruke (’ovako’), da bi se videlo šta pripada čemu.

O podešavanju jezika dokumenta i ostalim pravopisnim sitnicama koje se u radu primete, piše u tekstu jezik i pravopis u maturskom radu.

Šta se sme menjati u citatu

Kratak odgovor: skoro ništa. Citat se prenosi tačno onako kako stoji u izvoru, uključujući i red reči i padeže.

Dva dozvoljena zahvata:

• Izbacivanje dela rečenice — na mesto izbačenog dela ide (…). Ne sme se izbaciti deo koji menja smisao; izbacuje se ono što je nebitno za tvoju poentu.
• Dodavanje reči radi razumljivosti — ono što ti dodaješ ide u uglaste zagrade [ovako], da se vidi da to nije autorovo.

Ono što se ne radi: ispravljanje autorovih grešaka, prevođenje bez napomene, spajanje dve odvojene rečenice u jednu i menjanje padeža da bi se citat uklopio u tvoju rečenicu. Ako se citat ne uklapa, promeni svoju rečenicu, ne njegovu.

Citat duži od tri reda

Kad je citat duži od otprilike tri reda, izdvaja se u zaseban blok: uvučen sa leve strane, često bez navodnika i ponekad u nešto manjem slovu. Izvor ide na kraju bloka.

Dve napomene:

• Proveri sa mentorom da li tvoja škola to traži. Uputstva se razlikuju, a blok citat koji nije tražen niko neće zameriti dok je dosledan.
• Dugi citati se koriste još ređe od kratkih. Ako u radu imaš blok citat od pet redova, pitaj se da li je cela ta petina zaista morala da se prenese.

Rad u kom su tri blok citata na istoj strani izgleda kao rad kome je nedostajalo obima. Ako je to problem, rešenja stoje u tekstu rad mi je prekratak, a nijedno od njih nije citiranje.

Citat iz druge ruke

Dešava se da u knjizi koju čitaš stoji citat nekog trećeg autora, a do originala ne možeš da dođeš.

Tada se ne pravi da si čitao original. Navodi se da je preuzeto posredno — formulacijom tipa „citirano prema” uz izvor koji si stvarno imao u rukama. Ako škola ima uputstvo, ono propisuje tačan oblik; ako nema, dovoljno je da se iz zapisa vidi šta si čitao, a šta nisi.

Razlog je praktičan koliko i pošten: na odbrani se često pita odakle ti neki podatak, a odgovor „iz knjige koju nisam čitao” je lošiji od odgovora „preneo sam iz izvora u kom je citirano”.

Zašto se citira retko

Tri razloga, svaki dovoljan sam za sebe:

1. Citat ne pokazuje razumevanje. Prepisati rečenicu ume svako; prepričati je svojim rečima ne može onaj ko je nije razumeo. Komisija zato ceni parafrazu više.
2. Citat prekida tvoj glas. Rad pisan jednim tonom se lakše čita. Svaki citat ubacuje tuđi ritam i tuđi rečnik.
3. Previše citata liči na prepisivanje. Čak i kad je svaki uredno naveden, tekst u kom su tuđe rečenice polovina obima ne prolazi dobro. Gde je granica i šta se računa kao preuzet tekst, stoji u tekstu prepisivanje i plagijat u maturskom radu.

Kako se izvor prepričava tako da parafraza ne bude prefarbana originalna rečenica, korak po korak je opisano u tekstu kako se prepričava izvor. A da bi parafraza uopšte bila moguća, beleške moraju da razdvoje tvoje reči od tuđih još dok čitaš — o tome piše tekst kako se vodi beleška o izvoru.

Citat na slajdu i na odbrani

Na prezentaciji važe stroža pravila nego u radu. Slajd ima malo prostora, a citat je najskuplji način da se taj prostor potroši.

Jedan citat u celoj prezentaciji je gornja granica, i ima smisla samo ako je kratak i ako je baš ta formulacija poenta slajda. Ispod njega ide ime autora, bez pune bibliografske jedinice — ona stoji u radu.

Ono što se često zaboravi: citat sa slajda se na odbrani čita naglas. Ako je rečenica duga tri reda, gubi se dok je izgovoriš. Zato biraj citat koji staje u jedan dah, ili ga uopšte ne stavljaj.

I jedno pitanje na koje moraš imati odgovor: zašto si baš tu rečenicu izabrao. Citat na slajdu je poziv komisiji da pita, jer je to jedina tuđa rečenica u tvom izlaganju.

Provera pre predaje

Prođi kroz rad i za svaki citat proveri četiri stvari:

1. Ima li navodnike na oba kraja.
2. Ima li izvor i broj strane odmah uz sebe.
3. Postoji li tvoja rečenica ispred i iza njega.
4. Umeš li da kažeš zašto baš taj deo nije parafraziran.

Četvrto pitanje izbaci polovinu citata iz prosečnog rada — i posle toga rad skoro uvek čita bolje nego pre.