Jezik i pravopis u maturskom radu
Pravopisne greške koje se u maturskom radu najčešće vide, sa ispravkama: navodnici, crta i crtica, tačka uz brojeve, velika slova i spojeno pisanje.
Pravopis ne donosi ocenu, ali je oduzima. Rad koji se čita sa zapinjanjem ostavlja utisak da je pisan na brzinu, pa se onda i sadržaj čita sa manje strpljenja.
Dobra vest je da se skoro sve greške u maturskim radovima svode na desetak istih stvari. Ovo su one koje se najčešće vide, sa ispravkom uz svaku:
| Greška | Ispravno |
|---|---|
| “ovako” (engleski navodnici) | „ovako“ |
| 2018 godine | 2018. godine |
| obzirom da | s obzirom na to da |
| mi bi smo | mi bismo |
| ni jedan | nijedan |
| pisat ću | pisaću |
| U vezi toga | u vezi sa tim |
| 3.5 kg | 3,5 kg |
Ostatak teksta objašnjava pravila iza ovih ispravki i još nekoliko koja se u radovima ponavljaju. Ovo je o pravopisu; o tome kako se rečenica gradi i kojim se licem piše, govori tekst stil pisanja u maturskom radu.
Jedna napomena pre svega: ako tvoja škola ima uputstvo za izradu rada, ono je jače od svake preporuke odavde.
Navodnici
U srpskom tekstu navodnici izgledaju ovako: „tekst“ — donji na početku, gornji na kraju. Engleski oblik (“tekst”) u srpskom radu se ne koristi, a još se češće vidi običan pravi navodnik sa tastature (“tekst”), koji nije navodnik nego znak za palac i inč.
Word i Google dokumenti ih ubacuju sami, ali samo ako je jezik dokumenta podešen na srpski. Ako ti izlaze engleski, promeni jezik i zatim zameni postojeće kroz Find and Replace.
Šta ide pod navodnike:
- doslovan citat iz izvora,
- naziv ustanove, časopisa ili dela kad se navodi u rečenici,
- reč koja se koristi u prenesenom značenju, i to retko.
Šta ne ide: strani izrazi (oni idu kurzivom) i reči koje želiš da naglasiš — za to postoji podebljan tekst.
Kako se citat postavlja i kada se uopšte koristi, stoji u tekstu kada se koristi doslovan citat.
Crta i crtica
Dva različita znaka i dva različita posla.
Crtica (-) je kratka i piše se bez razmaka: društveno-ekonomski, srpsko-engleski, radio-emisija. Koristi se u polusloženicama i pri rastavljanju reči.
Crta (–) je duža i koristi se na dva načina:
- kao umetak u rečenici, sa razmacima sa obe strane: „Rezultati su bili slični – iako je uzorak bio manji – što potvrđuje…”
- za raspone, bez razmaka: 1941–1945, str. 24–31.
Greška koja se vidi u svakom drugom radu je crtica sa razmacima umesto crte. Ispravlja se za minut: u Find and Replace traži razmak-crtica-razmak i zameni razmak-crta-razmak.
Tačka uz brojeve
Redni broj ima tačku: 21. vek, 5. razred, 2018. godine, 15. maj.
Glavni broj nema: 25 učenika, 300 strana, 1500 stanovnika.
Najčešća greška je izostavljena tačka uz godinu kada godina znači redni broj — „istraživanje iz 2019 godine” umesto „iz 2019. godine”. Kad godina stoji sama, bez reči „godine”, tačka se piše isto: „u radu iz 2019.”
Ako u rečenici ima nabrajanja sa datumima, prođi ih posebno pri poslednjem čitanju. To je mesto na kom se greši i u inače urednim radovima.
Brojevi, procenti i mere
- Decimalni znak u srpskom je zarez, ne tačka: 3,5 kg, 12,7%.
- Između broja i merne jedinice ide razmak: 5 kg, 20 cm, 15 °C.
- Znak procenta se piše uz broj: 25%. Šta god izabereš, važno je da kroz ceo rad bude isto.
- Brojevi do deset se u tekućem tekstu obično pišu rečima („pet ispitanika”), a veći ciframa („48 ispitanika”). To je konvencija, ne propis, ali izgleda urednije.
- Rečenica ne počinje ciframa. Umesto „25 učenika je odgovorilo…” napiši „Odgovorilo je 25 učenika…”
Kada brojeva ima previše za tekst, oni pripadaju tabeli — koliko tabela i slika je uobičajeno, stoji u tekstu koliko slika i tabela treba maturski rad.
Velika slova
Ovde se greši u tri pravca:
Nazivi ustanova — velikim slovom se piše samo prva reč, a vlastito ime u nazivu ostaje veliko: Ekonomska škola „Nada Dimić”, Ministarstvo prosvete.
Narodi velikim, jezici malim: Srbi, Mađari — ali srpski jezik, mađarski jezik.
Nazivi meseci i dana malim slovom: januar, ponedeljak. Ovo dolazi iz engleskog i vidi se stalno.
I još jedno: naslovi poglavlja se ne pišu svi velikim slovima osim ako uputstvo škole to traži. Verzal kroz ceo naslov otežava čitanje i u sadržaju izgleda neuredno.
Spojeno i odvojeno
- ne + glagol se piše odvojeno: ne znam, ne radi, ne postoji. Izuzeci su četiri reči: nemam, nisam, neću, nemoj.
- ne + imenica ili pridev se piše spojeno: nepravilan, nepoštovanje, nedostatak.
- nijedan, nijedna, nijedno — spojeno.
- futur od infinitiva na -ti piše se spojeno: pisaću, radiće, analiziraćemo. Oblik „pisat ću” nije ekavski standard.
- bismo, biste — jedna reč: mi bismo, vi biste. „Mi bi smo” ne postoji.
- s obzirom na to da — tri reči i „na to” se ne izostavlja.
Izrazi koji se najčešće greše
| Umesto | Piši |
|---|---|
| u vezi toga | u vezi sa tim |
| obzirom da | s obzirom na to da |
| po pitanju nečega | o nečemu |
| shodno tome | prema tome, zato |
| iz razloga što | zato što |
| bez obzira što | bez obzira na to što |
Poslednja tri nisu greške koje kvare rečenicu, ali su kancelarijski izrazi koji maturski rad čine težim nego što treba. Kraća varijanta skoro uvek prolazi bolje.
Doslednost je pola posla
Mnogo toga u pravopisu ima dva dozvoljena oblika. Rad se ne kvari izborom nego mešanjem.
Odluči jednom i drži se toga kroz ceo rad:
- strana imena — izvorno (Shakespeare) ili transkribovano (Šekspir), ali ne oba,
- skraćenice — ako prvi put pišeš pun naziv pa skraćenicu u zagradi, dalje koristi samo skraćenicu,
- oblik navodnika,
- način pisanja procenata i mera,
- format datuma.
Nedosledan rad se prepozna i bez poznavanja pravopisa — čitaocu jednostavno nešto zapinje. O tome kako se doslednost drži i u samom tekstu, piše u tekstu kako se piše pasus u maturskom radu.
Kako se rad pročita za pravopis u jednom prolazu
Ne čita se sve odjednom. Prođi rad četiri puta, svaki put tražeći jednu stvar. Tako se hvata ono što se u opštem čitanju previdi.
- Prolaz za brojeve i datume — tačke uz redne brojeve, decimalni zarez, razmaci uz mere.
- Prolaz za crtice — zameni crticu sa razmacima crtom.
- Prolaz za navodnike i velika slova — naročito nazivi ustanova i meseci.
- Prolaz naglas — čitaj rečenicu po rečenicu. Mesto na kom ti zafali dah ili moraš da se vratiš je mesto gde je rečenica preduga ili nešto nedostaje.
Četvrti prolaz hvata najviše i najmanje se radi. Traje otprilike koliko i samo čitanje rada, dakle pola sata do sat.
Šta Word ume, a šta ne
Provera pravopisa hvata kucane greške i pogrešne oblike reči — ali samo ako je jezik dokumenta podešen na srpski (latinica). To se postavlja pri dnu prozora ili kroz Review → Language. Ako ti je jezik ostao na engleskom, ceo rad je podvučen crveno i provera ne radi.
Šta provera ne hvata:
- reč koja postoji, a nije ona koju si mislio („brod” umesto „bord”),
- pogrešno spojeno ili odvojeno pisanje u većini slučajeva,
- nedostajuću tačku uz redni broj,
- rečenicu koja nema kraj.
Zato se poslednji prolaz uvek radi očima, najbolje na odštampanom radu. Greške se na papiru vide drugačije nego na ekranu — to nije utisak nego iskustvo svakoga ko je ikada lektorisao svoj tekst.
I poslednje: ako ti neko čita rad, neka označi mesta, a ne da ih prepravlja. Ispravka koju sam napraviš se zapamti; ispravka koju neko unese umesto tebe se ponovi u sledećem radu.