Stil pisanja u maturskom radu
Zašto se maturski rad ne piše kao sastav, koja se lica i vremena koriste, koje rečenice mentori podvlače i kako se stil popravlja u jednom prolazu.
Kratak odgovor
Maturski rad se piše u trećem licu i u neutralnom tonu: bez „ja mislim", bez obraćanja čitaocu i bez emotivnih ocena. Umesto mišljenja iznose se podaci uz izvor, a tvoj stav se izražava formulacijama tipa „iz navedenog proizlazi". Tvoje mišljenje nije zabranjeno — samo se piše drugim rečima i stoji na mestima gde se traži.
Najčešća zamerka na maturski rad nije ni struktura ni izvori — nego rečenica koja zvuči kao sastav iz srpskog: „Ja mislim da je ova tema jako zanimljiva i da bi svi trebalo više da obraćaju pažnju na nju.”
Ta rečenica nije loša sama po sebi. Loša je u ovom tekstu, jer maturski rad nije mesto za utisak nego za prikaz onoga što si saznao. Sastav traži tvoj doživljaj; maturski rad traži tvrdnju koja se može proveriti.
Razlika se svodi na tri stvari: treće lice umesto prvog, podatak umesto ocene, i neutralan ton umesto pojačanog. Sve tri se mogu popraviti u jednom prolazu kroz rad, bez menjanja sadržaja.
Kako to izgleda u praksi, ide ispod, sa rečenicama pre i posle.
Lice i vreme
Rad se piše u trećem licu. To znači bezlične konstrukcije umesto „ja” i „mi”:
| Umesto | Piše se |
|---|---|
| Ja sam u radu prikazao… | U radu je prikazano… |
| Mi smo sproveli anketu… | Anketa je sprovedena… |
| Videćemo u sledećem poglavlju… | U sledećem poglavlju se razmatra… |
| Kao što sam već rekao… | Kao što je već navedeno… |
| Mislim da je najvažnije… | Navedeni podaci pokazuju da je najvažnije… |
Prvo lice množine („sproveli smo”) sreće se kod radova u paru i ponegde se toleriše, ali se pita mentor. Ako se u jednoj školi traži jedno, a ovde piše drugo — važi ono iz škole.
Vreme. Ono što si ti radio piše se u prošlom vremenu („anketa je sprovedena u aprilu”). Ono što važi uopšte piše se u sadašnjem („reciklaža podrazumeva…”). Ono što piše u radu takođe u sadašnjem („u ovom poglavlju se razmatra…”).
Osam rečenica koje se podvlače
Ovo su konstrukcije koje mentori najčešće obeležavaju, sa tim čime se zamenjuju.
1. Ocena umesto podatka.
Pre: Reciklaža je izuzetno važna za našu planetu.
Posle: Reciklažom se smanjuje količina otpada koja završava na deponijama, što je u izvoru navedeno kao glavni razlog za uvođenje odvojenog prikupljanja.1
2. Obraćanje čitaocu.
Pre: Kao što možete videti u tabeli 3…
Posle: U tabeli 3 prikazani su…
3. Pojačivači bez pokrića.
Pre: Ovo je apsolutno najveći problem današnjice.
Posle: Oba korišćena izvora ovaj problem navode kao osnovni.
Reči koje treba tražiti i brisati: veoma, izuzetno, apsolutno, ogroman, strašno, neverovatno, najbolji, jedini. Nijedna ne nosi informaciju.
4. Razgovorne reči.
Pre: Ljudi baš i ne razmišljaju puno o tome.
Posle: Prema rezultatima ankete, većina ispitanika se ovim pitanjem ne bavi redovno.
5. Neodređeni subjekat.
Pre: Kažu da se situacija popravlja.
Posle: Prema podacima iz izvora X, udeo se u poslednjih pet godina povećao.
„Kažu”, „smatra se”, „poznato je” bez izvora su prazna mesta koja na odbrani postaju pitanje „ko to kaže”.
6. Retorička pitanja.
Pre: A šta bi se desilo da svi počnu da razvrstavaju otpad?
Posle: Izvor X procenjuje kakav bi efekat imalo dosledno razvrstavanje na nivou domaćinstava.
Jedno retoričko pitanje u uvodu se toleriše. Pet kroz rad znači da se tekst piše kao govor.
7. Uzvici i tri tačke.
Uzvičnik u maturskom radu nema šta da traži. Tri tačke isto — one označavaju da rečenica nije dovršena, a u radu svaka rečenica mora da bude dovršena.
8. „Danas u današnje vreme”.
Pre: Danas u današnje vreme sve je više…
Posle: U poslednjoj deceniji beleži se porast…
Ako nemaš podatak za „sve je više”, onda ne znaš da je sve više.
Gde se tvoje mišljenje ipak piše
Ovo je mesto na kom se najviše greši u suprotnom smeru. Rad bez ijedne tvoje rečenice je uredan, tačan — i nema se šta o njemu pitati.
Postoje tri mesta gde se tvoj glas traži:
- razlog izbora teme, u uvodu,
- poređenje i ocena izvora, u razradi,
- zaključak, i ono što iz nalaza sledi.
Na tim mestima se ne piše „ja mislim” nego:
- „Iz poređenja navedenih izvora proizlazi da…”
- „Navedeni podaci upućuju na to da…”
- „Na osnovu rezultata ankete može se zaključiti da…”
- „Za ovaj rad je od navedenih pristupa uzet onaj koji…”
- „Ograničenje ovog rada je to što…”
Sadržaj je tvoj, forma je formalna. To je cela veština.
Kako se to raspoređuje u uvodu: uvod za maturski rad. U zaključku: zaključak maturskog rada. A kada u radu opisuješ nešto što si sam uradio — praksu, merenje, obilazak — važe posebna pravila: kako se piše o sopstvenom iskustvu.
Dužina rečenice
Stručan ton ne znači duge rečenice. Najčešća posledica truda da se „zvuči ozbiljno” jeste rečenica od pet redova koju ni ti ne razumeš kad je pročitaš naglas.
Pravilo: jedna rečenica, jedna tvrdnja. Ako rečenica ima tri zareza i dva „koji”, podeli je na dve.
Pre: Reciklaža, koja predstavlja proces prerade otpada koji je prethodno razvrstan u domaćinstvima, a koji se zatim prikuplja i odvozi u postrojenja, predstavlja jedan od načina smanjenja količine otpada.
Posle: Reciklaža je prerada prethodno razvrstanog otpada. Otpad se prikuplja iz domaćinstava i odvozi u postrojenja za preradu, čime se smanjuje količina koja završava na deponiji.
Druga verzija je kraća, jasnija i nije nimalo manje stručna.
Doslednost
Jedna stvar koja se primeti a retko se pominje: isti pojam mora da ima isto ime kroz ceo rad.
Ako u prvom poglavlju pišeš „ispitanici”, u trećem ne sme da stoji „anketirani”, pa u petom „učenici koji su popunjavali”. Čitalac ne zna da li je to isto.
Napravi spisak od desetak ključnih termina na početku i drži ga se. Isto važi za skraćenice — prvi put se piše pun naziv sa skraćenicom u zagradi, dalje samo skraćenica.
Kod rada u paru doslednost je najveći problem, jer dva čoveka pišu različito: maturski rad u paru.
Kako se stil popravlja u jednom prolazu
Radi se na gotovom tekstu, ne dok pišeš. Traje sat do dva.
- Pretraži dokument (Ctrl+F) redom: „ja ”, „mislim”, „veoma”, „izuzetno”, „jako”, „danas”, „!”, „…”. Svako pogađanje pogledaj i odluči.
- Pročitaj rad naglas. Svako mesto gde zapneš je rečenica koju treba podeliti. Ovo je najefikasniji korak i ne može se zameniti čitanjem u sebi.
- Traži rečenice bez izvora koje nešto tvrde o svetu. Dodaj izvor ili prepravi u tvrdnju o svom uzorku.
- Proveri doslednost termina — pretraži svaki pojam sa svog spiska.
- Proveri prve rečenice pasusa. Ako ne kažu o čemu je pasus, premesti glavnu misao na početak: kako se piše pasus.
Ovih pet koraka ne menjaju nijedan podatak u radu, a menjaju utisak koji rad ostavlja pri prvom čitanju: šta komisija gleda prvo.
Jedno pravilo koje zamenjuje sva ostala
Pre svake rečenice pitaj se: da li bih ovo mogao da izgovorim pred komisijom i da mi neko ne postavi pitanje „na osnovu čega”?
Ako bi mogao — rečenica je u redu. Ako ne bi, treba joj izvor, podatak ili drugačija formulacija. Sve ostalo iz ovog teksta su posledice tog jednog pitanja.
Stil je jedna polovina posla; druga su pravopisne sitnice koje se u radu najviše primete, a nabrojane su sa ispravkama u tekstu jezik i pravopis u maturskom radu.