Maturski rad u paru ili grupi

Rad u paru ili u grupi od troje najčešće se sreće kod praktičnih tema — kad postoji nešto što se pravi, meri ili sprovodi, pa posao prirodno ima više delova.

Da li je to kod tebe uopšte moguće, prvo je pitanje i na njega ovaj tekst ne može da odgovori. Negde je uobičajeno, negde se traži samostalan rad. To piše u pravilniku škole i pita se profesor mentor — pre nego što se sa nekim dogovoriš, a ne posle.

Ako je dozvoljeno, ostaje ono o čemu je ostatak teksta: kako se posao deli, kako se rad ne raspadne na tri različita teksta zalepljena jedan na drugi, i kako se brani nešto što niste pisali sami.

Jedna stvar se odmah kaže, jer se najčešće previdi: na odbrani svako odgovara za ceo rad. Podela posla je unutrašnja stvar; komisija pita šta joj padne na pamet, i „to je pisao on” je najgori mogući odgovor.

Kada rad u paru ima smisla

Ima smisla kad tema stvarno ima dve strane koje se rade paralelno — teorija i praktični deo, dva merenja, dve grupe ispitanika, izrada i dokumentacija. Takođe kad je praktični deo takav da ga jedan đak fizički ne stigne.

Nema smisla kad je tema teorijska i uska. Tada podela znači da jedan piše prva dva poglavlja, drugi druga dva, i rad se raspadne na dve polovine koje se ne poznaju. Takav rad se prepozna iz sadržaja, pre nego što se pročita.

Pitanje koje rešava dilemu: da li se tema može podeliti tako da svaki deo ima svoj smisao, a da celina i dalje odgovara na jedno pitanje? Ako ne može, radi se samostalno.

Kako se posao deli

Najgora podela je „po stranama” — ti napiši petnaest, ja ću petnaest. Ta podela ne uzima u obzir da neki delovi traju duže i da se ne mogu raditi nezavisno.

Tri podele koje rade:

Po poglavljima, ali sa zajedničkim uvodom i zaključkom. Uvod i zaključak pišete zajedno, u istom terminu, jer oni drže rad na okupu. Razrada se deli po poglavljima.

Po fazama. Jedan prikuplja i obrađuje literaturu, drugi radi praktični deo, pa se sastavljaju. Ova podela radi kad su delovi različite prirode i traju različito dugo.

Po ulogama. Jedan piše, drugi proverava, zajedno odlučuju. Zvuči nepravedno, a često je najbolje kad se stilovi pisanja jako razlikuju — pod uslovom da onaj koji proverava stvarno radi, i da oboje znaju ceo sadržaj.

Bez obzira na podelu, jedan od vas mora da bude zadužen za celinu: da na kraju prođe kroz rad i ujednači ga. To nije dodatni posao nego ključni, i dogovara se na početku, ne na kraju.

Šta se dogovara na prvom sastanku

Napiši ovo u jedan dokument koji oboje vidite. Deluje preterano dok se ne desi da neko nešto shvati drugačije.

1. Ko radi koje poglavlje, sa rokom za svako.
2. Ko radi praktični deo, i šta tačno svako u njemu radi.
3. Ko sastavlja rad na kraju i do kada dobija sve delove.
4. Kada se sastajete — realno, jednom nedeljno je dovoljno.
5. Gde stoji zajednički dokument i pravilo da svako piše u njega, a ne u svoju kopiju.
6. Šta radimo ako neko kasni. Ovo se dogovara unapred, dok je još neutralno.

Kako se raspoređuju rokovi unazad od datuma predaje: plan pisanja maturskog rada.

Kako da rad ne izgleda kao dva rada

Ovo je najvidljiviji problem grupnog rada i primeti se odmah, često iz sadržaja.

Dogovorite format pre pisanja. Font, veličina, prored, kako se formatiraju naslovi, kako se pišu fusnote. Najlakše je da jedan podesi prazan dokument i pošalje ga ostalima kao osnovu: formatiranje maturskog u Wordu.

Dogovorite lice i vreme. Rad se piše u trećem licu — „u radu je prikazano”, ne „ja sam prikazao” ni „mi smo prikazali”. Ako polovina rada ide u prvom licu množine, a polovina u trećem, to je prva zamerka: stil pisanja u maturskom radu.

Dogovorite termine. Ako jedan piše „ispitanici”, a drugi „anketirani”, isti pojam ima dva imena. Napravite spisak od desetak termina i držite ga se.

Na kraju jedan čita sve naglas. To je jedini pouzdan način da se čuje gde se ton menja. Prolaz traje sat i po i vredi više od svih prethodnih dogovora.

Radite u jednom dokumentu, na deljenom mestu. Slanje verzija mejlom se završi sa rad_final_3_novo.docx i izgubljenim poglavljem. Deljeni dokument u oblaku rešava i to i pitanje ko je šta pisao.

Kako se brani zajednički rad

Ovo zavisi od škole i pita se mentor unapred — brani li se zajedno u istom terminu ili svako posebno.

Bez obzira na to, važe tri stvari.

Svako mora da zna ceo rad. Pitanje o tuđem poglavlju je najverovatnije pitanje koje ćeš dobiti, jer komisija baš to i proverava. Zato pred odbranu jedan drugom prepričavate svoja poglavlja, i to naglas.

Podela izlaganja mora da bude ravnomerna i uvežbana zajedno. Ako izlažete zajedno, dogovorite ko govori koji deo i kako se predaje reč — jednom rečenicom, ne pauzom i pogledom. Prelazi su mesto gde se vidi da li ste vežbali: kako vežbati izlaganje.

Nikad ne prebacuj odgovornost na drugog. Rečenica „to je radio on” na odbrani znači da rad ne poznaješ. Ako pitanje zaista pripada delu koji nije tvoj, odgovor glasi: „Taj deo je u našoj podeli radio kolega, ali postupak je bio takav da…” — i onda odgovoriš. Razlika je u tome što drugi odgovor pokazuje da znaš.

Kako termin odbrane izgleda u celini: odbrana maturskog rada.

Da li se dobija ista ocena

Zavisi od škole. Negde se daje jedna ocena celom radu, negde svako dobija svoju na osnovu izlaganja i odgovora.

Ono što je sigurno: odbrana se ocenjuje pojedinačno u svakom slučaju, jer svako govori za sebe. Zato se dešava da dva učesnika istog rada dobiju različitu ocenu — rad je isti, ali jedan ga je znao, a drugi nije. Kako se ocena uopšte formira: kako se ocenjuje maturski rad.

Ako partner prestane da radi

Realna situacija i bolje je da se reši rano nego da se ćuti do dve nedelje pred rok.

• Prvo razgovor, direktno i bez optuživanja: šta je urađeno, šta nije i do kada može.
• Ako se ne pomeri, javi se mentoru, i to pre roka, a ne posle. Mentor koji sazna na vreme može da prilagodi obim rada ili podelu; mentor koji sazna na dan predaje ne može ništa.
• Nastavi da radiš svoj deo. Rad koji stoji zato što neko drugi ne radi šteti prvo tebi.
• Vodi trag. Deljeni dokument sa istorijom izmena sam pokazuje ko je šta pisao, bez ijedne optužbe.

Najčešći ishod je da se obim rada smanji i da se rok pomeri, a to je ishod koji se dobija samo ako se pita na vreme.

Kako se samo izlaganje deli između dvoje i koja pitanja komisije dolaze svakome, razrađeno je u kako se izlaže rad rađen u paru.