Kako vežbati izlaganje za maturski rad

Izlaganje koje na papiru izgleda kao pet minuta u učionici traje sedam. Uvek. Zato jedino što se zaista vežba nije tekst nego vreme, i jedini način da se ono izmeri jeste da izlaganje izgovoriš naglas, sa štopericom.

Tri kruga su dovoljna. Svaki ima drugi cilj i ne preskaču se:

1. Prvi krug — sa papirom. Meriš vreme i sečeš ono što ne staje.
2. Drugi krug — bez papira, uz slajdove. Tražiš mesta na kojima se zaglaviš.
3. Treći krug — pred nekim. Proveravaš da li se ono što govoriš razume.

Ceo posao traje oko dva sata, raspoređena na tri dana. To je nesrazmerno malo u odnosu na mesece pisanja rada, a razlika u oceni se vidi.

Pre nego što počneš, potreban ti je tekst koji govoriš — skripta, dakle napisano izlaganje od pet do osam minuta. Kako se piše, deo po deo sa vremenima, stoji u tekstu skripta za odbranu maturskog.

Prvi krug: sa papirom i štopericom

Cilj: saznati koliko izlaganje stvarno traje.

Kako se radi:

1. Otvori prezentaciju na ekranu i uzmi skriptu u ruke.
2. Stani. Ne sedi — na odbrani stojiš, a stojeći se govori drugačije i brže se umori dah.
3. Uključi štopericu i čitaj naglas, normalnom brzinom, menjajući slajdove kad treba.
4. Zapiši vreme na kraju.
5. Zapiši i vreme kad si prešao na svaki slajd, ako uspeš.

Naglas je ključna reč. Čitanje u sebi ide dvostruko brže i daje potpuno pogrešnu meru.

Šta sa rezultatom:

Prvo pravilo skraćivanja: izbaci slajd, nemoj skraćivati rečenice. Skraćene rečenice se na odbrani pretvore u brzo govorenje, jer od treme ionako svi ubrzaju. Izbačen slajd ostaje izbačen. Redosled po kom se izbacuje opisan je u tekstu kako skratiti ceo rad na prezentaciju.

Ponovi prvi krug dok ne uđeš u vreme. Obično su potrebna dva do tri prolaza, i to je normalno.

Drugi krug: bez papira, uz slajdove

Cilj: naći mesta na kojima ne umeš da nastaviš.

Papir ostavi sa strane — sme da ti stoji na stolu, ali ga ne gledaš. Govoriš samo uz slajdove.

Ovde se uvek desi isto: na tri do četiri mesta staneš. To su tačno one tačke koje nisi razumeo nego zapamtio. Svaku od njih zapiši i uradi jednu od dve stvari:

• Nauči — pročitaj taj deo rada iznova i objasni ga sebi naglas svojim rečima.
• Prepravi slajd — ako se zaglavljuješ jer slajd ne nosi ono što treba, dodaj crticu koja te podseća.

Slajd i postoji da bi bio podsetnik. Ako te ne podseća, loše je napravljen. Šta na kom slajdu piše: šta ide na svaki slajd.

U drugom krugu vežbaš i prelaze — rečenice kojima prelaziš sa slajda na slajd. One se ne improvizuju dobro. Dve koje uvek rade: „Sada bih prešao na…” i „Iz toga sledi ono najvažnije u radu, a to je…”.

Drugi krug se ponavlja dva do tri puta, sve dok ne prođeš ceo tekst bez zastajanja. Kad to postigneš, prestaješ — dalje ponavljanje pretvara govor u recitovanje.

Treći krug: pred nekim

Cilj: proveriti da li se ono što govoriš razume.

Nađi nekoga ko ne zna tvoju temu — roditelja, brata, druga sa drugog smera. Izgovori izlaganje u celini, bez prekidanja.

Posle toga ga pitaj tri stvari, i to ovim redom:

1. „Šta je bio cilj mog rada?” Ako ne ume da odgovori, cilj nije bio jasno izrečen.
2. „Šta sam zaključio?” Ako se seća samo prve polovine, zaključak je bio prebrz.
3. „Šta ti nije bilo jasno?” Ovde dolazi najvrednija informacija.

Onda ga zamoli da ti postavi dva pitanja o radu. Bilo koja. To je najbliže simulaciji pitanja komisije koje možeš da dobiješ kod kuće, a tri takva pitanja skoro uvek pogode nešto što će stvarno biti pitano. Spisak pitanja koja se najčešće čuju: najčešća pitanja komisije.

Ako baš nemaš koga da pozoveš, snimi se telefonom i pogledaj snimak. Neprijatno je i zato ga skoro niko ne uradi, a odatle se najbrže vidi ono što sam ne primećuješ. Ceo postupak samostalne vežbe — kako se snima, šta se čuje kad se sluša bez slike i kako se meri vreme po slajdu: kako se vežba izlaganje kad nemaš kome da ga održiš.

Šta se gleda na snimku

Tri stvari, i nijedna nije sadržaj:

• Brzina. Skoro svi ubrzavaju u poslednjoj trećini. Ako se to vidi, obeleži na skripti mesto gde treba da usporiš.
• Pogled. Gledaš li u ekran umesto u ljude. Prezentacija je iza tebe i ti je već znaš.
• Ruke. Ako se pomeraju bez veze, daj im posao — papir ili daljinski.

Jedan snimak je dovoljan. Snimanje svakog prolaza ne pomaže i samo oduzima vreme.

Raspored po danima

Ako imaš nedelju dana do odbrane, ovako se to rasporedi:

Poslednji red nije greška. Na dan odbrane se ne uči i ne ponavlja ceo tekst — izgovoriš samo početak, jednom. Zašto baš početak i kako se on sastavlja: kako početi izlaganje.

Ako ti je ostalo dva dana, spoji prvi i drugi krug u jedan dan i ne preskači treći. Vežba pred drugim čovekom donosi najviše po utrošenom minutu.

Šta se uči napamet, a šta ne

Ovo je najčešća greška u vežbanju: učenje celog teksta reč po reč.

Napamet se uči samo prvih trideset sekundi — pozdrav, ime, tema, mentor, najava. Taj deo mora da izađe i kad ti se ruke tresu.

Sve ostalo se priča svojim rečima. Znaš redosled, znaš šta je na svakom slajdu, znaš poentu svakog dela — rečenice sastavljaš u trenutku.

Razlog je praktičan: naučen tekst ima jedno slabo mesto. Čim jedna reč pobegne, ceo niz stane, i to se na odbrani vidi kao potpuni prekid. Izlaganje sastavljeno u hodu nema tu ranjivost, a i zvuči kao razgovor umesto kao recitacija.

Kako to zvuči u praksi, i koje rečenice odaju da je tekst naučen: šta reći, a šta ne reći na odbrani.

Kad prestati

Postoji tačka posle koje dalje vežbanje šteti. Prepoznaje se po tome što počneš da izgovaraš iste rečenice istim redom i istom intonacijom — to znači da si prešao u recitovanje.

Znak da si gotov:

• prošao si ceo tekst bez papira, bez zastajanja,
• vreme ti je u okviru koji škola predviđa,
• umeš da objasniš svaki slajd svojim rečima,
• neko ko ne zna temu je posle tvog izlaganja umeo da ponovi cilj i zaključak.

Kad su ta četiri ispunjena, prestani. Vreme koje bi potrošio na peti i šesti prolaz bolje uloži u prolazak kroz rad sa olovkom i u pisanje odgovora na najčešća pitanja.

Kako se napisane rečenice prevode u ključne reči da izlaganje ne zvuči čitano, stoji u tekstu kako pričati prirodno, a kako se od toga prave podsetnici koji se drže u ruci — u tekstu kartice-podsetnici za odbranu.

Koliko cela odbrana traje i koliko od tog vremena otpada na tvoje izlaganje, a koliko na pitanja, stoji u tekstu koliko traje odbrana maturskog rada. Ako ti pred sam nastup smeta trema, o tome šta pomaže dan ranije a šta pet minuta pre piše u tekstu trema pred odbranu.