Kako skratiti ceo rad na prezentaciju
Kako se rad od dvadeset strana pretvara u deset slajdova: šta se izbacuje prvo, šta ostaje do kraja i kako se poglavlje sažima na jedan slajd.
Rad ima dvadeset strana. Izlaganje traje šest minuta. U šest minuta se izgovori oko osamsto reči, a dvadeset strana rada ima oko pet hiljada.
To znači da na prezentaciju ide otprilike petnaest odsto rada. Ne skraćuješ rad — biraš iz njega. Razlika je važna: skraćivanje pokušava da zadrži sve, samo kraće, i završi se prezentacijom od dvadeset slajdova koju izgovaraš duplo brže nego što treba.
Postupak koji radi ima tri koraka:
- Izvuci kičmu rada — cilj, tri do četiri glavna nalaza, zaključak.
- Oko kičme dodaj samo ono bez čega se nalaz ne razume.
- Sve ostalo ostavi u radu, gde i pripada, i budi spreman da o tome odgovoriš ako pitaju.
Treći korak je ono što đaci najteže prihvate. Izbačeno nije izgubljeno — rad koji komisija ima u ruci i dalje sadrži sve. Prezentacija je izbor, ne sažetak.
Redosled izbacivanja
Kad ti je prezentacija predugačka, izbacuješ ovim redom. Prvo ide ono najmanje vredno za usmeno izlaganje.
Prvi krug — istorijat i opšti uvod. „Pojam se prvi put javlja u devetnaestom veku…” U radu je to legitimno poglavlje, na odbrani troši minut na nešto što nije tvoje.
Drugi krug — definicije koje niko ne traži. Ostavi najviše tri pojma, i to samo one bez kojih se tvoj nalaz ne razume. Ostale objasni usput, u jednoj rečenici, ako zatrebaju.
Treći krug — nabrajanja. Podele, klasifikacije, vrste, tipovi. Sedam vrsta nečega na slajdu se ne pamti; jedna rečenica „postoji sedam vrsta, a mene su zanimale dve” radi isti posao za pet sekundi.
Četvrti krug — sporedni podaci. Svaki broj koji ne podupire direktno neki tvoj zaključak.
Peti krug — poglavlja koja se spajaju. Dva srodna poglavlja idu na jedan slajd, sa zajedničkim naslovom.
Ako posle pet krugova i dalje ne staješ u vreme, problem je u zaključku ili u razradi, i tu se seče drugačije — o tome niže.
Šta se ne izbacuje nikad
Četiri stvari ostaju i kad izlaganje traje tri minuta:
- Cilj rada. Jedna rečenica. Bez nje komisija ne zna šta slušaju.
- Odakle su ti podaci. Literatura, anketa, merenje, praktični deo.
- Tvoj doprinos. Ono što si ti uradio, a nije preuzeto. Ovo je jedini deo koji niko drugi ne može da ispriča umesto tebe.
- Zaključak. Dve do tri tvrdnje, plus jedno ograničenje rada.
Primeti da su sve četiri stvari o tvom radu, a nijedna nije teorija. To je i cela poenta: teorija je u radu, na odbrani se brani ono što si ti uradio sa njom.
Kako se poglavlje od pet strana pretvara u jedan slajd
Konkretan primer. Poglavlje se zove „Uticaj pasivnog korišćenja mreža”, ima pet strana, tri podnaslova, dva grafikona i devet fusnota.
Korak 1 — pročitaj poglavlje i napiši jednu rečenicu. Ne sažetak, nego poentu: „Oni koji mreže samo prate imaju lošije rezultate od onih koji na njima komuniciraju.”
Korak 2 — od te rečenice napravi naslov slajda. „Pasivno praćenje šteti više od objavljivanja.” Naslov je tvrdnja, ne etiketa.
Korak 3 — nađi tri stvari koje tu tvrdnju podupiru. To su crtice:
- samo pregledanje → stalno poređenje sa drugima
- aktivna komunikacija → bez merljivog efekta
- razlika izraženija kod devojčica
Korak 4 — izaberi jedan vizuelni element. Od dva grafikona iz poglavlja ide onaj koji pokazuje glavnu razliku. Drugi ostaje u radu.
Korak 5 — zapiši šta govoriš. Četiri do pet rečenica, oko sedamdeset reči, oko četrdeset pet sekundi.
Pet strana rada je postalo jedan slajd i četrdeset pet sekundi govora. Devet fusnota je ostalo u radu, gde im je mesto. Isti postupak ponoviš za svako poglavlje razrade; šta tačno stoji na ostalim slajdovima piše u tekstu šta ide na svaki slajd.
Koliko slajdova posle svega
Računica je uvek ista: oko četrdeset sekundi po slajdu. Šest minuta znači devet do deset slajdova, računajući naslovni i završni. Puna tabela za druga trajanja je u tekstu koliko slajdova treba za maturski.
Iz toga sledi tvrda podela za izlaganje od šest minuta:
| Deo | Slajdova |
|---|---|
| Naslovni | 1 |
| Zašto tema i cilj | 1–2 |
| Kako je rad rađen | 1 |
| Razrada | 3–4 |
| Rezultati | 1 |
| Zaključak | 1 |
| Završni | 1 |
Tri do četiri slajda za razradu. Ako tvoj rad ima šest poglavlja, tri od njih neće dobiti svoj slajd. To je normalno i to nije greška — to je izbor koji si napravio.
Kad je i dalje predugo
Prvo pravilo: izbaci slajd, nemoj skraćivati rečenice.
Skraćene rečenice se na odbrani pretvore u brzo govorenje, jer od treme ionako svi ubrzaju. Izbačen slajd ostaje izbačen i vreme je stvarno ušteđeno.
Ako ne znaš koji slajd da izbaciš, primeni ovaj test na svaki: ako bih ovaj slajd preskočio, da li bi zaključak i dalje imao smisla? Slajd na koji je odgovor „da” izlazi.
Druga varijanta, za one koji su probali i ne mogu da se odluče: pročitaj izlaganje bez tog slajda nekome ko ne zna temu. Ako ta osoba razume šta si radio i do čega si došao, slajd nije bio potreban.
Kad je prekratko
Ređi problem, ali postoji. Prezentacija traje četiri minuta, a izlaganje treba da traje šest.
Tada ne dodaješ slajd nego sadržaj na postojeće:
- jedan konkretan primer uz svaki nalaz,
- jedan broj ili podatak koji si preskočio,
- rečenicu o tome zašto si baš tako postupio.
Prezentacija sa devet dobro objašnjenih slajdova je bolja od dvanaest površnih. Dodavanje slajdova da bi se popunilo vreme se primeti isto kao i praznjikavi slajdovi na kraju.
Gde odbačeno ide
Ono što si izbacio nije nestalo — postaje tvoja rezerva za pitanja.
Napravi jedan papir sa naslovom „Nije na slajdovima” i na njemu tri do četiri stavke koje si izbacio a znaš dobro: istorijat, dodatne podele, drugi grafikon, izvor koji si detaljno čitao. Kad komisija pita nešto iz tog dela, imaš spreman odgovor, a odgovor koji ide dalje od prezentacije ostavlja jak utisak.
To je i razlog zašto se izbacivanje ne doživljava kao gubitak. Pitanja koja se najčešće postavljaju stoje u tekstu najčešća pitanja komisije.
Poslednja provera
Kad je izbor napravljen, ostaje da se izmeri:
- Napiši tekst koji govoriš uz svaki slajd. Kako: skripta za odbranu maturskog.
- Pročitaj ga naglas, sa štopericom, sa slajdovima na ekranu.
- Ako prekoračuješ — vrati se na redosled izbacivanja i skini još jedan slajd.
- Ponovi merenje. Uvežbavanje u tri kruga je opisano u tekstu kako vežbati izlaganje.
Merenje naglas je jedini pouzdan način. Prezentacija koja na papiru izgleda kao pet minuta u učionici traje sedam, jer se između slajdova staje, diše i odgovara na pogled komisije. Koliko cela odbrana traje: koliko traje odbrana maturskog rada. A ako si već izmerio i ispalo je duže nego što škola predviđa, redosled rezova stoji u tekstu prezentacija mi je preduga.