Prezentacija mi je preduga: kako je skratiti
Izmereno izlaganje traje jedanaest minuta umesto šest: zašto se to dešava, koji slajd prvi ide napolje i kako se vreme skraćuje bez gubitka sadržaja.
Izmerio si izlaganje i ispalo je jedanaest minuta, a škola predviđa šest. Razlika nije mala i ne rešava se bržim govorom — na odbrani ćeš govoriti brže nego na vežbi, ali nikad četiri minuta brže.
Skraćuje se slajdovima, ne rečenicama. Redosled je ovaj i radi se dok ne uđeš u vreme:
- Izbaci slajd „Sadržaj prezentacije”. Na izlaganju od šest minuta niko ne treba najavu.
- Spoji slajdove sa pojmovima u jedan.
- Izbaci istorijat, osim ako tema nije istorijska.
- Svedi nabrajanja sa pet stavki na dve.
- Izbaci svaki slajd uz koji ne umeš da kažeš nalaz.
- Tek na kraju skrati rečenice u blokovima koji su ostali.
Prvih pet koraka skoro uvek donesu potrebne minute. Šesti se retko stigne, i to je dobro — skraćene rečenice se pod tremom pretvore u brzo govorenje, a izbačen slajd ostaje izbačen.
Zašto je ispalo predugo
Tri razloga, i vredi znati koji je tvoj, jer se različito rešavaju.
Prezentacija prati rad strana po stranu. Najčešće. Rad od dvadeset strana pretvoren u dvadeset slajdova daje petnaest minuta govora. Prezentacija nije skraćeni rad nego izbor iz rada — obično tri nalaza i zaključak.
Slajdovi imaju previše teksta. Slajd sa osam redova traži da se pročita, a čitanje slajda je najsporiji način da se nešto kaže. Isti sadržaj rečen svojim rečima traje upola kraće.
Pauze i prelazi nisu uračunati. Promena slajda, pogled komisije ka ekranu, objašnjenje grafikona — to su sekunde koje se ne vide u broju reči, a na deset slajdova daju ceo minut.
Ako je razlog prvi, sečeš slajdove. Ako je drugi, sečeš tekst sa slajdova. Ako je treći, ne sečeš ništa nego dodaješ rezervu — ciljaj na minut manje nego što škola predviđa.
Šta se radi danas
Prvo izmeri ponovo, kako treba. Stojeći, naglas, sa štopericom, menjajući slajdove. Zapiši vreme na kraju svakog slajda, ne samo ukupno. Bez tog zapisa sečeš naslepo.
Onda pogledaj listu vremena i nađi dva najduža slajda. Skoro uvek nose polovinu viška. Skraćivanje po malo na svakom slajdu je najgori mogući potez, jer ravnomerno pokvari celo izlaganje, a vreme skrati za pola minuta.
Šta se seče, po redu:
| Slajd | Odluka |
|---|---|
| Sadržaj prezentacije | izbaci |
| Istorijat, „od davnina” | izbaci, osim kod istorijske teme |
| Dva slajda sa pojmovima | spoji u jedan |
| Slajd sa pet primera | ostavi dva |
| Slajd sa slikom bez nalaza | izbaci |
| Slajd o metodu u detalje | svedi na jednu rečenicu |
| Ponovljen zaključak | izbaci, zaključak ide jednom |
Šta se ne izbacuje nikad: cilj rada, glavni nalaz, zaključak i slajd sa rezultatima ako ih imaš. To su četiri stvari zbog kojih odbrana i postoji.
Posle svakog reza izmeri ponovo. Dva reza obično daju dva do tri minuta, i tu se najčešće staje.
Kada nije slajd nego tekst
Ako je broj slajdova već mali — osam do deset — a izlaganje i dalje traje predugo, problem je u blokovima.
Mera je dve do tri rečenice po slajdu. Četiri rečenice po slajdu na deset slajdova znače dva minuta viška, i to je najčešći skriveni uzrok.
Unutar bloka briše se ovim redom:
- Uvodna fraza — „Kao što je poznato”, „U današnje vreme”.
- Druga i treća stavka nabrajanja.
- Pojam objašnjen po drugi put.
- Detalj metoda koji nije nalaz. „Anketa od deset pitanja među 42 učenika” je dovoljno; sadržaj pitanja ne ide.
Rečenica sa poentom se ne briše nikad — bez nje slajd postaje opis, a to komisija čuje kao prepričavanje. Kako se blok piše i koliko reči nosi, stoji u tekstu skripta po slajdovima, a kako se broj reči prevodi u minute — u tekstu koliko teksta treba skripta.
Gde ide izbačeno
Nigde se ne briše zauvek. Izbačeni sadržaj se seli u pripremu za pitanja.
Napravi listu od pet stvari koje su ispale iz prezentacije: detalji metoda, dodatni primeri, imena autora, brojke. Prođi ih jednom pre odbrane.
Ovo se isplati češće nego što zvuči: komisija skoro uvek pita baš ono što u izlaganju nisi stigao da kažeš, a ti tada imaš spreman odgovor umesto da improvizuješ. Izbačeni slajd sme i da ostane u fajlu, posle slajda „Hvala” — ako se pitanje pojavi, otvoriš ga.
Šta se najčešće pita i u kom smeru idu odgovori, stoji u tekstu najčešća pitanja komisije.
Ako te prekinu jer si probio vreme
Dešava se i nije katastrofa, ali traži pripremljenu reakciju.
Ako ti predsednik komisije kaže da privodiš kraju, ne ubrzavaj i ne preskači na poslednji slajd u tišini. Uradi ovo:
„Prelazim odmah na zaključak. Rad je pokazao tri stvari…”
Pa izgovori zaključak u dve do tri rečenice i završi. To izgleda kao snalaženje, a ne kao prekid.
Zato vredi imati skraćenu verziju zaključka naučenu unapred — tri rečenice koje pokrivaju nalaz i poentu, bez obzira na to dokle si stigao. Njih napiši na poslednju karticu ili na dno strane koju nosiš.
I još jedna sitnica koja pomaže: ne izvinjavaj se zbog vremena i ne komentariši ga („izvinite, imao sam još dosta”). To skreće pažnju na ono što nije rečeno.
Kako se to izbegava sledeći put
Vreme se planira pre nego što se naprave slajdovi, ne meri posle.
Računaj unazad. Od predviđenog vremena oduzmi minut rezerve, podeli sa 40 sekundi po slajdu i dobiješ broj slajdova. Za šest minuta to je osam do devet slajdova, uključujući naslovni i „Hvala”. Koliko se slajdova očekuje uz koje trajanje i šta se ne broji u taj zbir, stoji u tekstu koliko slajdova treba.
Prezentaciju pravi iz plana rada, ne iz teksta rada. Kad kreneš od spiska poglavlja, dobiješ jedan slajd po celini. Kad kreneš od napisanih strana, dobiješ slajd po strani. Kako se poglavlje od pet strana sažima na jedan slajd, stoji u tekstu kako skratiti ceo rad na prezentaciju.
Meri posle prvog sastavljanja, a ne dan pre odbrane. Sa nedelju dana rezerve rez je izbor; dan pre je panika, a slajd izbačen u 23h ostavlja rupu u izlaganju koje si vežbao.
Ciljaj na minut manje. Adrenalin, pauze i pitanje usred izlaganja pojedu taj minut sami. Kako se vreme odbrane deli između izlaganja i pitanja, stoji u tekstu koliko traje odbrana maturskog rada.