Koliko teksta treba skripta za odbranu

Skripta se ne meri stranama nego rečima, jer strana može da nosi i 250 i 500 reči zavisno od proreda i veličine slova. Reči se, za razliku od strana, prevode u minute.

Računica je jedna i ne menja se:

Za odbranu koja predviđa pet do osam minuta izlaganja, oko 700 reči je bezbedna mera. To je nešto više od dve strane u Wordu sa uobičajenim podešavanjima.

Ako ti skripta ima četiri strane, ne staješ u vreme. To nije procena nego aritmetika: četiri strane su oko 1.400 reči, a to je jedanaest do dvanaest minuta govora.

Odakle broj 110 do 130

Čitanje u sebi ide oko 220 do 250 reči u minutu. Govor naglas je upola sporiji, i to iz tri razloga koje niko ne može da izbegne:

1. Pauze. Između celina, na kraju misli, pri promeni slajda.
2. Dah. Rečenica se ne izgovara u jednom naletu kao što se pročita.
3. Trema. Ona doduše ubrzava tempo, ali istovremeno donosi zastoje, pa se efekat poništi.

Zbog toga je svaka procena rađena „na oko” pogrešna, i to uvek u istom smeru — tekst je duži nego što izgleda.

Pod tremom se često dogodi i suprotno: đak koji je na vežbi imao 120 reči u minutu, na odbrani ode na 150. Tekst tada stane u vreme, ali izlaganje zvuči kao trka i komisija gubi nit. Vreme nije jedino merilo; razumljivost jeste.

Kako se broji

Ne procenjuje se — broji se, i traje deset sekundi.

• Word: broj reči stoji u statusnoj traci na dnu prozora. Ako ga nema, desni klik na traku pa uključi „Broj reči”.
• Google Docs: meni Alatke → Broj reči, ili prečica Ctrl + Shift + C.
• Ako selektuješ deo teksta, obe alatke broje samo selekciju. Time meriš pojedinačne delove izlaganja.

Šta se ne računa u tih 700 reči:

• naslovi delova i oznake slajdova u skripti,
• brojke u zagradama koje nećeš izgovoriti,
• napomene sebi („uspori ovde”, „pokaži grafikon”),
• citati koje nećeš čitati naglas nego prepričati.

Zato se skripta piše tako da se te napomene lako razlikuju od teksta — druga boja, uglaste zagrade ili desna margina. U suprotnom brojiš reči koje nikad neće biti izgovorene i skratićeš nešto što nije trebalo.

Koliko je to strana

Za istih 700 reči, broj strana zavisi od podešavanja:

Za skriptu koja se nosi na odbranu preporučljivo je 14 pt i prored 1,5. Deluje rasipnički, ali papir čitaš odozgo, sa metar udaljenosti i drhtavom rukom — sitan tekst se u tom položaju ne nalazi.

Dakle: dve i po strane krupnog teksta su normalne za skriptu, a dve i po strane sitnog nisu. Broj strana sam po sebi ne govori ništa dok ne znaš koliko reči nosi.

Kako se tih 700 reči deli

Nisu svi delovi izlaganja jednako dugi, i raspodela je prilično stabilna:

Gotov šablon sa rečenicama za svaki od ovih delova stoji u tekstu skripta za odbranu maturskog rada.

Najvažniji red je glavni deo — pola izlaganja. Ako on kod tebe nosi manje od trećine, izlaganje je previše uvodno: dugo objašnjavaš zašto si uzeo temu, a kratko šta si našao. To je najčešći disbalans i komisija ga primeti odmah.

Kad glavni deo podeliš na tri poglavlja, svako dobija oko 115 reči — otprilike pet do šest rečenica. Toliko i treba: po jedan nalaz po poglavlju, ne prepričavanje.

Kako se meri tvoj tempo

Opšta mera je 110 do 130, ali tvoja može biti 95 ili 140. Merenje traje dva minuta i vredi više od svakog pravila.

1. Uzmi prvih 200 reči svoje skripte i prebroj ih tačno.
2. Stani, uključi štopericu i izgovori ih naglas, tempom kojim bi govorio pred komisijom.
3. Zapiši vreme u sekundama.
4. Podeli: 200 / sekunde × 60 = tvoj broj reči u minutu.

Ako ti je ispalo 200 reči za 100 sekundi, tvoj tempo je 120 reči u minutu i opšta računica važi. Ako je ispalo 200 za 80 sekundi, govoriš 150 u minutu — brzo, i to ćeš na odbrani pogoršati, pa ti je zadatak da ubaciš pauze, a ne da skratiš tekst.

Meri stojeći i naglas. Merenje u sedećem položaju i u pola glasa daje broj koji nema veze sa odbranom.

Ako je duže nego što treba

Prvo pravilo: skraćuje se sadržaj, ne rečenice. Skraćene rečenice se na odbrani pretvore u brže govorenje, a izbačena celina ostaje izbačena.

Redosled izbacivanja:

1. Istorijat i opšti uvod. Rečenice tipa „Od davnina se ljudi bave…” ne nose ništa.
2. Nabrajanja. Pet primera postaju dva, a ostala tri ti ostanu u glavi za pitanja.
3. Ponovljene definicije. Pojam se objašnjava jednom.
4. Detalji metoda. „Anketa od deset pitanja među 42 učenika” je dovoljno; sadržaj pitanja ne ide u izlaganje.

Šta se ne izbacuje nikad: cilj rada, glavni nalaz i zaključak. Ako je i posle svega predugo, problem najčešće nije u skripti nego u broju slajdova — o tome u tekstu prezentacija mi je preduga.

Ako je kraće nego što treba

Prekratka skripta je ređi, ali stvarniji problem: izlaganje od tri minuta ostavlja utisak da rad nema šta da pokaže.

Ne dodaje se tekst tako što se rečenice razvlače. Dodaje se jedan konkretan sloj, najčešće jedan od ova tri:

• Podatak sa brojkom — koliko izvora, koliko ispitanika, koji procenat.
• Jedan primer koji ilustruje nalaz iz glavnog dela.
• Ograničenje rada — jedna rečenica o tome šta tvoj rad ne pokriva. To se na odbrani ceni, jer pokazuje da razumeš domet sopstvenog rada.

Svaka od ove tri stvari dodaje 40 do 70 reči, odnosno pola minuta. Tri takva dodatka pretvaraju izlaganje od četiri minuta u izlaganje od pet i po.

Zašto broj reči ipak nije ceo odgovor

Skripta od 700 reči može da traje pet minuta i može da traje devet, zavisno od toga šta je u njoj.

Ovo dodaje vreme, a ne dodaje reči:

• prelazak na slajd sa grafikonom — pauza dok komisija pogleda,
• tabela koju objašnjavaš u hodu,
• pokazivanje na ekran,
• pitanje koje ti komisija postavi usred izlaganja, što se dešava češće nego što se očekuje.

Zato se na izračunato vreme dodaje rezerva od jednog minuta. Ako škola predviđa osam minuta, ciljaj na sedam. Kako se to vreme deli između izlaganja i pitanja, stoji u tekstu koliko traje odbrana maturskog rada.

I poslednje: skripta se ne čita na odbrani, pa broj reči nije obaveza nego mera. Kad izlaganje počne da teče svojim rečima, ono će svaki put biti malo drugačije dugo — a upravo zato se meri unapred. Kako se od napisanog teksta dolazi do izlaganja koje ne zvuči čitano, stoji u tekstu kako pričati prirodno, a kako se skripta rasparča po slajdovima — u tekstu skripta po slajdovima.