Kako početi izlaganje na odbrani

Prvih trideset sekundi odbrane su jedini deo izlaganja koji se uči napamet, reč po reč. Sve ostalo se priča svojim rečima — početak ne.

Razlog je jednostavan: trema je najjača u prvih pola minuta i tu se najlakše izgubi nit. Ako ti je početak naučen do automatizma, izgovorićeš ga i kad ti se ruke tresu, a dok ga izgovaraš, glas se smiri i ostatak ide lakše.

Početak ima četiri dela i traje oko trideset sekundi:

1. Pozdrav. Dve reči.
2. Predstavljanje — ime, razred, odeljenje.
3. Tema i mentor — naslov rada tačno kako stoji na naslovnoj strani.
4. Najava — šta ćeš u narednih nekoliko minuta reći.

Ovako to zvuči u celini:

„Dobar dan. Zovem se Ana Petrović, učenica sam četvrtog razreda, odeljenja četiri-dva. Moj maturski rad nosi naslov Zaštita podataka u onlajn kupovini, a rađen je pod mentorstvom profesorke Milice Nikolić. Ukratko ću vam predstaviti zašto sam izabrala ovu temu, kako sam rad radila i do kakvih sam zaključaka došla.”

Šezdeset reči, dvadeset pet do trideset sekundi, i posle njih si u izlaganju.

Zašto baš ta četiri dela

Pozdrav ti daje pola sekunde da uhvatiš dah i da komisija podigne pogled sa papira. Ne preskače se.

Predstavljanje deluje suvišno jer te profesor mentor zna — ali treći član komisije te često ne zna, a predsednik vodi zapisnik. To je ceo razlog.

Tema i mentor moraju da budu izgovoreni tačno. Naslov se ne skraćuje i ne prepričava; onaj ko drži rad u ruci prati da li se poklapa.

Najava je deo koji se najčešće izostavi, a najviše vredi. Kad komisija zna da imaš tri celine, sluša te drugačije — zna gde si i koliko je ostalo. Bez nje izlaganje deluje kao nizanje bez plana.

Tri gotova početka

Uzmi onaj koji ti leži i zameni podatke svojim.

Najsigurniji — jednostavan i kratak:

„Dobar dan. Zovem se Marko Jovanović, četvrti razred. Moj maturski rad nosi naslov Obnovljivi izvori energije u Srbiji, mentor je profesor Dragan Ilić. Predstaviću vam zašto sam izabrao temu, kako sam rad radio i šta sam zaključio.”

Sa povodom — ako imaš konkretan razlog za temu:

„Dobar dan. Ja sam Milica Stojanović, četvrti razred, odeljenje četiri-jedan. Moj rad se bavi ishranom sportista u adolescenciji. Temu sam izabrala jer treniram odbojku pet godina i htela sam da proverim koliko se ono što nam govore na treningu poklapa sa literaturom. Rad je rađen pod mentorstvom profesorke Jelene Marković.”

Sa pitanjem — jače, ali traži sigurnost:

„Dobar dan. Zovem se Nikola Đorđević, četvrti razred. Da li znate koliko podataka o sebi ostavite dok kupite jednu majicu preko interneta? To pitanje je bilo povod za moj maturski rad Zaštita podataka u onlajn kupovini, rađen pod mentorstvom profesorke Milice Nikolić.”

Treći tip radi samo ako ga izgovoriš mirno i ako posle pitanja napraviš pauzu od dve sekunde. Ako ga izgovoriš u trku, izgubi efekat. Ne biraj ga ako ti je trema jaka — o tome piše u tekstu trema pred odbranu maturskog rada.

Čega u prvih trideset sekundi nema

• Izvinjavanja. „Izvinite, malo sam nervozan”, „nisam stigao da se pripremim”. Komisija bi možda i ne bi primetila; posle ove rečenice sigurno primeti.
• Čitanja sa naslovnog slajda. Sve što na njemu piše komisija je već pročitala.
• Zahvaljivanja unapred. „Hvala vam što ste došli” — zvuči kao da si ih ti pozvao.
• Ocenjivanja sopstvenog rada. „Nadam se da će vam se svideti”, „rad možda nije najbolji”.
• Rečenice „pa, ovaj…” kao uvoda. Ona dolazi sama kad početak nije naučen.
• Duge biografije teme. Istorijat ide u rad, ne u prvu minutu odbrane.

Najgori mogući početak je onaj koji nema nijednu od ovih grešaka, ali je pročitan sa papira glavom u stolu. Prvih trideset sekundi je jedini deo izlaganja u kom gledaš u komisiju, a ne u tekst — zato se i uči napamet.

Prelaz na prvi slajd

Trenutak posle uvodne rečenice je mesto na kom se izlaganje najčešće zaglavi. Rešenje je da i prelaz bude unapred napisan.

Koristi se jedna kratka rečenica koja najavljuje sledeći slajd i onda menjaš slajd dok je izgovaraš, ne pre i ne posle:

„Počeću od razloga zbog kog sam se opredelila za ovu temu.”

„Prvo nekoliko reči o tome kako je rad nastao.”

Slajd se ne menja usred rečenice i ne menja se u tišini. Tišina dok tražiš dugme traje duže nego što misliš.

Ostatak izlaganja ima svoje prelaze između delova, i svi se pišu isto — jedna rečenica koja kaže kuda ideš. Ceo tekst, deo po deo sa vremenima, stoji u tekstu skripta za odbranu maturskog, a šta piše na svakom slajdu koji najavljuješ — u tekstu šta ide na svaki slajd.

Kako se uvežbava baš taj deo

Početak se vežba odvojeno od ostatka izlaganja, i to ovako:

1. Napiši ga i prebroj reči. Šezdeset do sedamdeset reči je taman za trideset sekundi.
2. Izgovori ga naglas deset puta u jednom sedenju. Do petog puta ćeš ga znati, do desetog ćeš ga izgovarati ne razmišljajući.
3. Izgovori ga ujutru, pre škole, bez papira. Ako ti izađe ceo, naučen je.
4. Izgovori ga stojeći, ne sedeći. Na odbrani stojiš, a telo drugačije pamti položaj.
5. Snimi se telefonom jednom. Gledaj samo dve stvari: da li gledaš u kameru i da li ubrzavaš pri kraju.

Peti korak je neprijatan i zato ga skoro niko ne uradi. Odatle se najbrže vidi ono što sam ne primećuješ — a to je najčešće da poslednju trećinu izgovaraš duplo brže. Ceo raspored vežbanja, u tri kruga, opisan je u tekstu kako vežbati izlaganje.

Ako te prekinu na početku

Dešava se: predsednik komisije te prekine da ti kaže gde da staneš, da namesti projektor ili da pita nešto administrativno.

Nije znak da si loše počeo. Sačekaj, odgovori kratko i počni iznova od prve rečenice. Ne nastavljaj od mesta gde si stao — naučen početak radi samo kad ide u celini.

Ako ti se dogodi da zaboraviš rečenicu usred uvoda, ne vraćaj se na početak i ne izvinjavaj. Napravi pauzu, uzmi dah i nastavi od sledećeg dela. Komisija pauzu od dve sekunde ne registruje kao grešku; izvinjavanje registruje.

Šta početak govori o ostatku

Komisija u prvih pola minuta stekne utisak o tome da li si pripremljen. To nije pravedno, ali jeste tako, i zato se baš taj deo isplati uvežbati više od svih ostalih.

Mirno izgovoren, naučen početak od trideset sekundi kupuje ti strpljenje za sledećih šest minuta. Ostalo se brani sadržajem: koliko traje ceo razgovor i šta se u njemu ocenjuje, stoji u tekstu odbrana maturskog rada i u tekstu koliko traje odbrana. Koje rečenice u nastavku pomažu, a koje odmažu — u tekstu šta reći, a šta ne reći na odbrani.

Kraj izlaganja se priprema po istom principu kao i početak, i uči se napamet iz istog razloga: kako izgleda dobar zaključak izlaganja.