Šta reći, a šta ne reći na odbrani maturskog rada

Komisija ne ocenjuje samo šta znaš nego i kako o svom radu govoriš. Postoji desetak rečenica koje se na odbranama čuju stalno i koje se sve čitaju kao isto: nije se pripremio ili nije pisao sam.

Skoro nijedna od njih nije laž. Većina je iskrena, pa čak i skromna. Problem je što svaka od njih ima verziju koja kaže istu stvar, a zvuči kao neko ko vlada svojim radom.

Osnovno pravilo iz kog sve sledi: govori o radu kao o nečemu što si uradio, a ne kao o nečemu što ti se dogodilo. Razlika se čuje u glagolu. „Rad obuhvata tri poglavlja” je bezlično; „Rad sam podelio na tri poglavlja, jer…” je tvoje.

Deset rečenica koje se ne izgovaraju

1. „Izvinjavam se, nisam se baš pripremio.” Komisija to možda ne bi ni primetila. Posle ove rečenice sluša te tražeći potvrdu. → Ne kaže se ništa. Počne se od uvodne rečenice.

2. „Ovaj rad je jako obiman pa ću vam samo ukratko…” Zvuči kao izgovor unapred. → „Izlaganje sam podelio na tri dela: zašto ova tema, kako je rad rađen i do čega sam došao.”

3. „Tu piše sve, možete pročitati.” Odbrana i postoji zato što se rad brani usmeno. → „Detaljnije o tome piše u drugom poglavlju, a ukratko — …”

4. „To mi je mentor rekao da napišem.” Prebacuje odgovornost i zvuči kao da rad nije tvoj. → „Taj deo sam radio po preporuci mentora, a izabrao sam ga jer…”

5. „Ne sećam se odakle mi taj podatak.” Najskuplja rečenica na odbrani, jer otvara sumnju u ceo spisak literature. → „Podatak je iz istraživanja koje navodim u literaturi; ako dozvolite, potražiću tačnu stranu.”

6. „Nisam siguran, ali mislim da…” izgovoreno pre svakog odgovora. Jednom je poštenje, pet puta je nesigurnost. → Odgovori tvrdnjom, pa dodaj ogradu ako je stvarno potrebna: „Koliko sam razumeo iz literature, …”

7. „To je bilo previše komplikovano za mene.” → „Taj deo sam namerno ostavio van rada, jer bi tražio istraživanje koje na ovom nivou nisam mogao da sprovedem.”

8. „Sve sam našao na internetu.” Nije greška koristiti internet — greška je što ova rečenica zvuči kao da nisi birao. → „Koristio sam četiri knjige iz gradske biblioteke i tri članka iz stručnih časopisa, koje sam našao preko Google Scholar-a.”

9. „Mislim da je tema bila dosadna.” Temu si ti izabrao ili prihvatio; ovo obezvređuje sopstveni rad. → „Tema je bila teža nego što sam očekivao, jer o njoj nema mnogo literature na srpskom.”

10. „To nisam ja pisao.” Posle nje odbrana prestaje da bude razgovor o radu. → Ne postoji dobra verzija ove rečenice. Ako si imao pomoć, o tome ispod.

Rečenice koje rade

Ovo su obrasci koji se mogu popuniti tvojim sadržajem i koji zvuče sigurno, a nisu naučeni napamet.

Kad objašnjavaš izbor teme:

„Temu sam izabrao jer [konkretan povod]. Zanimalo me je da proverim da li [konkretno pitanje].”

Kad objašnjavaš strukturu:

„Rad sam podelio na tri dela: prvo sam objasnio pojmove, zatim [ono glavno], a na kraju [rezultat ili primena].”

Kad ti postave pitanje o pojmu:

„Ukratko, to znači [definicija svojim rečima]. Konkretno, u mom radu se to vidi kroz [primer].”

Kad te pitaju odakle podatak:

„Iz [autor, godina]. Taj izvor sam koristio za ceo drugi deo drugog poglavlja.”

Kad kažeš ono što nisi uradio:

„Uzorak je bio ograničen na našu školu, pa rezultat pokazuje tendenciju, a ne opšte pravilo.”

Kad se ne slažeš sa primedbom:

„Razumem, ali sam se opredelio za drugačiji pristup, jer [razlog]. Možda bi i vaš pristup dao jasniju sliku.”

Poslednji obrazac je najvredniji od svih. Odbrana je razgovor, a učenik koji sme da obrazloži svoj izbor pred komisijom ostavlja jači utisak od onog koji se sa svime odmah složi.

Ton i vreme glagola

Tri sitnice koje se čuju, iako ih niko svesno ne prati.

Prvo lice, prošlo vreme. „Sproveo sam anketu”, „podelio sam rad”, „došao sam do zaključka”. Bezlične konstrukcije — „urađena je anketa”, „rad je podeljen” — zvuče kao da opisuješ tuđi rad. U samom tekstu rada bezlično je u redu; na odbrani nije.

Bez umanjivanja. „Samo jedna mala anketa”, „ovo je bio baš kratak rad”. Skromnost se ne pokazuje umanjivanjem onoga što si uradio, nego priznavanjem ograničenja — a to je druga stvar.

Bez naduvavanja. „Moje istraživanje dokazuje da…” Uzorak od šezdeset učenika ne dokazuje, nego pokazuje ili ukazuje. Izbor tog glagola je jedna od retkih stvari koje se na odbrani primete odmah.

Kako se ograničenje formuliše u samom radu, piše u tekstu zaključak maturskog rada.

Kad si zaista imao pomoć

Nijedan maturski rad se ne piše u vakuumu. Mentor te je usmerio, neko ti je sredio tabele, nekome si dao da pročita. To nije problem — problem je samo ako na odbrani ne umeš da objasniš ono što je u radu.

Šta se kaže kad te pitaju da li si radio sam:

„Radio sam sam, a mentor mi je dao smernice za strukturu i uputio me na dva izvora.”

Šta se ne kaže: da ti je neko drugi pisao poglavlja. Ne zato što je odgovor loš, nego zato što posle njega sledi ono što se neće dobro završiti.

Praktičan zaključak koji vredi više od svih rečenica u ovom tekstu: u radu ne sme da ostane nijedna rečenica koju ne umeš da objasniš naglas. Ako takva postoji, ona se ili nauči ili izbaci pre predaje. Gde je granica između korišćenja izvora i preuzimanja tuđeg teksta, objašnjeno je u tekstu prepisivanje i plagijat.

Rečenice koje kupuju vreme

Kad ti treba nekoliko sekundi da složiš odgovor, postoje rečenice koje to rade bez tišine i bez „pa, ovaj”.

• „Ako sam dobro razumeo pitanje, zanima vas [ponoviš pitanje svojim rečima]?”
• „Mogu li da pogledam u rad, odmah ću naći stranu.”
• „To je zanimljivo pitanje, jer se u literaturi o tome ne slažu.”

Prva je najkorisnija: ponavljanjem pitanja dobijaš pet sekundi i istovremeno proveravaš da odgovaraš na ono što je pitano. Najčešća greška na odbrani nije neznanje nego odgovor na drugo pitanje — na ono koje si pripremio.

Kad odgovora zaista nema, postoji način da se to kaže a da ne bude šteta: šta kada ne znaš odgovor.

Poslednja rečenica

Izlaganje se ne završava tako što ućutiš. Završava se rečenicom koja komisiji kaže da je red na njih:

„Hvala na pažnji. Spreman sam za vaša pitanja.”

Kad se odbrana završi, bez obzira kako je prošla:

„Hvala vam.”

To je sve. Ne komentariše se sopstveni nastup, ne pita se za ocenu i ne izvinjava se za delove koji nisu ispali kako si hteo. Odbrana koja se završi mirno ostaje u sećanju kao dobra, čak i kad je usred nje bilo pitanja na koja nisi znao odgovor.

Kako se početak izlaganja sastavlja i uči napamet, stoji u tekstu kako početi izlaganje, a ceo tok odbrane i ono što se u njoj ocenjuje — u tekstu odbrana maturskog rada.