Mapa uma za planiranje maturskog rada

Najveći deo vremena koji se izgubi na maturskom radu ne potroši se na pisanje. Potroši se na stanje u kom o temi znaš dosta, imaš deset ideja, a ne znaš koja je prva i kako se od svega toga pravi rad.

Mapa uma rešava tačno taj deo. Ona nije tehnika učenja i nema veze sa lepim crtežima — to je način da sve što ti je u glavi izađe na jedan papir, gde onda može da se gleda spolja. Dok je u glavi, ideja ima sve isti značaj. Na papiru se odmah vidi koja je grana debela, a koja ima jednu reč ispod sebe.

Za ceo postupak treba jedan list, olovka i oko četrdeset minuta.

Šta mapa uma zapravo rešava

Tri konkretne stvari, i sve tri su razlog zbog kog radovi stoje nedeljama:

Ne znaš šta je glavno. Kad su sve ideje u glavi, sve deluju podjednako važno. Na papiru se vidi da su tri grane u stvari ista stvar rečena drugačije.

Ne znaš koliko ima materijala. Grana ispod koje si za pet minuta napisao osam stvari ima materijala za poglavlje. Grana ispod koje nema ničega nema materijala, i to ti je jasno pre nego što si potrošio nedelju dana tražeći literaturu.

Ne znaš redosled. Redosled poglavlja je, dok je u glavi, nemoguće pitanje. Na papiru je to samo numerisanje grana, i to je posao od pet minuta.

Sve tri se rešavaju istim potezom, i sve tri su razlog zbog kog mapa dolazi posle izbora teme, a pre traženja literature.

Papir, ne aplikacija

Ovo nije stvar ukusa nego brzine.

Na papiru se crta brže nego što se kuca, ne postoji meni, ne biraš boje i ne gubiš deset minuta na to koji program da instaliraš. Najvažnije: na papiru možeš da pišeš u svim pravcima i da povlačiš linije između udaljenih stvari, a to je ceo smisao mape.

Ono što treba: jedan veći list, položeno, i olovka. Sveska formata A5 je pretesna — grane se sudare posle druge ruke.

Ako baš hoćeš da mapa bude i uredna, prepiši je na čisto kad završiš. Ali prva verzija je namerno neuredna, jer se u urednu ne usuđuješ da dopišeš glupost — a upravo se od gluposti zapisanih u prvih deset minuta kasnije naprave dobra poglavlja.

Pet koraka

1. Tema u sredinu, u kratkom obliku. Ne pun naslov rada, nego dve do četiri reči koje kažu o čemu je. Zaokruži.

2. Ispiši sve što ti padne na pamet, deset minuta, bez razmišljanja. Grane izlaze iz sredine, po jedna reč ili izraz na svakoj. Ne procenjuj da li nešto pripada tu. Ne briši ništa. Ako ti padne na pamet pitanje, i ono se zapisuje — pitanja su često najbolje grane.

3. Stani i pogledaj. Sad se prvi put razmišlja. Traži dve stvari: grane koje govore o istom, i grane koje su zapravo delovi neke druge grane. Poveži ih linijom ili prepiši jednu ispod druge.

4. Zaokruži četiri do šest grana koje ostaju. To su kandidati za poglavlja. Ostalo nije bačeno — deo tih sitnica postaće podnaslovi, a deo primeri unutar poglavlja.

5. Numeriši ih redom kojim bi ih neko čitao. Ovo je poslednji korak i on traje najkraće. Kad su grane pred tobom, redosled se skoro sam nameće: opšte pre posebnog, uzrok pre posledice, stanje pre predloga.

Kad završiš peti korak, na papiru ti stoji kostur rada.

Jedna stvar oko drugog koraka, jer se najčešće preskoči: tih deset minuta se ne prekida da bi se nešto proverilo na internetu. Čim otvoriš pretragu, prestaješ da vadiš ono što znaš i počinješ da prepisuješ tuđu podelu teme. Mapa treba da pokaže kako ti vidiš temu, sa svim rupama koje ima — rupe su upravo ono što ćeš posle tražiti u literaturi, i lakše ih je tražiti kad znaš gde su.

Od grana do poglavlja

Prelaz sa mape na listu poglavlja ima jedno pravilo: svaka grana koja postaje poglavlje mora da se izgovori kao rečenica.

Grana na papiru kaže „zagađenje”. To nije poglavlje — to je reč. Poglavlje je „koji izvori zagađenja preovlađuju u [mesto] i odakle potiču”.

Test je brz. Za svaku zaokruženu granu pokušaj da kažeš naglas šta bi u tom poglavlju pisalo, u jednoj rečenici. Ako umeš — poglavlje postoji. Ako ti izlazi samo ponavljanje same reči, grana je tema o kojoj još ništa ne znaš, i tu ide traženje literature pre pisanja.

Posle tog testa najčešće ostane tri do pet poglavlja, a ne šest. To je normalno i bolje je nego obrnuto. Koliko ih se očekuje u tvom radu, pitaj mentora — to se razlikuje od škole do škole.

Kad lista poglavlja stoji, sledeći korak je da se za svako napiše šta u njemu ide: kako se piše sadržaj poglavlja.

Šta se sa mape briše

Mapa skoro uvek pokaže da je tema šira nego što si mislio. To je dobra vest, jer se vidi na vreme.

Tri vrste grana koje se sklanjaju:

• Ono što je zanimljivo, ali nema veze sa ciljem rada. Najteže za brisanje, jer je to obično najzanimljiviji deo. Ostavi to za odbranu — dobro je imati nešto što znaš, a nije u radu.
• Ono što bi bilo drugi rad. Ako grana ima svojih pet podgrana i traži svoju literaturu, ona nije poglavlje nego druga tema.
• Ono što se ponavlja. Dve grane koje govore isto spajaš u jednu, pa ta jedna postane deblja i jasnija.

Ako se posle brisanja pokaže da ti je od cele mape ostalo previše, tema je preširoka i seče se pre nego što se počne sa pisanjem: kako suziti preširoku temu.

Druga mapa, kad stigne literatura

Postoji i drugi trenutak kad mapa vredi: kad si pročitao izvore i imaš beleške, a ne znaš gde šta ide.

Ta mapa se pravi obrnuto. U sredinu ide cilj rada, a grane su gotova poglavlja iz prve mape. Ispod svake grane upisuješ brojeve izvora iz kojih imaš materijal za taj deo.

Za deset minuta vidiš dve stvari koje se drugačije ne vide: koje poglavlje nema nijedan izvor i koji izvor nije upotrebljen nigde. Prvo je rupa koju treba popuniti pre pisanja, drugo je izvor koji si čitao bez potrebe — ili znak da si propustio poglavlje koje tema traži.

Kada mapa ne pomaže

Da ne bude nesporazuma: mapa uma nije lek za sve i postoje dve situacije u kojima je gubljenje vremena.

Kad tema nije izabrana. Mapa razbacanih ideja o pet mogućih tema samo produžava neodlučnost. Prvo tema, pa mapa.

Kad je problem u rasporedu, a ne u idejama. Ako tačno znaš šta pišeš, a jednostavno ne sedaš da pišeš, papir sa granama neće pomoći. Tu se radi na planu i na tome koliko se piše dnevno: plan pisanja maturskog rada po nedeljama.

Za sve ostalo važi jedno: četrdeset minuta sa olovkom obično uštedi nedelju dana lutanja. Mapu sačuvaj i ostavi je pored sebe dok pišeš — kad zapneš u trećem poglavlju, na njoj već piše šta je sledeće.

Ako ti rad i posle mape stoji, razlog je najčešće negde drugde: ne znam kako da počnem maturski rad.