Kada se tema poklopi sa temom druga iz razreda

Saznaš to obično usput, mesec dana pre roka: neko iz razreda radi istu temu. Prva reakcija je da jedno od vas dvoje mora da menja temu.

Skoro nikad ne mora. Tema koja se poklopila nije problem — problem bi bila dva rada koja se poklapaju. To su različite stvari i drugo se sprečava jednim razgovorom i jednim popodnevom razmišljanja.

Prvo proveri da li je poklapanje stvarno

Pre nego što išta preduzmeš, uporedi naslove, a ne oblasti.

Ako obojica radite „Reciklaža”, to nije poklapanje tema nego poklapanje oblasti — i to znači samo da nijedan od vas dvojice još nije suzio temu. Kad je oba suzite, teme se najčešće razdvoje same od sebe. Kako se to radi: kako suziti preširoku temu.

Ako su naslovi zaista isti ili skoro isti, postavi još dva pitanja:

• Da li imate istog mentora? Ako nemate, situacija je mnogo prostija — svaki mentor vodi svog učenika i radovi se ni ne sreću na istom stolu.
• Da li branite pred istom komisijom? Ako da, vredi da se radovi razlikuju i po onome što se pokazuje na odbrani, ne samo u tekstu.

Šta se menja, a šta ne mora

Ne mora da se menja:

• naslov, ako je već prijavljen i overen;
• oblast;
• literatura. Ista knjiga u dva spiska nije sporna — ona je javni izvor. Sporno bi bilo da su iz nje uzete iste rečenice.

Menja se, i to je ceo posao:

• ugao — pitanje koje unutar teme postavljaš;
• građa — primer, slučaj, podaci na kojima rad stoji;
• struktura — redosled i podela poglavlja;
• tekst, potpuno i bez izuzetka.

Drugim rečima: nije potrebno da radovi budu o različitim stvarima. Potrebno je da budu različiti radovi o istoj stvari, a to je stanje koje u nauci postoji svakodnevno.

Četiri načina da se dva rada razlikuju

Dogovorite se ko uzima šta — razgovor traje deset minuta i posle njega obojica imate bolji rad nego pre.

1. Različit ugao. Ista tema, drugo pitanje. Jedan piše o uzrocima, drugi o posledicama. Jedan o tome kako je nešto nastalo, drugi o tome kako se danas primenjuje.

2. Različita građa. Jedan radi anketu, drugi analizira postojeće podatke. Jedan uzima primer iz svog grada, drugi iz drugog. Jedan razgovara sa nekim iz struke, drugi ne.

3. Različit obuhvat. Jedan piše o jednom slučaju detaljno, drugi poredi tri slučaja površnije. To su dva potpuno različita rada sa istim naslovom.

4. Različit vremenski ili prostorni okvir. Jedan o periodu do neke godine, drugi posle. Jedan o gradu, drugi o celoj oblasti.

Najbolje radi kombinacija prva dva. Ako svaki od vas ima svoje pitanje i svoju građu, radovi se neće ličiti čak i ako ste koristili iste tri knjige.

Razgovor sa mentorom — obojica

Ovo je deo koji se najčešće preskoči, a najviše vredi.

Ako imate istog mentora, idite zajedno. Ne da se žalite jedan na drugog, nego da kažete: primetili smo da su nam teme iste, ovako smo mislili da ih razdvojimo, da li je to u redu.

Tri stvari koje se time dobijaju:

1. Mentor zna za situaciju unapred i ne otkriva je kad primi dva slična rada.
2. Dobijate potvrdu da je podela u redu, pre nego što ste napisali ijednu stranu.
3. Ako mentor misli da jedan od vas treba da pomeri temu, saznajete to sada, a ne mesec dana kasnije.

Ponesite na taj razgovor po jednu rečenicu: „moj rad odgovara na pitanje X, njegov na pitanje Y”. To je sve što je potrebno. Kako se razgovor sa mentorom priprema uopšte: razgovor sa profesorom mentorom o temi.

Kako se podela zapisuje

Dogovor koji nije zapisan nestane za dve nedelje, i onda se obojica setite različito.

Posle razgovora napiši sebi tri stavke, na papiru ili u beležnici u telefonu:

• pitanje na koje tvoj rad odgovara, u jednoj rečenici;
• građa koju ti koristiš — anketa, primer, period, mesto;
• šta si prepustio drugom, da se tu ne vraćaš.

Treća stavka je najkorisnija. Kad kasnije naiđeš na dobar materijal koji spada u njegov deo, znaš da ga ne uzimaš — i, ako hoćeš, prosledi mu ga. To je normalna pomoć i ne dira ni u čiji tekst.

Ako imate istog mentora, pošalji mu te tri rečenice mejlom posle razgovora. Time dogovor postoji na jednom mestu i niko ne pamti napamet.

Šta ako se sazna prekasno

Ako otkriješ poklapanje kad je rad već napola napisan, ništa od gornjeg se ne menja — samo se primenjuje na ono što je ostalo.

Redosled je isti: uporedi naslove, pa se vidite, pa javite mentoru. Ako se ispostavi da su i ugao i građa isti, pomera se ono što je jeftinije za izmenu — najčešće je to poslednje poglavlje i primer, a ne ceo rad.

Ono što u toj fazi ne treba raditi je promena teme. Promena kasno u godini znači nov posao od nule uz isti rok, a poklapanje se skoro uvek reši manjim potezom.

Šta se nikada ne radi

Jedno pravilo, bez izuzetka: ne razmenjuju se fajlovi.

Ni „samo da vidim kako si ti napisao uvod”, ni „pošalji mi svoj spisak literature”, ni „imaš li onu tabelu”. Razlog nije nepoverenje nego to kako se stvari završe: rečenica koja se pročita ostane u glavi i vrati se u tvoj tekst skoro doslovno, bez namere. Kad dva rada o istoj temi stignu istom mentoru sa istom rečenicom u uvodu, objašnjenje ne postoji.

Šta se sme razmenjivati:

• imena izvora — „ova knjiga je korisna” je normalna pomoć;
• iskustvo sa formatiranjem i tehničke stvari;
• vežbanje izlaganja jedan pred drugim, što je i inače koristno.

Gde je granica između pomoći i prepisivanja, i šta se dešava kad se pređe: prepisivanje i plagijat u maturskom radu.

Postoji i verzija ovog problema koja nije tvoja krivica: neko uzme tvoj rad bez pitanja. Zato svoj dokument ne ostavljaj na školskom računaru, ne šalji ga u grupe i ne deli link sa dozvolom za izmene.

Kad rad u paru ima više smisla

Ponekad, kad se ispostavi da ste zamislili isti rad, najbolje rešenje nije razdvajanje nego spajanje — ako to škola dopušta.

Zajednički rad ima svoja pravila: posao se deli unapred, obojica moraju znati ceo rad, i brani se zajedno. To je zaseban posao i opisan je u tekstu maturski rad u paru.

Nemoj to predlagati sam sebi bez mentora. Da li je rad u paru uopšte moguć u tvojoj školi, kaže mentor.

Na odbrani

Ako obojica branite pred istom komisijom, jedno pitanje je gotovo sigurno: po čemu se vaš rad razlikuje.

Odgovor je onaj isti koji ste dogovorili na početku, u jednoj rečenici: „Moj rad se bavi X, a ne Y.” Ništa više od toga i bez poređenja čiji je rad bolji.

Druga stvar koja pomaže: ne ponavljaj tuđe izlaganje. Ako braniš posle njega i on je već objasnio pojam koji i ti imaš u prvom slajdu, preskoči ga jednom rečenicom — „o samom pojmu je već bilo reči, ja bih odmah prešao na…” Komisija to ceni, jer je to znak da si slušao i da znaš šta u tvom radu jeste tvoje.

Poklopljena tema se, na kraju, najčešće pokaže kao prednost. Dva rada koja se međusobno razlikuju vide se bolje nego jedan sam — a razlika koju si morao da smisliš je tačno ono što se od maturskog rada i traži.