Kako razgovarati sa profesorom mentorom o temi

Razgovor sa profesorom mentorom o temi traje deset minuta i odlučuje o sledeća dva meseca. Prođe dobro kad na njega dođeš sa tri predloga teme, po jednom rečenicom objašnjena, i sa spiskom izvora koje si već našao. Prođe loše kad dođeš sa pitanjem „profesore, o čemu da pišem”.

Razlika nije u tome koliko znaš. Razlika je u tome što u prvom slučaju mentor bira između tvojih predloga, a u drugom mora da smisli temu umesto tebe — pa dobiješ nešto sa spiska, široko napisano, što ti ne znači ništa.

Ispod je šta se priprema, šta se pita, kako se dogovor zapisuje i šta se radi kad predlog bude odbijen.

Šta pripremiš pre razgovora

Priprema traje jedno popodne i staje na jedan papir.

Tri predloga teme, ne jedan. Jedan predlog je ultimatum: ili prolazi ili nemaš rezervu i izlaziš iz kabineta praznih ruku. Tri predloga daju mentoru izbor i pokazuju da si razmišljao.

Jedna rečenica po predlogu. Ne naslov — rečenica koja kaže šta rad tvrdi ili šta ispituje. „Kako se razdvajanje otpada organizuje u mom gradu i šta se dešava sa prikupljenim materijalom.”

Dva do tri izvora po predlogu. Naziv knjige, udžbenika ili zvaničnog izveštaja koje si stvarno našao i možeš da otvoriš. Ovo je jedina stavka koju mentori zaista provere, jer po njoj vide da li tema uopšte može da se napiše. Gde se traže izvori, piše u tekstu o literaturi za maturski rad.

Gruba podela na poglavlja za predlog koji ti je prvi izbor. Četiri stavke, bez detalja. To pokazuje da tema ima strukturu.

Spisak pitanja. Dole je gotova lista.

Ako ti od svega ovoga nešto fali, i dalje idi — ali tri rečenice i par izvora su pola sata posla i menjaju ton celog razgovora.

Kako se zakazuje

Mentori su nastavnici sa časovima, pa je najlakše pitati na kraju časa ili u kabinetu, i to konkretno: „Kada biste imali deset minuta da prođemo temu maturskog?” Termin zakazan unapred je bolji od hvatanja u hodniku, jer u hodniku mentor odgovara na brzinu i posle se toga ne seća.

Ako se mentor teško hvata, pošalji mejl sa tri predloga i pitaj da li mu neki odgovara. Pismeni predlog ima prednost: ostaje zapisan.

Ako školu pohađaš vanredno, pa je prepiska jedini kanal koji imaš, ceo dogovor se postavlja drugačije i o tome piše maturski rad za vanredne učenike.

Šta pitati — lista

Ovo su pitanja čiji odgovori određuju ceo raspored rada. Većina ih se ne nalazi nigde napismeno osim u pravilniku škole, koji se od škole do škole razlikuje.

1. Koji obim se očekuje — koliko strana, i računaju li se prilozi u taj broj?
2. Do kog datuma treba predati rad, i postoji li međurok za prvu verziju?
3. U kom obliku se predaje — štampano, u PDF-u, oba? Koliko primeraka?
4. Kako se citira — fusnote ili navođenje u zagradi u tekstu?
5. Koliko izvora se traži i da li se sajtovi računaju?
6. Da li se očekuje sopstveno istraživanje (anketa, merenje, praktični deo) ili je dovoljna obrada literature?
7. Da li ide prezentacija uz odbranu i koliko izlaganje traje?
8. Da li želi da vidi plan rada pre nego što počneš da pišeš, i u kom obliku?
9. Kako mu šalješ delove — mejlom, u Wordu, odjednom ili poglavlje po poglavlje?

Devet pitanja zvuči mnogo, ali odgovori staju u pet minuta i posle njih ne moraš da nagađaš ništa. Pitanje o formatu naročito — jer podešavanje dokumenta pre pisanja štedi sate, kako je opisano u formatiranju maturskog rada u Wordu.

Kako se predlaže tema

Predlog ima tri dela i izgovara se u jednom dahu:

„Razmišljao sam o tri teme. Prva mi je najbliža: kako je razdvajanje otpada organizovano u našem gradu, na primeru jednog naselja, uz kratku anketu među stanarima. Našao sam podatke komunalnog preduzeća i dva stručna teksta. Da li vam to deluje kao tema koja može da se obradi u dvadeset strana?”

Šta rečenica sadrži: temu sa granicom, primer, izvore i konkretno pitanje. Mentor na to može da odgovori sa da, ne, ili „suzi ovo, proširi ono” — a svaki od ta tri odgovora ti je koristan.

Ako ti mentor kaže da je tema preširoka, ne brani je. Pitaj: „Kako biste je vi ograničili?” Odgovor na to pitanje je tema koju ćeš pisati, a stigao si do nje u jednoj rečenici. Postupak sužavanja, ako hoćeš da dođeš već suženih ruku, u tekstu je kako suziti preširoku temu.

Kako se zapisuje dogovor

Ovo je deo koji se najčešće preskoči i najskuplje košta. Posle mesec dana se ne sećaš da li je rečeno petnaest ili dvadeset strana, a mentor se seća drugačije.

U toku razgovora zapiši u svesku ili u telefon: tačan naslov teme kako ga je mentor izgovorio, obim, rok, način citiranja i da li ide istraživanje.

Isto veče pošalji kratak mejl. Ne traži ništa, samo potvrdi:

Poštovani/a,

hvala na razgovoru. Da ne bih nešto pogrešno zapamtio, evo kako sam razumeo dogovor:

— tema: Razdvajanje otpada na primeru naselja [ime], sa anketom među stanarima — obim: oko 20 strana, prilozi se ne računaju — citiranje: fusnote — prvu verziju šaljem do [datum], konačan rad do [datum]

Ako sam nešto pogrešno zapisao, molim vas ispravite me.

Srdačan pozdrav, [ime i prezime, razred]

Mejl je kratak, ljubazan i radi dve stvari: ispravlja nesporazum dok je jeftin i ostavlja pisani trag. Ako mentor odgovori „tako je”, ceo dogovor je rešen.

Šta kad mentor kaže „snađi se”

Dešava se, naročito kad mentor vodi petnaestoro đaka. Odgovor „izaberi šta hoćeš, samo da ima veze sa predmetom” nije odbijanje — to je blanko dozvola, i ti je iskoristi tako što sam izabereš i pošalješ predlog napismeno.

Pošalji mejl sa jednom temom, jednom rečenicom i tri izvora, i završi ga sa: „Ako nemate primedbi, počeo bih po ovom planu.” Ćutanje na takav mejl je u praksi odobrenje, a ti imaš zapisano šta si prijavio.

Šta kad tema bude odbijena

Tri česta razloga i šta se radi sa svakim.

„Preširoko je.” Najlakše se rešava — sužavaš i vraćaš se sa granicom.

„Nema literature.” Znači da si izabrao nešto o čemu na jeziku koji čitaš nema dovoljno objavljenog. Traži od mentora jedan izvor kao polaznu tačku; ako ni on ne zna gde da te uputi, tema stvarno ne ide.

„Neko već piše o tome.” Rešava se pomeranjem ugla, ne napuštanjem teme — drugo mesto, druga grupa, drugi period.

Ako je tema odbijena posle nekoliko nedelja pisanja, situacija je drugačija i vredi je pročitati zasebno: šta ako želiš da promeniš temu.

Posle razgovora

Dogovor sa mentorom je početak rasporeda, ne kraj posla. Prvi korak posle razgovora je da rok za predaju prebaciš unazad u nedelje i vidiš kada moraš da počneš — što je razrađeno u planu pisanja maturskog rada po nedeljama.

Drugi razgovor sa mentorom je onaj u kom dobijaš primedbe na napisano, i on ide po svojim pravilima: šta raditi kada profesor traži izmene.

Greške koje razgovor pokvare

• Dolazak bez ijednog predloga, pa dobiješ temu sa spiska koja ti ne znači ništa.
• Predlog bez ijednog izvora — mentor tada mora da nagađa da li tema može da se napiše.
• Nezapisan dogovor, pa se za mesec dana ispostavi da ste se različito razumeli.
• Pitanje o roku koje nije postavljeno, pa rok saznaš dve nedelje pre njega.
• Rasprava sa mentorom o tome da tema nije preširoka. Njegova procena je ta koja se kasnije ocenjuje.
• Odlaganje razgovora dok se „ne smisli savršena tema”. Tema se smišlja u razgovoru, ne pre njega.