Maturski rad za vanredne učenike

Sam rad je isti kao i za svakog drugog: ista struktura, isti izvori, ista pravila pisanja. Ono što se razlikuje je sve oko rada — način na koji se dolazi do dogovora, do ispravki i do odgovora na pitanje.

Redovan učenik mentora sretne u hodniku i pita ga usput. Ti nemaš hodnik. Zato se ono što se kod drugih dešava slučajno kod tebe mora dogovoriti namerno.

Ovaj tekst je o tome kako se taj dogovor pravi i održava. O upisu, rokovima i administraciji vanrednog školovanja ne piše ništa — to su pravila koja se razlikuju od škole do škole i o njima ti odgovor daje isključivo škola.

Šta se zapravo razlikuje

Četiri stvari, i svaka ima svoje rešenje:

• Nema slučajnih susreta, pa svako pitanje mora biti postavljeno svesno.
• Odgovori kasne, jer mentor nije u obavezi da svakog dana gleda poštu.
• Nema hodničkih informacija — rokova koje su svi čuli na času, uputstva koje je neko podelio u grupi, primera radova koji kruže.
• Lakše se odloži, jer te niko ne pita kako napreduješ.

Poslednja je najopasnija. Rad bez spoljnog pritiska se pomera nedelju po nedelju i onda se odjednom pravi za tri dana.

Prvi kontakt: šta pitaš odmah

Prvi razgovor ili prvi mejl treba da reši sve što se posle teško nadoknađuje. Pitaj odjednom:

1. Kako najbrže dolazim do vas — mejl, telefon, termin u školi?
2. Kada vam odgovara da se čujemo i koliko obično čekam odgovor?
3. Ima li škola pisano uputstvo za izradu rada i mogu li ga dobiti?
4. Šta tačno očekujete da rad sadrži — obim, struktura, broj izvora, način citiranja?
5. Do kada očekujete prvu verziju, a do kada završenu?
6. U kom obliku šaljem rad i u kom se predaje?
7. Kako izgleda odbrana i šta se na njoj od mene očekuje?

Sedam pitanja, jedan razgovor. Ako ih postavljaš jedno po jedno kroz dva meseca, na svako čekaš po nekoliko dana.

Kako se razgovor o temi posebno priprema — sa tri predloga i spiskom izvora, umesto sa pitanjem „o čemu da pišem”: razgovor sa profesorom mentorom o temi.

Kako izgleda mejl na koji se odgovara

Mentor dobija poruke od mnogo ljudi. Odgovara prvo na one na koje može odgovoriti kratko.

Zato svaki tvoj mejl treba da ima:

• Naslov koji kaže o čemu je: „Maturski rad — [tvoje ime] — nacrt uvoda”. Ne „pitanje” i ne prazan naslov.
• Prvu rečenicu koja te predstavlja, dok se ne uspostavi redovna prepiska: ko si, koji smer, koja tema.
• Jedno do tri konkretna pitanja, pobrojana. Ne pasus u kom je pitanje negde unutra.
• Prilog sa jasnim imenom fajla: Prezime_Ime_maturski_uvod_v1.docx.
• Rečenicu o tome šta ti treba i do kada, bez požurivanja.

Ono što ne pomaže: poruka „jeste li stigli da pogledate”, poslata dva dana posle prve. Ako odgovora nema duže nego što ste se dogovorili, pošalji podsetnik na isti mejl (odgovori na svoju poruku), kratko i bez prebacivanja.

Ritam umesto slučajnih susreta

Dogovori se za jedan fiksan način javljanja i drži ga se. Na primer: kratak mejl svake druge nedelje, u kom stoji šta je urađeno i šta je sledeće, čak i kad nemaš pitanje.

To radi dve stvari. Mentor zna da rad postoji i napreduje, pa te ne doživljava kao nekoga ko će se pojaviti nedelju dana pre roka. A ti dobijaš rok koji ti je inače nedostajao — svaka druga nedelja je datum do kog nešto mora biti gotovo.

Napravi i plan unazad: od roka za predaju prema danas, sa datumima za svako poglavlje. Kako se to radi: plan pisanja maturskog rada.

Kako se šalju delovi rada

Ne šalje se ceo rad na kraju. Šalje se u delovima, jer je ispravka jednog poglavlja jeftinija od ispravke svih.

Redosled koji se najbolje pokazuje:

1. Tema i plan poglavlja — jedna strana, spisak poglavlja sa po jednom rečenicom šta u njima piše.
2. Spisak izvora — pre nego što počneš da pišeš, da ne pišeš na osnovu nečega što mentor ne prihvata.
3. Uvod i prvo poglavlje — tu se hvata da li je ton i način pisanja onakav kakav se traži.
4. Ostatak, kad je prvo odobreno.
5. Cela verzija, za završne ispravke.

Šalji u formatu koji mentor traži. Ako nije rekao, pošalji i Word i PDF: PDF da vidi kako izgleda, Word da može da upiše komentare.

Uvek numeriši verzije u imenu fajla (v1, v2, v3) i nikad ne šalji dva fajla istog imena. Bez toga se posle tri razmene niko ne seća koja je verzija poslednja.

Kako se primaju izmene

Kad dobiješ komentare, ne kreni odmah da menjaš. Prvo pročitaj sve, pa razvrstaj:

• jasno šta se traži — ispravi;
• nije jasno šta se traži — zapiši pitanje;
• ne slažeš se — zapiši obrazloženje.

Onda pošalji jedan mejl sa svim nejasnim tačkama odjednom, umesto pet poruka kroz nedelju dana. Uz ispravljenu verziju napiši kratak spisak šta si promenio — mentoru je tako potrebno pet minuta umesto pola sata, i sledeći odgovor stiže brže.

Kako se komentari uopšte čitaju i šta se radi kad se sa njima ne slažeš: izmene po komentarima mentora.

Ako se mentor ne javlja

Dešava se, i najčešće nije lično. Redosled poteza je uvek isti i nijedan od njih nije preskakanje mentora.

Prvo, sačekaj onoliko koliko ste se dogovorili. Ako niste ništa dogovorili, to je prvo što treba dogovoriti.

Drugo, pošalji podsetnik kao odgovor na svoju poruku, kratak i bez prebacivanja: „Šaljem podsetnik na poruku od [datum], da ne bi ostala nepročitana.”

Treće, probaj drugi kanal koji ti je ponudio — telefon, termin u školi, šalter.

Četvrto, ako ni to ne daje rezultat, pitaj u školi ko je zadužen za rad sa vanrednim učenicima i kako se rešava situacija kad mentor nije dostupan. To pitanje nije žalba nego traženje informacije, i tako ga i postavi.

Za sve to vreme nastavi da pišeš. Čekanje odgovora nije razlog da rad stoji: nastavi sa poglavljem koje ne zavisi od pitanja koje si postavio.

Šta držiš zapisano

Pošto se ništa ne dešava u učionici, tvoja jedina evidencija si ti. Vodi jedan fajl sa četiri stvari:

• datumi svih razgovora i šta je dogovoreno;
• svi rokovi koje si dobio;
• spisak izmena koje su tražene i da li su urađene;
• kontakti i način javljanja.

Taj fajl te štiti od jedine situacije koja se ovde stvarno teško rešava — od nesporazuma o tome šta je dogovoreno.

Priprema za odbranu

Odbrana je deo u kom se razlika najviše oseti, jer nisi vežbao izlaganje pred razredom i verovatno prvi put stojiš pred tom komisijom.

Tri stvari koje to izravnavaju:

• Pitaj unapred kako odbrana izgleda — koliko traje, da li se koristi prezentacija, ko je u komisiji. To je pitanje za mentora i postavlja se ranije, ne poslednje nedelje.
• Vežbaj naglas, makar sam. Izlaganje koje si samo pročitao u sebi na odbrani traje duplo duže nego što misliš.
• Spremi odgovore na pitanja iz rada, poglavlje po poglavlje.

Šta se na odbrani pita i kako izgleda tok izlaganja: odbrana maturskog rada.

Sve ostalo — struktura, izvori, citiranje, formatiranje — isto je kao i za redovne učenike, i za to važe isti tekstovi.