Šta raditi kada profesor traži izmene

Rad je vraćen sa primedbama i prva reakcija je da je sve propalo. Nije — vraćen rad je uobičajen deo procesa, a ne znak da si nešto pokvario. Mentor koji traži izmene je mentor koji je rad pročitao.

Ono što stvarno pravi problem nije količina primedbi nego to što izgledaju kao jedna velika gomila. Rešenje je da se gomila razloži: prepiši svaku primedbu u zaseban red, uz svaku napiši koliko traje i o kom delu rada je reč, pa ih odradi po redu.

Kad to uradiš, skoro uvek ispadne da je od petnaest primedbi deset tehničkih — fusnota, naslov, numeracija, izvor — i da se rešavaju za sat vremena. Sadržinskih primedbi je najčešće dve do tri, i one traže popodne.

Prvo: pročitaj sve pre nego što išta menjaš

Najčešća greška je da se krene od prve primedbe i menja redom. Tako se dva puta radi isti posao, jer se kasnija primedba često tiče istog dela.

Prođi kroz ceo rad i napravi spisak. Za svaku primedbu upiši tri stvari:

1. Gde je — poglavlje i strana.
2. Koje je vrste — tehnička, jezička ili sadržinska.
3. Koliko traje — minuti, sat, popodne.

Spisak od petnaest redova je mnogo manje strašan od rada išaranog crvenim, iako je isti posao.

Vrste primedbi i šta svaka traži

Tehničke

Font, prored, margine, numeracija, sadržaj, naslovna strana, izgled fusnota, nazivi slika i tabela.

Zašto se javljaju: formatiranje je rađeno na kraju, na brzinu, ili je rad pisan bez stilova naslova.

Kako se rešavaju: sve odjednom, u jednom prolazu, a ne primedba po primedba. Ako ti je mentor tražio drugi font ili prored, to je Ctrl+A pa izmena. Ako traži da sadržaj bude automatski, treba prvo postaviti stilove naslova: kako se formatira maturski rad u Wordu.

Traje: pola sata do sat.

Primedbe na izvore

„Odakle ovaj podatak?”, „Nedostaje fusnota”, „Izvor nije u spisku literature”, „Vikipedija se ne navodi”.

Zašto se javljaju: izvori su beleženi na kraju, po sećanju, umesto u trenutku preuzimanja podatka.

Kako se rešavaju: vrati se na izvor i nađi stranu. Ako ne možeš da nađeš odakle je podatak — a to se dešava — imaš dve opcije: nađi drugi izvor koji ga potvrđuje, ili izbaci tvrdnju. Nemoj da dopišeš prvi izvor koji ti je pri ruci; to je pitanje koje komisija ume da postavi direktno. Obrasci za knjigu, sajt i članak: kako navesti izvore u maturskom radu.

Traje: sat do dva.

Jezičke

„Predugačka rečenica”, „ne piše se u prvom licu”, „ponavljanje”, „nejasno”.

Zašto se javljaju: rad nije pročitan naglas pre predaje.

Kako se rešavaju: podeli duge rečenice na dve. Zameni „ja mislim da” sa „navedeni podaci pokazuju da”. Ako je pasus duži od pola strane, skoro uvek se deli na dva. Pročitaj ispravljene delove naglas — to hvata ono što oko preskoči.

Traje: sat do dva.

Sadržinske

„Ovaj deo ne pripada temi”, „nedostaje poglavlje o…”, „zaključak ne sledi iz rada”, „premalo si obradio ovo”.

Zašto se javljaju: plan rada nije bio dogovoren sa mentorom pre pisanja, pa se tek sada vidi da se rad razišao od teme.

Kako se rešavaju: ovo je jedini tip primedbe koji ume da traži novo pisanje. Pre nego što počneš, napiši u dve rečenice šta tačno menjaš i pošalji mentoru na potvrdu. Bolje je izgubiti dan na čekanje odgovora nego dva dana na pisanje pogrešnog dela.

Ako je primedba da poglavlje ne pripada temi — izbaci ga, nemoj da ga braniš. Ako nedostaje celina, napravi joj mesto u planu pre nego što je napišeš: glavni deo maturskog rada.

Traje: popodne do dva dana.

Koliko izmena je normalno

Ne postoji broj koji nešto znači sam po sebi, ali postoji korisna mera: gleda se vrsta, ne količina.

Trideset primedbi na zarez i font je uredan rad kom fali pola sata rada. Tri primedbe od kojih jedna glasi „zaključak ne sledi iz rada” su ozbiljniji posao od te trideset.

Zato spisak koji si napravio na početku razvrstaj po vrsti i prebroj:

Ako su ti sve četiri kolone pune, nemoj da paničiš — to i dalje znači dva do tri dana rada, a ne pisanje iz početka. Rad koji treba pisati iz početka mentor ne vraća sa primedbama, nego kaže da se menja tema.

Ako se traži izmena, a rok je za tri dana

Javi mentoru odmah da si dobio primedbe i pitaj šta ima prioritet. To je jedno pitanje na koje se odgovara u jednoj rečenici, a menja ceo tvoj raspored: mentor će skoro uvek reći šta mora, a šta može da ostane.

Onda uradi ono što je rekao da mora, pa tehničke stvari, pa ostalo koliko stigneš. Delimično ispravljen rad predat na vreme prolazi bolje od potpuno ispravljenog koji kasni.

Ako je primedba nejasna

„Ovo doraditi” na margini pored celog poglavlja ne kaže ti ništa, a pogrešno pogađanje košta dan.

Pitaj. Ali pitaj konkretno, jer opšte pitanje dobija opšti odgovor:

• Ne ovako: „Šta tačno da promenim?”
• Ovako: „U poglavlju 3.2 ste napisali da treba doraditi. Da li mislite da nedostaju podaci o…, ili da deo treba skratiti?”

Ponudi dve mogućnosti. Mentor tada bira, umesto da objašnjava iz početka, i odgovor dobijaš u jednoj rečenici.

Redosled po kom se radi

Ako ti je ostalo malo vremena, ovaj redosled štedi najviše:

1. Sadržinske izmene prve. One menjaju tekst, pa sve što posle njih radiš ostaje.
2. Izvori i fusnote.
3. Jezičke ispravke.
4. Formatiranje na kraju, u jednom prolazu.
5. Ažuriranje sadržaja i brojeva strana poslednje, kad se tekst više ne menja.

Obrnut redosled je najčešća greška: rad se prvo formatira, pa se onda dopiše poglavlje, pa se sve formatira ponovo.

Provera pre nego što vratiš rad

1. Prođi svoj spisak primedbi i štikliraj svaku. Ako neku nisi uradio, napiši zašto — to je legitimno, ali mora da bude rečeno.
2. Ažuriraj sadržaj i proveri brojeve strana.
3. Proveri da svaki novi izvor stoji i u tekstu i u spisku literature.
4. Ako si menjao zaključak, proveri da i dalje odgovara na pitanje iz uvoda: zaključak maturskog rada.
5. Sačuvaj nov PDF iz izmenjenog dokumenta, ne šalji stari.
6. Prelistaj PDF pre slanja.

Kad vraćaš rad, u mejlu napiši kratko šta si izmenio, po tačkama. Tri reda teksta mentoru štede prolazak kroz ceo rad i skoro uvek ubrzavaju odgovor.

Ako mentor nije tražio ispravku onoga što si napisao, nego je usred posla promenio sam zahtev — drugu podelu poglavlja, novi deo, drugi fokus — to je drugačiji posao i drugačija računica: šta kada profesor promeni zahtev usred rada.

Šta ne raditi

• Ne ulazi u raspravu. Čak i kad misliš da je primedba promašena, brže je izmeniti nego dokazivati. Izuzetak je kad izmena stvarno kvari rad ili kad je u pitanju činjenica za koju imaš izvor — kako se primedba proverava pre nego što se ospori i kako se to izgovori: kada se ne slažeš sa mentorom.
• Ne menjaj ono što nije traženo. Svaka nova izmena je nova prilika za grešku, a i mentor mora ponovo da čita.
• Ne šalji rad bez provere sa porukom „valjda je sad u redu”.
• Ne odlaži. Vraćen rad ima kraći rok od prvobitnog, a termin odbrane se ne pomera. Šta se tačno predaje i u kom obliku: šta se predaje i u kom obliku.

I jedna stvar koju vredi imati na umu: primedbe koje si dobio su najtačniji nagoveštaj pitanja koja te čekaju na odbrani. Deo rada koji je mentoru zapao za oko zapašće i trećem članu komisije.