Kada se ne slažeš sa mentorom

Vratio ti je rad sa primedbom koja ti deluje pogrešno. Pročitao si je tri puta i i dalje misliš da si u pravu.

Možda i jesi. Dešava se, i nije ni čudno — ti si o svojoj temi poslednjih mesec dana čitao više od bilo koga u zgradi.

Ali pre nego što bilo šta kažeš, ide provera. Ne zato što je mentor po pravu, nego zato što je u velikoj većini slučajeva neslaganje zapravo nesporazum, a nesporazum se rešava jednim pitanjem umesto raspravom.

Prvo: da li je to neslaganje ili nesporazum

Četiri stvari koje izgledaju kao pogrešna primedba, a nisu.

Mentor je razumeo nešto drugo nego što si napisao. Ovo je najčešće. Ako je primedba „ovde tvrdiš nešto što izvor ne kaže”, a ti znaš da izvor to kaže — pročitaj svoju rečenicu naglas. Vrlo često je rečenica dvosmislena, pa je mentor pročitao ono što je napisano, a ne ono što si mislio.

Primedba se odnosi na drugo mesto. Komentar na margini ume da stoji pored pogrešnog pasusa. Proveri da li primedba ima smisla dva pasusa iznad ili ispod.

Primedba je kratka pa zvuči oštrije. „Ovo ne stoji” napisano na brzinu čita se kao presuda, a često znači „ovo nije objašnjeno pa ne stoji samo za sebe”.

Ne znaš šta tačno traži. Ako ne razumeš primedbu, ne možeš ni da se ne slažeš sa njom. To nije neslaganje nego nejasnoća, i pita se, ne osporava: izmene po komentarima mentora razlaže kako se nejasna primedba raščišćava u jednoj poruci.

Ako posle ove četiri provere primedba i dalje stoji i i dalje ti deluje pogrešno, onda je to stvarno neslaganje.

Koje primedbe se uopšte ne osporavaju

Ne troši dogovaranje na stvari koje nisu pitanje istine.

Školska pravila i formalni zahtevi. Font, prored, margine, izgled naslovne, način navođenja izvora, da li rad ide jednostrano ili obostrano. Ovo mentor prenosi, ne izmišlja, i tu nemaš šta da dokazuješ ni da ti je drugi način lepši.

Stvar ukusa. Da li ti se svidela reč, da li je primer duhovit, da li poglavlje ima bolji naslov. Ovde možeš da predložiš svoje jednom, mirno, i da prihvatiš odgovor. Nijedno od toga ne menja ocenu koliko menja vreme koje si potrošio.

Obim i raspored. Ako mentor kaže da je poglavlje predugačko, to je procena čoveka koji čita mnogo takvih radova. Skoro uvek je u pravu.

Ostaje jedna vrsta primedbe oko koje vredi ući u razgovor: kad je u pitanju činjenica ili izvor. Tu se zna ko je u pravu, i to se pokazuje, ne tvrdi.

Kako se primedba proverava pre nego što je osporiš

Redom, i sve ovo traje najviše pola sata.

1. Vrati se na izvor iz kog si podatak uzeo. Ne na svoje beleške — na sam izvor, i nađi stranu. Iznenađujuće često se ispostavi da u izvoru piše nešto slično, ali ne baš to.

2. Proveri koliko je izvor jak. Jedan sajt bez autora i datuma nije dokaz. Udžbenik, stručna knjiga, podatak sa sajta institucije jesu. Kako se za minut proveri da li se izvor uopšte sme navesti: kako se proverava izvor na internetu.

3. Nađi treći izvor. Ako isti podatak stoji na dva nezavisna mesta, imaš argument. Ako ne nalaziš nijedno drugo mesto, verovatno mentor i jeste u pravu. Ceo postupak kad se izvori razilaze: izvori koji se ne slažu.

4. Proveri da li je podatak zastareo. Mnoga neslaganja o brojevima nisu neslaganja nego dve godine. Pogledaj datum svog izvora.

5. Pročitaj šta si zaista napisao. Poslednji put, naglas. Ako rečenica ima dva čitanja, problem nije u primedbi nego u rečenici, i popravlja se za minut.

Posle ovih pet koraka imaš jedan od tri ishoda: mentor je u pravu, ti si u pravu i imaš čime to da pokažeš, ili se ne može presuditi.

Kako se neslaganje izgovara

Pravilo koje rešava skoro sve: doneseš izvor, ne stav.

Razlika je u jednoj rečenici:

• Ne ovako: „Mislim da to nije tačno, ja sam čitao drugačije.”
• Ovako: „U ovom udžbeniku, na strani 42, piše ovako. Da li da ga zadržim kao izvor ili da to izbacim?”

Druga verzija nije ni mekša ni ulizička — ona jednostavno prebacuje razgovor sa toga ko je u pravu na to šta piše u izvoru. Mentor tada gleda tekst, a ne tebe.

Tri stvari koje pomažu:

• Pitaj, umesto da tvrdiš. „Da li grešim ovde?” otvara razgovor; „ovo nije tačno” ga zatvara.
• Jedno po jedno. Ako imaš tri primedbe sa kojima se ne slažeš, iznesi najvažniju. Spisak prigovora se čita kao odbijanje svega.
• Ne u prolazu. Ni u hodniku, ni u poruci u jedanaest uveče. Pitaj kada ima pet minuta, ili napiši kratku poruku sa tačnim mestom u radu.

Šta mentor uopšte radi na tvom radu i šta se od njega sme tražiti: šta radi mentor.

Kad si u pravu, a mentor ostaje pri svom

Dešava se i to. Imaš izvor, pokazao si ga, a odgovor je i dalje da se promeni.

Prvo proveri da li je razlog možda drugi nego što misliš — ponekad mentor zna da će baš to pitanje otvoriti raspravu na odbrani, ili da se u školi taj podatak uči drugačije. Pitaj direktno: „Da li ima razloga zbog kog je bolje da to ne stoji?” Odgovor često raščisti stvar.

Ako razloga nema, a zahtev ostaje, imaš dva uredna izlaza:

Promeni kako je napisano, ne šta piše. Umesto tvrdnje, formulacija koja je pripisuje izvoru: „Prema navedenom udžbeniku, …”. Tvrdnja ostaje u radu, ali sa vidljivim izvorom iza sebe — a to je ionako ispravniji način.

Izbaci i idi dalje. Jedan podatak ne nosi maturski rad. Ako izbacivanje ne ruši tvoj zaključak, nije vredno nedelje dana zategnutosti sa čovekom koji sedi u komisiji.

Ono što ne radiš: ne ideš preko mentorove glave kod drugog nastavnika ili razrednog. To se sazna, i time jedno neslaganje o jednoj rečenici postane nešto sasvim drugo.

I još jedna stvar koju vredi imati na umu pre nego što uđeš u razgovor: mentor je i član komisije ili je bar taj koji rad predstavlja. Odnos koji iz jedne rasprave ispadne zategnut nosi se do odbrane, a dobitak je najčešće jedna rečenica u radu.

Ono što se nikako ne radi

Ne ćutiš pa ne promeniš. Najgori ishod od svih. Vratiš rad kao da si ispravio, a nisi. Mentor to vidi pri drugom čitanju i od tada svaku tvoju rečenicu proverava.

Ne menjaš tek toliko da izgleda promenjeno. Prebacivanje reči u rečenici nije ispravka i prepozna se.

Ne čuvaš neslaganje za odbranu. Reći pred komisijom „mentor je tražio ovako, ali ja se ne slažem” je najgori mogući trenutak za tu rečenicu. Odbrana nije mesto za raspravu sa čovekom koji ti je rad vodio.

Ne vodiš raspravu preko poruka u nizu. Ako se stvar ne reši u dve poruke, rešava se uživo u pet minuta.

Kraći put za sledeći put

Skoro sva neslaganja sa mentorom nastaju na istom mestu: podatak je ušao u rad bez zabeleženog izvora, pa se posle ne može pokazati odakle je.

Ako uz svaki podatak odmah zapišeš gde si ga našao i na kojoj strani, ovaj ceo razgovor traje trideset sekundi — otvoriš beleške i pokažeš. Bez toga traje tri dana i završi se time da tvrdnju izbaciš, iako je bila tačna.