Kako se proverava da li je sajt pouzdan izvor
Pet provera kojima se za minut utvrdi da li se sajt sme navesti u maturskom radu, šta domen zaista govori i koji sajtovi samo izgledaju pouzdano.
Otvorio si sajt sa podatkom koji ti savršeno odgovara. Pre nego što ga prekucaš u rad, prođi kroz pet provera. Traju zajedno oko minut i rade na svakom sajtu, bez obzira na temu:
- Ko stoji iza sajta — postoji li institucija, izdavač ili bar ime.
- Ima li tekst autora i datum — potpisan i datiran, ili ničiji i bezvremen.
- Odakle sajtu podatak — navodi li on svoj izvor.
- Stoji li isti podatak još negde — potvrda iz drugog, nezavisnog mesta.
- Šta sajt hoće od tebe — informiše ili prodaje.
Ako sajt padne na prvoj ili trećoj, ne koristi se ni za šta. Ako padne na drugoj, može da ti posluži da razumeš pojam, ali ne ide u spisak literature. Ako prođe svih pet, možeš da ga navedeš — po pravilu koje važi u tvojoj školi.
Gde se uopšte traže dobri izvori, pre nego što se proveravaju, stoji u tekstu pouzdani izvori za maturski rad. Ovaj tekst je sledeći korak: šta radiš kad si već na nekom sajtu.
1. Ko stoji iza sajta
Skroluj do dna početne strane i traži: O nama, Impresum, Kontakt, ili naziv institucije.
- Prolazi: ministarstvo, zavod, institut, škola, izdavačka kuća, stručno udruženje, novinska redakcija sa impresumom.
- Ne prolazi: sajt bez ijedne informacije o tome ko ga vodi, sa kontaktom koji je samo formular.
Ako ne možeš da utvrdiš ko sajt vodi, to nije loš znak — to je kraj provere. Izvor za koji ne znaš čiji je, ne možeš ni da navedeš kako treba.
2. Ima li tekst autora i datum
Traži se u vrhu ili na dnu članka: ime autora i datum objave.
Datum je važniji nego što se misli. Za neke teme — pravo, tehnologija, statistika — tekst star deset godina je netačan, a ne samo star. Za druge — istorija, književnost — starost ne smeta.
Ako datuma nema nigde, uzmi to kao znak da sajt ne vodi računa o sopstvenom sadržaju.
3. Odakle sajtu podatak
Ovo je provera koja odvaja ozbiljan tekst od prepisanog. Pogledaj sam podatak koji ti treba i pitaj: da li piše odakle je?
- Piše „prema istraživanju [institucija], [godina]” — dobro, i to je tvoj pravi izvor.
- Piše „istraživanja pokazuju” bez ijednog imena — nemaš ništa.
- Piše „prema podacima”, pa link — otvori link. Podatak navodiš odatle, ne sa sajta koji ga prenosi.
Uvek se ide korak unazad, do originala. Sajt koji prenosi tuđe istraživanje nije izvor, nego glasnik. Isto pravilo važi i za skok sa Wikipedije na pravi izvor: Wikipedia za maturski rad.
4. Stoji li isti podatak još negde
Ubaci ključni deo podatka u pretragu i vidi ko ga još navodi.
Tri moguća ishoda:
- Isti podatak, više nezavisnih izvora — podatak stoji, uzmi najozbiljniji od njih.
- Isti podatak, ali svi prepisali od istog sajta — imaš jedan izvor, ne pet. Prepoznaje se po identičnim rečenicama.
- Podatak se nigde drugde ne pojavljuje — oprez. Ili je vrlo specifičan, ili ga nema.
Dva minuta ove provere spasla su mnogo radova od podatka koji je negde usput pogrešno prekucan pa se onda prenosio godinama.
5. Šta sajt hoće od tebe
Pročitaj tekst do kraja i vidi čime se završava. Ako se završava ponudom, popustom ili dugmetom za kupovinu, tekst je napisan da proda, a ne da objasni.
To ne znači da je netačan — znači da bira šta će reći. Podatak sa takvog sajta se ne koristi kao dokaz, nego eventualno kao primer, i to uz rečenicu koja kaže čiji je.
Šta domen govori, a šta ne
Najčešća zabluda je da nastavak domena garantuje kvalitet.
| Domen | Šta zaista znači |
|---|---|
.gov.rs | državna institucija — pouzdano za propise i zvanične podatke |
.edu, .ac.rs | obrazovna ustanova — pouzdano, ali proveri da li je reč o zvaničnom sadržaju ustanove ili o tuđem radu okačenom na njen sajt |
.org | bilo ko može da ga registruje; ne znači neprofitnost |
.com, .rs, .net | ništa sam po sebi — sve zavisi od impresuma |
Drugim rečima, domen je slab nagoveštaj, a impresum je dokaz. Sajt sa .org bez potpisa je slabiji izvor od .com sajta izdavačke kuće sa imenom i adresom.
Četiri vrste sajtova koje izgledaju pouzdano, a nisu
Sadržajne farme. Dugački tekstovi o svemu, bez autora, sa naslovima tipa „Sve što treba da znate o…”. Napisani su za pretraživač, ne za čitaoca.
Prevedeni članci bez izvora. Prepoznaju se po nezgrapnim rečenicama i po tome što nijedno ime iz teksta ne postoji na srpskom internetu.
Lekcije i skripte sa sajtova za razmenu radova. Često tačne, ali bez autora i bez ikakve provere. Za orijentaciju da, za literaturu ne.
Blogovi firmi. Tekst o pravnoj temi na sajtu advokatske kancelarije ili o zdravlju na sajtu ordinacije. Može biti stručno napisan, ali ima interes.
Kod sva četiri važi isto: ako tekst navodi svoj izvor, uzmi taj izvor i ostavi sajt.
Dva primera, sa ishodom
Primer 1. Tražiš podatak o broju registrovanih vozila. Nalaziš ga na portalu sa vestima, u članku bez autora. Provera 3 pokazuje rečenicu „prema podacima Republičkog zavoda za statistiku”. Otvaraš sajt zavoda, nalaziš isti podatak u zvaničnoj publikaciji. U rad ide publikacija zavoda, sa godinom i nazivom, a portal se ne pominje.
Primer 2. Tražiš definiciju pojma iz psihologije. Nalaziš je na sajtu bez impresuma, uz oglase sa strane. Provera 1 pada odmah. Isti pojam nalaziš u udžbeniku psihologije iz školske biblioteke. U rad ide udžbenik, a sajt ti je samo pomogao da razumeš.
Oba primera pokazuju istu stvar: internet je najčešće put do izvora, a ne izvor.
Kad je izvor na engleskom
Pet provera važe isto, ali dolaze dve dodatne stvari.
Provera ko je izdavač. Kod stranih sajtova se teže prepoznaje šta je ozbiljna institucija, a šta portal. Traži reči ministry, institute, university press, statistical office i pogledaj stranicu About.
Provera prevoda. Podatak preveden na brzinu ume da promeni značenje — naročito kod procenata i pravnih pojmova. Prenesi ga svojim rečima tek kad si siguran šta tačno tvrdi, a ako je ključan, navedi u fusnoti i original.
Izvor na engleskom se navodi u originalnom obliku, bez prevođenja naslova. Kako se to radi i koliko takvih izvora ima smisla imati: izvori na engleskom.
Kad sajt prođe proveru, zabeleži ga odmah
U trenutku kad odlučiš da ćeš ga koristiti, prekopiraj u svoj dokument sa izvorima pet stvari: autora, naslov teksta, naziv sajta, godinu i pun link, plus datum kada si mu pristupio.
Taj datum se navodi jer se sadržaj sajta menja, a mentor mora da zna koju verziju si ti čitao. Kako se sve to upisuje u spisak literature i u fusnotu: kako navesti izvore u maturskom radu.
Ako je sajt jedini izvor podatka
Tada podatak ulazi u rad sa ogradom, u samoj rečenici:
Prema podacima objavljenim na [naziv sajta], [podatak]. Podatak nije potvrđen u drugim izvorima.
Ta jedna rečenica te štiti na odbrani. Komisija ne zamera podatak koji je označen kao nepotvrđen — zamera podatak koji je predstavljen kao siguran, a ne izdrži prvo pitanje.