Kako se koriste izvori na engleskom

Izvori na engleskom nisu ni problem ni prednost sami po sebi — oni su način da nađeš ono čega na srpskom nema. Za mnoge teme iz tehnike, medicine, ekologije ili informatike najveći deo ozbiljnog materijala je na engleskom, i rad koji ih koristi je bolji od rada koji se zadovoljio sa tri sajta na srpskom.

Pravilo je jednostavno: izvor na engleskom se koristi isto kao izvor na srpskom. Pročitaš ga, razumeš, prepričaš svojim rečima i navedeš odakle je. Jezik ne menja ništa u tom postupku.

Ono što jeste drugačije su tri stvari: kako se naslov piše u spisku literature, šta se radi kad želiš doslovan citat, i šta se dešava kad prevod nije tačan. O tome je ostatak teksta.

Pre svega: pitaj mentora da li tvoja škola traži nešto posebno. Negde se traži da uz strani naslov stoji prevod u zagradi, negde ne. To se pita jednom i ne pretpostavlja.

Da li smeš da koristiš izvor koji ne razumeš u celini

Smeš da koristiš izvor koji si razumeo u delu koji koristiš. Ne moraš da pročitaš ceo naučni članak da bi upotrebio jedan podatak iz njega — ali moraš da razumeš rečenicu koju preuzimaš, i kontekst u kom ona stoji.

Provera je ista kao i za izvore na srpskom: ako ne umeš da objasniš naglas šta si preuzeo, nisi razumeo. Na odbrani se to otkriva prvim pitanjem, i tada je svejedno na kom je jeziku izvor bio.

Praktičan savet: ako je izvor dug, potraži deo sa zaključkom ili sažetkom. Tamo je glavni nalaz napisan najjednostavnije, i najčešće je to tačno ono što ti treba.

Kako se naslov piše u spisku literature

Naslov se ne prevodi. U spisku literature stoji onako kako stvarno glasi, jer je to jedini način da neko izvor pronađe.

Uobičajeno:

Smith, J. (2021). Waste Management in Urban Areas. London: Example Press.

Ako škola traži prevod, on ide u uglastoj zagradi posle originala:

Smith, J. (2021). Waste Management in Urban Areas [Upravljanje otpadom u gradskim sredinama]. London: Example Press.

Nikad se ne piše samo prevod, bez originala — takav izvor se ne može naći.

Isto važi za nazive institucija i za sajtove: ime ostaje u originalu, uz datum pristupa ako je izvor internetski. Kako se izvori uopšte formatiraju u spisku: kako navesti izvore.

Šta ide u tekst rada

Ovde postoje dve situacije i razlikuju se.

Parafraza — najčešći i najbolji slučaj

Misao iz engleskog izvora prepričavaš na srpskom, svojim rečima, i navodiš izvor. Tekst rada je u celini na srpskom i nigde se ne vidi da je izvor bio na drugom jeziku, osim u fusnoti i u spisku literature.

Ovo je normalan način rada i ne traži nikakvo posebno objašnjenje u tekstu.

Važno: prevod tuđe rečenice nije parafraza. Ako si samo preveo rečenicu iz originala i zalepio je u rad bez navodnika, to je preuzimanje tuđe formulacije. Postupak koji to rešava: kako se prepričava izvor.

Doslovan citat

Kad ti baš treba doslovno — obično zbog definicije ili zbog rečenice koju komentarišeš — postupak je:

U tekstu ide tvoj prevod, pod navodnicima, sa fusnotom. U fusnoti ide izvor i, uz prevod, oznaka da je prevod tvoj.

U izvoru se navodi da je „primarno razdvajanje otpada u domaćinstvu najvažniji pojedinačni činilac stope reciklaže”.¹

---

¹ Smith, J. (2021). Waste Management in Urban Areas, str. 44. (prevod autora rada)

Ako je formulacija u originalu važna sama po sebi — stručan termin, zakonska odredba — original se dodaje u fusnotu uz prevod. Retko je potrebno, ali kad jeste, to je mesto gde ide.

Ne ostavljaj rečenicu na engleskom u telu rada bez prevoda. Rad je na srpskom i mora se čitati bez rečnika.

Kako se fusnote uopšte postavljaju u Wordu: fusnote u maturskom radu.

Termini koji se ne prevode

Deo stručnih pojmova se u srpskom koristi u originalu ili u ustaljenom obliku. Pravilo koje radi:

• Ako postoji uobičajen srpski termin, koristi njega. Proveri kako se pojam zove u udžbeniku iz tvog predmeta — to je najpouzdaniji izvor za terminologiju.
• Ako ne postoji, ostavi original i objasni ga prvi put. Napiši pojam kurzivom i u zagradi jednom rečenicom šta znači.
• Ne izmišljaj prevod. Termin koji si sam preveo niko neće prepoznati, a na odbrani ćeš morati da objašnjavaš zašto ga tako zoveš.

Kad god koristiš original, koristi ga dosledno kroz ceo rad. Isti pojam pod dva imena je najčešća posledica rada sa stranim izvorima: stil pisanja u maturskom radu.

Zamke mašinskog prevoda

Alati za prevođenje su korisni za razumevanje, a opasni za prepisivanje. Evo gde konkretno greše.

Stručni termini. Mašinski prevod uzima najčešće značenje reči, a ne značenje iz struke. Reči koje imaju obično i stručno značenje redovno završe u pogrešnom obliku, i to se u radu vidi odmah — profesor iz predmeta zna kako se pojam zove.

Negacija i uslov. Rečenice tipa „unless”, „rather than”, „not necessarily” često izgube tačno značenje. Posledica je da u tvom radu piše suprotno od onoga što izvor tvrdi — najgora greška koja može da se desi, jer se otkriva na odbrani.

Brojevi i jedinice. Decimalna tačka i zarez nisu isti u engleskom i srpskom. 1,250 na engleskom je hiljadu dvesta pedeset, a ne jedan zarez dvesta pedeset. Ovo je greška koja ume da pomeri podatak za tri reda veličine.

Ton. Prevedena rečenica zvuči kao prevedena — konstrukcija ostaje engleska, red reči nije prirodan. Takav pasus se izdvaja od ostatka rada i to primeti svako ko čita.

Imena i naslovi. Alat ponekad prevede i ono što ne treba — ime institucije, naslov izvora, ime autora u nepravilnom obliku.

Pravilo koje pokriva sve: mašinski prevod koristi da razumeš, nikad da napišeš. Pročitaj prevod, zatvori ga, i napiši svojim rečima ono što si razumeo. To je ujedno i postupak koji te čuva od prepisivanja.

Kako se proverava da je izvor ozbiljan

Isti kriterijumi kao i za srpske izvore, samo što se strani izvori teže procenjuju jer ti je jezik manje poznat. Gledaj:

• ko je objavio — institucija, univerzitetsko izdanje, stručni časopis, ili nasumičan sajt,
• da li ima autora i godinu, a ne samo tekst,
• da li ima izvore na dnu, i da li se ti izvori mogu naći,
• da li se podatak ponavlja i na drugom mestu — ovo je najjednostavnija provera.

Sajt sa reklamama, bez autora i bez datuma, nije bolji zato što je na engleskom. Šire o proveri: pouzdani izvori za maturski.

Koliko stranih izvora treba

Nema propisanog broja i ne mora ih biti uopšte — sve zavisi od teme. Kod nekih tema je normalno da ih bude više od srpskih, kod drugih je pretraga na engleskom nepotrebna.

Praktično: koristi strani izvor kad ti daje podatak koji na srpskom ne postoji. Ne dodavaj ih zato što „bolje izgleda u literaturi” — na odbrani se pita šta si iz kog izvora uzeo, i izvor koji nije korišćen postaje pitanje bez odgovora.

Koliko izvora je uobičajeno u celini: koliko izvora treba za maturski.

Tri pitanja koja možeš dobiti na odbrani

• „Na kom jeziku je bio ovaj izvor i da li ste ga vi preveli?” Odgovor je jednostavan ako si radio pošteno: da, prevod je moj, a u fusnoti to i piše.
• „Šta tačno piše u tom izvoru?” Zato se preuzima samo ono što razumeš.
• „Zašto ste koristili strani izvor za ovu temu?” Odgovor: zato što na srpskom nema tog podatka — i to je potpuno dovoljno.

Sve ovo važi za rad koji se piše na srpskom. Ako se kod tebe ceo rad predaje na engleskom, menja se i više od izvora: maturski rad na engleskom jeziku.