Maturski rad na engleskom jeziku
Kada se maturski rad piše na engleskom jeziku, kako se tada zovu delovi rada, šta biva sa literaturom i rezimeom i kako izgleda odbrana na tom jeziku.
Maturski rad na engleskom nije prevedeni maturski rad. To je rad koji se na engleskom i smišlja, i razlika između to dvoje se vidi već u prvom pasusu.
Situacija nije retka: filološke gimnazije i odeljenja, smerovi sa pojačanim jezikom, neki turistički i ugostiteljski smerovi, radovi iz samog predmeta engleski jezik. U svim tim slučajevima pravila rada ostaju ista, a menja se jedan sloj — jezik u kom se sve to izvodi.
Da li se kod tebe rad piše na engleskom, da li se na njemu i brani i da li se traži rezime na srpskom — zavisi od škole i od predmeta. To je prvo što pitaš mentora, pre nego što napišeš ijedan pasus, jer od odgovora zavisi kako tražiš literaturu.
Kada se ceo rad piše na stranom jeziku
Tri situacije koje se najčešće sreću:
- Rad iz predmeta engleski jezik i književnost. Tu je jezik deo samog predmeta i rad se skoro uvek piše na engleskom.
- Rad iz drugog predmeta na jezičkom smeru. Škola traži da se pokaže jezik, pa se rad iz istorije, sociologije ili geografije piše na engleskom.
- Rad kod kog je literatura pretežno na engleskom. Ređe, ali se dešava kod uskih stručnih tema — i tada je odluka mentorova, ne tvoja.
Postoji i četvrta varijanta koja se često pomeša sa ovim: rad se piše na srpskom, a samo rezime i ključne reči idu na engleskom. To nije rad na engleskom i traži sasvim drugu pripremu.
U svakoj od tih situacija odluku donosi mentor, a ne ti. Ako ti se čini da bi tema bila lakša na engleskom zato što je literatura tamo bogatija, to je razlog da se predloži, ne da se pretpostavi — i predlaže se pre prijave teme, dok se sve još može menjati bez komplikacija.
Šta ostaje isto
Ovo je važnije od svega ostalog: ništa suštinsko se ne menja.
Rad i dalje ima cilj u uvodu, poglavlja koja se dele po logici teme, izvore koji se navode, zaključak koji odgovara na uvod. Komisija i dalje gleda da li razumeš temu, ne koliko složenih rečenica umeš da sastaviš.
Zato se rad na engleskom ne planira drugačije: ista struktura, isti redosled delova, isti raspored po nedeljama. Ono što se radi drugačije je tempo — računaj da ti svako poglavlje traje osetno duže nego da pišeš na srpskom. To je jedina stvarna razlika u planiranju i jedina zbog koje se počinje ranije.
Redosled delova rada i šta u kom stoji: struktura maturskog rada.
Nazivi delova rada
Delovi rada imaju ustaljene nazive i oni se ne izmišljaju. Uobičajeno:
| Srpski | Engleski |
|---|---|
| Sadržaj | Table of Contents |
| Uvod | Introduction |
| Razrada / glavni deo | Main Part, ili nazivi poglavlja |
| Zaključak | Conclusion |
| Literatura | References ili Bibliography |
| Prilozi | Appendices |
| Rezime / apstrakt | Abstract ili Summary |
| Ključne reči | Keywords |
Dve stvari koje se ovde najčešće greše:
Naslovna strana. Da li se podaci o školi, mentoru i predmetu pišu na srpskom ili na engleskom — pitaj mentora. Nazivi škola i zvanja se u većini slučajeva ne prevode, jer prevod zvanja ume da bude netačan.
Naslov rada. Piše se na engleskom, po pravilima tog jezika — a to znači velika slova na značajnim rečima, ako se držiš uobičajenog načina pisanja naslova. Bitno je da bude dosledno svuda: na koricama, u sadržaju i u zaglavlju.
Ne piše se na srpskom pa se prevodi
Ovo je greška koja košta najviše vremena i koja se najlakše prepozna.
Kad se rad prvo napiše na srpskom, pa prevede, dobije se tekst u kom su rečenice duge, gramatika tačna, a ništa ne zvuči kako treba. Srpska naučna rečenica je duža i pasivnija od engleske; prevedena doslovno, ona postane nečitljiva.
Ono što radi:
- Čitaj izvore na engleskom od početka. Tako pokupiš rečnik same teme.
- Piši beleške na engleskom, ne na srpskom. Tri reda po izvoru je dovoljno.
- Piši poglavlje odmah na engleskom, i to kraćim rečenicama nego što bi ih pisao na srpskom.
- Ne traži složene konstrukcije. Jasna rečenica od dvanaest reči je bolja od zamršene od trideset. To važi i na srpskom, ali se na stranom jeziku vidi mnogo jasnije.
Mašinski prevod se sme koristiti da proveriš reč ili razumeš rečenicu iz izvora, ali ne da prevede tvoje poglavlje. Prevedeni tekst zadrži srpsku rečeničnu konstrukciju i to profesor jezika vidi iz prvog pasusa. Isti oprez važi i pri korišćenju izvora: kako se koriste izvori na engleskom.
Literatura, citiranje i termini
Literatura ostaje na jeziku na kom je objavljena. Naslov knjige na srpskom se ne prevodi u spisku literature — piše se onako kako je objavljen. Ako je izvor na srpskom, a rad na engleskom, unos ostaje na srpskom, a u nekim uputstvima se u uglastoj zagradi doda prevod naslova.
Stil citiranja pitaš mentora. Radovi na engleskom se često traže u jednom od uobičajenih međunarodnih stilova, i tada se prati taj stil dosledno, od prvog izvora.
Termini se ne prevode nasumice. Ako za pojam u struci postoji ustaljen engleski termin, koristi se on, a ne doslovan prevod sa srpskog. Kad nisi siguran, proveri kako se pojam zove u dva-tri izvora na engleskom pre nego što ga upotrebiš u radu.
Skraćenice i mere se pišu po pravilima engleskog: decimalna tačka umesto zareza, drugačiji zapis datuma. Odaberi jedan način i drži ga kroz ceo rad. Doslednost je ovde važnija od izbora.
Rezime na drugom jeziku
Kad je rad na engleskom, škola često traži kratak rezime na srpskom — obrnuto od uobičajenog. On se piše poslednji, kad je rad gotov, i sadrži isto što i svaki rezime: temu, cilj, način rada i glavni nalaz.
Dve stvari koje vrede:
- Rezime nije prevod uvoda. Uvod najavljuje rad, rezime ga sažima. To su dva različita teksta.
- Termini u rezimeu na srpskom treba da budu oni koji se u struci na srpskom i koriste. Ako za termin nema uobičajenog prevoda, ostavi engleski termin u zagradi.
Kako se rezime sastavlja i koliko je dug: šta je apstrakt i da li maturski rad mora da ga ima.
Odbrana
Da li se rad na engleskom i brani na engleskom — zavisi od škole i od predmeta. Pitaj to istog dana kad saznaš da rad ide na engleskom, jer priprema izlaganja traje isto koliko i pisanje jednog poglavlja.
Ako se brani na engleskom, tri stvari se rade drugačije:
Napiši skriptu izlaganja i pročitaj je naglas više puta nego inače. Na stranom jeziku se najviše gubi na izgovoru dugih termina, i to se rešava samo ponavljanjem naglas.
Nauči napamet početak i zaključak, u celini. To su delovi u kojima ne smeš da tražiš reč.
Pripremi kratke odgovore na pitanja, u po tri rečenice, na engleskom. Ako ti reč u odgovoru zafali, sasvim je u redu reći „the term for this in Serbian is…” i nastaviti — komisija proverava razumevanje teme, ne rečnik.
I jedna stvar koja pomaže više od svega: ako neku rečenicu iz svog rada ne umeš da izgovoriš naglas i objasniš svojim rečima, ta rečenica ne treba da bude u radu. Taj test važi i na srpskom, ali na engleskom hvata skoro sve što je u rad ušlo prevođenjem umesto pisanjem.