Šta je apstrakt i da li maturski rad mora da ga ima

Apstrakt je sažetak celog rada u jednom pasusu. Čita se za pola minuta i iz njega treba da se vidi o čemu je rad, šta si radio i šta je ispalo. Obično ima između 100 i 250 reči i stoji odmah posle naslovne strane, pre sadržaja.

Da li ti treba: ne traži ga svaka škola. To propisuje pravilnik, odnosno uputstvo koje dobiješ uz temu. Najčešće se traži na stručnim smerovima, kod radova sa istraživanjem ili anketom, i tamo gde škola koristi obrazac po ugledu na naučne radove. Ako u uputstvu piše „sažetak” ili „rezime”, to je isto — reč je o istoj stvari pod drugim imenom.

Zato je prvi korak jednostavan: pogledaj uputstvo, pa ako u njemu nema ni apstrakta ni sažetka, pitaj mentora u jednoj rečenici. Ako odgovori da ne treba, ne dodaješ ga. Dodatna strana koja nije tražena nije plus.

Ako treba, ostatak ovog teksta je kako se piše.

Apstrakt nije uvod

Ovo je zabuna zbog koje se apstrakt najčešće loše napiše.

Uvod najavljuje. Piše se tako da čitalac posle njega zna šta ga čeka, ali ne zna rezultat. Uvod ne otkriva zaključak.

Apstrakt otkriva sve, uključujući zaključak. On postoji da bi neko ko nema vremena da čita ceo rad ipak znao šta u njemu piše. Apstrakt bez zaključka je promašen apstrakt.

Praktična posledica: ne možeš prepisati uvod i nazvati ga apstraktom. Iz uvoda se može uzeti tema i cilj, ali poslednja rečenica mora da donese ono što si našao.

Kako se piše uvod, deo po deo, stoji u tekstu uvod za maturski rad, a zaključak u tekstu zaključak maturskog rada.

Šta stoji u apstraktu

Pet stvari, ovim redom:

1. Tema — o čemu je rad, u jednoj rečenici.
2. Cilj — šta si hteo da utvrdiš, pokažeš ili uporediš.
3. Način rada — kako si došao do podataka: literatura, anketa, merenje, analiza dokumenata.
4. Glavni nalaz — šta je ispalo. Ovde se navodi i najvažniji broj, ako ga ima.
5. Zaključak ili preporuka — šta iz toga sledi.

Svaka stavka je jedna rečenica, nekad dve. Pet do sedam rečenica ukupno.

Kostur sa primerom

Evo kako se to sastavi na temi „Uticaj društvenih mreža na navike učenja kod maturanata”:

U radu se razmatra uticaj korišćenja društvenih mreža na navike učenja kod učenika završnog razreda. Cilj rada je da se utvrdi da li postoji veza između vremena provedenog na mrežama i vremena koje učenici izdvajaju za učenje. Podaci su prikupljeni anketom sprovedenom u jednom odeljenju, na uzorku od 28 učenika, a rezultati su upoređeni sa nalazima iz literature. Anketa je pokazala da učenici koji na mrežama provode više od tri sata dnevno u proseku navode kraće vreme učenja. Rad zaključuje da problem nije u samoj upotrebi mreža nego u prekidima tokom učenja, i predlaže jednostavne mere koje su učenici sami naveli kao izvodljive.

Pet rečenica, pet stavki. Nijedna rečenica ne počinje sa „u ovom radu ću pokušati da” — apstrakt se piše kad je rad gotov, pa nema šta da se pokušava.

Dužina i oblik

• Dužina: 100–250 reči, ako uputstvo ne kaže drugačije. Deset redova je sasvim dovoljno.
• Jedan pasus, bez naslova unutar njega i bez nabrajanja sa crticama.
• Bez fusnota i bez citata. U apstraktu se ne navode izvori — za to je rad.
• Bez skraćenica koje nisi objasnio, i bez tabela i slika.
• Prošlo vreme za ono što si uradio, sadašnje za ono što rad pokazuje.
• Bez prvog lica, ako škola traži neutralan stil: „u radu se razmatra”, a ne „ja sam razmatrao”.

Ključne reči

Uz apstrakt često ide red Ključne reči: i tri do šest pojmova, razdvojenih zarezom, na kraju istog pasusa ili odmah ispod njega.

Biraju se pojmovi koje bi neko ukucao da traži baš tvoj rad. Za primer odozgo: društvene mreže, navike učenja, maturanti, anketa, koncentracija.

Ne stavljaju se reči iz naslova školskog predmeta ni opšti pojmovi tipa istraživanje ili analiza — oni ne razlikuju tvoj rad ni od čega.

Kada se piše

Poslednji. Kad su uvod, razrada i zaključak gotovi.

Razlog je praktičan: apstrakt sadrži nalaz, a nalaz ne znaš dok rad ne završiš. Ako ga napišeš prvi, moraćeš da ga pišeš ponovo, i to je najčešći razlog zašto apstrakt na kraju ne odgovara radu.

Postupak koji radi: kad je rad gotov, pročitaj zaključak, pa uvod, pa sastavi pet rečenica po kosturu odozgo. Traje dvadesetak minuta.

Apstrakt na engleskom

Neke škole traže i kratak sažetak na engleskom (Abstract), ispod domaćeg, sa prevedenim ključnim rečima (Key words). To se najčešće sreće na gimnazijama i filološkim smerovima.

Ako se traži, prevodi se tvoj domaći apstrakt, rečenicu po rečenicu, bez dodavanja novog sadržaja. Prevod proveri sa profesorom engleskog ako imaš priliku — jedan pogled je dovoljan, a greške u apstraktu se vide jer je to prva strana koju neko pročita.

Kako se uopšte postupa sa izvorima na stranom jeziku, ako ih imaš u radu, stoji u tekstu izvori na engleskom u maturskom radu.

Gde apstrakt stoji u radu

Redosled je: naslovna strana → apstrakt sa ključnim rečima → sadržaj → uvod → razrada → zaključak → literatura → prilozi.

Apstrakt ide na svoju stranu i ne ulazi u numeraciju poglavlja — nije prvo poglavlje nego deo koji stoji pre sadržaja. Ceo redosled delova rada, sa objašnjenjem šta u kom ide, stoji u tekstu struktura maturskog rada.

Najčešće greške

• Prepisan uvod umesto sažetka, bez zaključka na kraju.
• Apstrakt bez ijednog konkretnog nalaza — deset redova o tome koliko je tema važna.
• Predugačak — strana i po je već poglavlje, a ne sažetak.
• Napisan prvi, pa se ne poklapa sa onim što u radu stvarno piše.
• Citati i fusnote u apstraktu.
• Ključne reči prepisane iz naslova, reč po reč.

Ako rad ima anketu ili merenje, apstrakt je mesto gde se rezultat prvi put vidi u brojkama — kako se to istraživanje uopšte postavlja i prikazuje, opisano je u tekstu maturski rad sa istraživanjem.