Citiranje novinskog članka

Novinski članak je izvor koji se u maturskim radovima koristi često i navodi pogrešno češće nego bilo šta drugo. Razlog je što jedan isti tekst postoji u dva oblika — na papiru i na sajtu — a ta dva se ne navode isto.

Razlika je zapravo samo u poslednjem podatku: štampano izdanje ima stranu, onlajn izdanje ima adresu i datum pristupa. Sve pre toga je isto.

Kako se izvori navode uopšte, sa obrascima za knjigu, sajt i časopis, stoji u tekstu kako navesti knjigu, sajt i članak. Ovaj tekst razrađuje samo novinski članak, jer on ima nekoliko slučajeva koji se ne uklapaju u opšti obrazac.

Podaci koje skupljaš pre nego što zatvoriš stranicu

Ovo je najvažniji savet u celom tekstu: zapiši podatke o izvoru u trenutku kad ga nađeš. Tekst se posle mesec dana ili ne nalazi, ili se nalazi bez datuma, ili je u međuvremenu izmenjen.

Za svaki članak zapiši šest stvari:

1. autor — ime i prezime, onako kako je potpisano;
2. naslov članka, ceo, sa podnaslovom ako ga ima;
3. naziv novina ili portala;
4. datum objavljivanja;
5. strana (štampano) ili adresa (onlajn);
6. datum kada si tekstu pristupio (onlajn).

Šesti podatak deluje suvišno dok ti ne zatreba. Tekst na sajtu se menja bez traga, a datum pristupa je jedino što pokazuje kada je stajalo ono što si citirao.

Isti spisak koristi i kad ti se učini da članak nećeš upotrebiti — pet sekundi sada, pola sata traženja kasnije.

Štampano izdanje

Obrazac:

Prezime, Ime. „Naslov članka". Naziv novina, datum, strana.

Primer:

Petrović, Milan. „Nove linije gradskog prevoza". Politika, 14. mart 2023, str. 8.

Ako članak zauzima više strana, piše se raspon: str. 8–9.

Ako su novine nedeljne ili mesečne pa imaju broj izdanja, on se dodaje posle naziva: Naziv novina, br. 214, datum, str.

Za članke iz starijih brojeva koje si našao u biblioteci, u ukoričenim godištima, navodi se isto — to je i dalje štampano izdanje, bez obzira na to gde si ga čitao.

Onlajn izdanje

Obrazac:

Prezime, Ime. „Naslov članka". Naziv portala, datum objavljivanja. Adresa (pristupljeno datum).

Primer:

Petrović, Milan. „Nove linije gradskog prevoza". Politika onlajn, 14. mart 2023. https://primer.rs/tekst (pristupljeno 3. septembra 2026).

Tri stvari koje se ovde najčešće greše:

• Navodi se adresa početne strane sajta umesto adrese teksta. Adresa mora da vodi na sam članak.
• Izostavi se datum objavljivanja, pa se ne vidi koliko je tekst star.
• Adresa se lepi zajedno sa formatom, pa u radu ostane plav podvučen link. Ukloni podvlačenje i vrati crnu boju slova, da spisak literature bude ujednačen.

Ako isti članak postoji i u štampanom i u onlajn izdanju, navedi ono koje si zaista koristio. Ne prepisuj podatke o strani ako si tekst čitao na sajtu.

Članci bez potpisanog autora

Vrlo čest slučaj, naročito kod kraćih vesti.

Unos tada počinje naslovom članka, a ne rečju „Anonimno” ni „N. N.”:

„Nove linije gradskog prevoza". Politika, 14. mart 2023, str. 8.

U spisku literature takav unos se ređa po abecedi prema prvom slovu naslova, zajedno sa ostalima. Kako se spisak slaže i šta u njega ulazi: spisak literature u maturskom radu.

Ako je tekst potpisan samo inicijalima — a to se sreće stalno — prepiši inicijale tačno onako kako stoje. Ako je potpisana agencija (skraćenica u zagradi na kraju vesti), nju navedi kao autora.

Kako izgleda u tekstu rada

U samom tekstu se ne ponavlja ceo unos. Zavisno od toga da li tvoja škola traži fusnote ili zagrade, stoji ili broj fusnote ili skraćeni podatak u zagradi.

Ono što u tekstu uvek treba da postoji je rečenica koja kaže odakle podatak dolazi, jer se kod novina to razlikuje od knjige:

Prema pisanju dnevnog lista Politika od 14. marta 2023, broj linija je povećan sa dvanaest na petnaest.

Ta konstrukcija — „prema pisanju”, „kako navodi”, „u tekstu objavljenom u” — radi dve stvari odjednom: pokazuje odakle je podatak i ograđuje te od njega. Novinski tekst nije provereno naučno saznanje i to se u radu vidi po načinu na koji je uveden.

Kako se razlikuju doslovan navod i parafraza i gde tačno stoji oznaka u rečenici: kako se citira u tekstu maturskog rada.

Intervju, kolumna i komentar nisu vest

Novine objavljuju različite vrste tekstova i njihova vrednost kao izvora nije ista.

• Vest prenosi šta se desilo. Podatak iz vesti se može koristiti, uz navođenje.
• Intervju prenosi šta je neko rekao. Iz njega se ne citira novinar nego sagovornik — a u radu se piše „u intervjuu objavljenom u…, [ime] navodi da…”.
• Kolumna i komentar su mišljenje autora. Iz njih se ne uzimaju činjenice, nego stav, i to se piše kao stav.
• Oglas i sponzorisani tekst nisu izvor. Prepoznaju se po oznaci „promo”, „sponzorisano” ili „marketing” negde uz naslov.

Kada nisi siguran kojoj vrsti tekst pripada, pogledaj gde je objavljen i da li ima potpis. Kako se uopšte procenjuje da li je sajt pouzdan: kako se proverava da li je sajt pouzdan izvor.

Kada novinski članak nije dovoljan

Vredi znati unapred, jer se na odbrani pita.

Novine su dobar izvor za događaj, datum, izjavu i lokalnu informaciju — dakle za ono što se negde desilo i što je neko zabeležio.

Nisu dobar izvor za definicije pojmova, naučne tvrdnje i brojke koje se u tekstu pominju bez navođenja odakle su. Ako u članku piše „istraživanja pokazuju da”, tvoj izvor nije taj članak nego to istraživanje — potraži ga i navedi njega.

Praktično pravilo: novinski članak sme da bude izvor podatka, ali ne i jedini oslonac poglavlja. Rad u kom su svi izvori portali izgleda kao pregled vesti, a ne kao obrada teme.

Ako mentor traži određeni stil

Obrasci iz ovog teksta su uobičajeni, ali nisu jedini. Postoji više stilova citiranja i oni raspoređuju iste podatke drugačije — negde godina ide odmah posle autora, negde se naslov članka piše kurzivom, negde se datum pristupa izostavlja.

Zato važi jedno pravilo iznad svih ostalih: ako je mentor tražio određeni stil, važi njegov. Ako nije tražio nijedan, izaberi jedan i drži ga se kroz ceo rad.

Doslednost je ono što se zaista proverava. Spisak u kom je pet unosa napisano na pet načina primeti se odmah, čak i kad je svaki od tih pet sam po sebi ispravan.

Praktičan potez: napravi sebi jedan primer unosa za svaku vrstu izvora koju koristiš — knjiga, sajt, novinski članak — i drži ga otvorenog sa strane dok pišeš. Time se ujednačavanje na kraju svodi na proveru, a ne na prepravljanje spiska.

Provera pre predaje

Četiri stavke, pet minuta:

1. Svaki unos ima datum — objavljivanja, a za onlajn i pristupa.
2. Sve adrese se otvaraju. Prođi kroz spisak i klikni svaku.
3. Svi unosi su u istom obliku, sa istim redosledom podataka i istom interpunkcijom.
4. Nijedan link nije ostao plav i podvučen.

Ako se neka adresa više ne otvara, nemoj je brisati iz spiska. Ostavi unos sa datumom pristupa i dopiši da tekst više nije dostupan — to je uredno postupanje i pokazuje da izvor nije izmišljen.