Citiranje mape, atlasa i plana

Karta se u radu najčešće tretira kao ukras: ubaci se, centrira i ide dalje. A karta je izvor podataka kao i tabela — neko ju je napravio, na osnovu nečega, u određenom trenutku. Sve troje se navodi.

Postoji i praktičan razlog zašto se to isplati. Kad na odbrani dođe pitanje „odakle vam ovaj podatak”, karta bez izvora nema odgovor. Karta sa izvorom ima ga u jednom redu ispod slike.

Ko je autor karte

Ovo je mesto gde se najviše greši, jer se kod karte autorstvo deli na više nivoa.

Kartograf ili ustanova koja je kartu izradila. Najčešće nije jedna osoba nego zavod, institut, izdavač atlasa ili servis. To je autor.

Izvor podataka na kojima karta počiva. Popis, statistika, merenja. Ako karta navodi odakle su joj podaci, i to se prenosi — to je često važnije od samog izdavača.

Publikacija u kojoj si kartu video. Atlas, udžbenik, članak, sajt. To je mesto nalaska.

Ako su sva tri različita, u radu se navodi bar prvo i treće. Ako karta izričito kaže na osnovu čijih podataka je rađena, navedi i to — jedan red više, a razlika je velika.

Podaci koji se skupljaju

Pre nego što zatvoriš atlas ili stranicu, zapiši:

• Naziv karte, prepisan tačno.
• Autora ili ustanovu koja ju je izradila.
• Godinu izdanja ili stanja podataka. Kod karata ovo nije formalnost — granice, putevi i broj stanovnika menjaju se.
• Razmeru, ako je navedena.
• Publikaciju iz koje je: naslov atlasa, knjige ili naziv sajta.
• Stranu na kojoj je, ako je iz štampanog izdanja.
• Adresu stranice i datum pristupa, ako je sa interneta.

Slikaj i karticu sa podacima o izdanju, ne samo kartu. Podaci o izdavaču atlasa stoje na prvim stranama, a ne uz svaku kartu.

Karta iz atlasa

Atlas je knjiga, pa se karta iz njega navodi kao deo knjige — prvo karta, pa izdanje u kom je:

Naziv karte, razmera. U: Naslov atlasa, izdavač, mesto, godina, str. [broj].

Konkretno:

Rečni slivovi Srbije, 1:1.500.000. U: Geografski atlas za srednje škole, [izdavač], Beograd, 2019, str. 42.

Ako je u atlasu naveden i autor te konkretne karte, on ide ispred naziva. Ako nije, izdavač atlasa ostaje jedini nosilac.

Karta iz knjige, udžbenika ili članka

Isti obrazac, samo je publikacija knjiga umesto atlasa. Bitno je da kartu ne pripišeš autoru knjige ako on nije njen autor — mnoge knjige preuzimaju karte iz drugih izvora i to navode ispod njih.

Pravilo: prvo pogledaj šta piše ispod karte u knjizi. Ako tamo stoji izvor, on je pravi izvor, a knjiga je samo mesto gde si je našao. U radu se onda navodi kao preuzeto iz jednog, a viđeno u drugom — isto kao kod citata iz druge ruke.

Obrazac za knjigu, sa svim delovima, stoji u tekstu kako navesti knjigu, sajt i članak.

Onlajn mapa i satelitski snimak

Slika ekrana sa mape na internetu je preuzeta slika i navodi se kao takva: naziv servisa, šta se na snimku vidi, adresa i datum pristupa.

Slika 5. Položaj naselja u odnosu na reku. [Naziv servisa], snimak ekrana, pristupljeno 14. 4. 2026.

Dve stvari koje se ovde često previde.

Uslovi korišćenja se razlikuju od servisa do servisa. Neki dozvoljavaju korišćenje u školskim radovima pod određenim uslovima, neki traže poseban oblik navođenja, neki ne dozvoljavaju. Proveri na stranici sa uslovima tog servisa pre nego što sliku ubaciš — to nije nešto što se pretpostavlja.

Datum je ovde stvarno bitan. Onlajn mape se menjaju. Snimak koji si napravio u aprilu ne mora da izgleda isto u junu, pa datum pristupa nije formalnost nego jedini način da se tvoja slika objasni.

Ostala pravila za preuzete slike — šta ide u potpis i zašto pretraživač nije izvor — stoje u tekstu slike sa interneta u maturskom radu.

Istorijska karta

Kod stare karte razlikuju se dve godine i obe se navode: godina nastanka karte i godina izdanja u kom si je video.

Naziv karte, [autor], [godina nastanka]. Reprodukcija u: Naslov knjige, izdavač, mesto, godina, str. [broj].

Ako je karta iz digitalne zbirke biblioteke ili arhiva, navodi se ustanova koja je čuva, signatura ako postoji, adresa stranice i datum pristupa.

Kod istorijskih karata vredi dodati jednu rečenicu u tekstu o tome šta karta prikazuje i iz kog vremena — čitalac to ne mora da zna, a upravo se tu i krije razlog zbog kog si je uvrstio.

Karta koju si sam napravio

Ako si sam nacrtao skicu, obeležio tačke na podlozi ili napravio kartu u programu, to se piše — i to ti ide u prilog.

Slika 7. Raspored merenja u naselju. Izradio autor na osnovu terenskog obilaska, april 2026.

Ako si crtao preko tuđe podloge, moraš da navedeš i podlogu: „izradio autor na osnovu [izvor podloge]”. Sopstveni sloj ne poništava tuđe autorstvo onoga ispod.

Kod lokalnih tema sopstvena karta ume da bude najjači deo rada, jer je jedino što niko drugi nema — o tome kako se lokalna građa skuplja i uklapa, piše tekst maturski rad o svom gradu ili kraju.

Šta obavezno stoji uz kartu u radu

Ispod svake karte, kao i ispod svake slike: broj, naziv i izvor. Numeracija ide zajedno sa ostalim slikama ili posebno, ako ih ima mnogo — samo dosledno, na jedan način kroz ceo rad.

Uz to, kod karata se traže još dve stvari koje se kod običnih slika ne postavljaju:

• Razmera, ako je karta preuzeta sa njom. Ako si kartu smanjivao ili sekao, razmera više nije tačna — onda je ne prepisuj, nego napiši da je karta prilagođena.
• Legenda. Karta bez legende, sa bojama koje ništa ne znače, ne saopštava ništa. Ako legenda ne staje, objasni boje u tekstu.

Kako se potpis dodaje i kako se numeracija ne pokvari kad ubaciš novu sliku, stoji u tekstu slike i tabele u maturskom radu.

Gde karte stoje u spisku literature

Karte idu u spisak literature kao i svaki drugi izvor, po istom abecednom redu. Ako ih ima više od nekoliko, ima smisla da dobiju svoju grupu — recimo „Kartografska građa” — ali samo ako je mentor traži ili ako ti spisak inače postaje nepregledan.

Jedno pravilo koje važi uvek: karta koja je preuzeta iz atlasa navodi se preko atlasa, a atlas se u spisku pojavljuje jednom. Ako si iz istog atlasa uzeo tri karte, atlas ide jednom, a strane se razlikuju u potpisima ispod slika.

Ono što u spisak ne ide: snimak ekrana koji si napravio samo da ilustruješ nešto o čemu u radu ne tvrdiš ništa. Takva slika ili dobija svrhu, ili izlazi iz rada.

Kako se upućuje iz teksta

Karta se u tekstu pominje rečenicom pre nego što se pojavi: „Na slici 5 vidi se položaj naselja u odnosu na reku.” Bez te rečenice čitalac ne zna zašto karta postoji.

Uz to ide i rečenica posle: šta se sa karte vidi. Karta koja je samo ubačena, bez ijedne reči o tome šta pokazuje, isto je što i tabela bez tumačenja.

Provera pre predaje

Za svaku kartu u radu: ima li broj, naziv i izvor; da li je izvor ustanova koja je kartu napravila, a ne samo knjiga u kojoj je viđena; stoji li godina; da li se karta pominje u tekstu i pre i posle; i da li je čitljiva u crno-beloj štampi ako se rad tako štampa.

Poslednje se najlakše previdi. Karta u kojoj se sve razlikuje bojom postaje siva mrlja čim izađe iz crno-belog štampača.