Slike sa interneta u maturskom radu

Slika preuzeta sa interneta sme da stoji u maturskom radu, ali pod dva uslova: ispod nje mora da piše odakle je, i mora da ima razlog zbog kog je tu.

Izvor ispod slike je isto što i fusnota uz citat. Slika je tuđi rad, kao i rečenica, i navođenje izvora je ono što razdvaja korišćenje od preuzimanja. Rad u kom pet fotografija stoji bez ijednog izvora ima isti problem kao rad u kom pet pasusa stoji bez ijedne fusnote — plagijat u maturskom radu objašnjava zašto se to tako gleda.

Uz to postoji i pitanje koje se ne rešava jednim pravilom: da li sajt uopšte dozvoljava da se slika preuzme. To se razlikuje od sajta do sajta i piše u uslovima korišćenja — o tome niže, jer je najčešći izvor nesporazuma.

Šta ide ispod svake preuzete slike

Potpis slike ima dva reda: naziv i izvor.

Slika 3. Presek vetrogeneratora Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike, Vodič kroz obnovljive izvore, 2023, str. 12.

Za sliku sa sajta, izvor sadrži: ko je objavio, naziv strane ili teksta, adresu i datum kada si sliku preuzeo.

Izvor: Republički zavod za statistiku, „Popis stanovništva 2022 — starosna struktura”, stat.gov.rs, pristupljeno 12. 5. 2026.

Za fotografiju sa poznatim autorom, autor ide prvi.

Ono što ne prolazi je goli link. https://nekisajt.rs/img/4471.jpg nije izvor — ne kaže ko stoji iza slike, ni šta je, ni kada je preuzeta, a za godinu dana ne radi. Isti princip važi i za tekstualne izvore i razrađen je u kako navesti knjigu, sajt i članak.

Zašto pretraživač nije izvor

Najčešća greška je „Izvor: Google”.

Pretraga slika samo pokazuje gde slika stoji, ona je ne objavljuje. Kad nađeš sliku u pretrazi, otvori stranu na kojoj se nalazi i navedi tu stranu — sa imenom ustanove ili sajta, nazivom teksta i datumom.

Ako se ta strana ne može naći, jer slika kruži po desetinama mesta bez ikakve oznake, to je znak da je izvor nepoznat. Sliku bez poznatog porekla nemoj koristiti. Ne zato što je zabranjena, nego zato što ne znaš ni šta prikazuje ni da li je tačna — a na odbrani se pita.

Kako se uopšte proverava da li nešto sa interneta vredi koristiti, razloženo je u kako se proverava izvor na internetu.

Uslovi korišćenja zavise od sajta

Ovde ne postoji jedno pravilo koje važi za ceo internet, i svako ko ti kaže drugačije pojednostavljuje.

Svaki sajt sam određuje šta se sa njegovim sadržajem sme. Ti uslovi obično stoje u dnu strane, pod nazivom „Uslovi korišćenja”, „Terms of use” ili „Autorska prava”. Negde piše da se sadržaj sme koristiti u obrazovne svrhe uz navođenje izvora, negde piše da se ne sme preuzimati bez dozvole, a negde ne piše ništa.

Šta to praktično znači za maturski rad:

• Prvo pogledaj da li na sajtu piše nešto o korišćenju. Minut posla.
• Uvek navedi izvor, bez obzira šta piše. To je minimum, ne zamena za dozvolu.
• Ako nisi siguran, pitaj profesora mentora. On zna kako se to kod vas gleda i to je jedini odgovor koji ti zaista treba.
• Ako i dalje nisi siguran, nađi drugu sliku — iz izvora koji je jasno namenjen preuzimanju, ili napravi svoju.

Ono što se ovde ne može reći jeste da je nešto „slobodno jer je na internetu”. To nije tačno, a nije tačno ni suprotno — da se ništa ne sme. Odgovor stvarno zavisi od konkretnog sajta.

Odakle se slike najčešće uzimaju bez problema

Nekoliko vrsta izvora kod kojih je situacija najčešće najjasnija, i koje uz to izgledaju ozbiljnije u radu:

• Sajtovi ustanova — ministarstva, zavodi, instituti, agencije, muzeji. Objavljuju grafikone, mape i sheme, i obično imaju jasno napisane uslove.
• Zvanične publikacije u PDF-u — izveštaji, vodiči, statistički godišnjaci. Slika iz PDF-a se navodi sa naslovom publikacije i brojem strane.
• Udžbenici i knjige, skenirane ili fotografisane. Navode se kao i tekst, sa autorom, naslovom, godinom i stranom.
• Zbirke slika namenjene slobodnom korišćenju. Postoje i za fotografije i za sheme; i tamo se izvor navodi, jer se time i dalje odaje priznanje autoru.

Ono što se izbegava: sajtovi sa gotovim radovima i referatima, blogovi bez autora i nalozi sa društvenih mreža. Kod njih nije problem samo dozvola nego i to što se ne zna odakle je slika njima došla.

Kada je bolje da slika bude tvoja

Za dobar deo tema, slika koju sam napraviš vredi više od preuzete — i kod nje nema nikakve dileme oko dozvole.

• Fotografija koju si sam snimio — objekat, uređaj, mesto, postupak.
• Grafikon iz tvojih podataka, napravljen u tabeli pa prenet u rad.
• Shema koju si sam nacrtao, čak i jednostavna.
• Snimak ekrana programa u kom si nešto radio.

Ispod takve slike stoji „Izvor: fotografija autora” ili „Izvor: autor, na osnovu podataka iz ankete”. To je red koji komisija primeti, jer pokazuje da si nešto sam uradio. Koliko slika uopšte ide u rad i koje se isplati prikazati, stoji u koliko slika ide u maturski rad.

Preuzeta tabela i preuzet grafikon

Za tabelu i grafikon važi isto što i za sliku, sa jednom razlikom u tome gde stoji naziv: naziv tabele ide iznad nje, a izvor ispod.

Ako si podatke preuzeo, ali si tabelu sam sastavio, izvor se piše drugačije i to vredi znati: „Izvor: obrada autora na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, 2022.” Ta formulacija je tačna i pokazuje da si nešto uradio sa podacima, a ne samo prekopirao sliku iz tuđeg izveštaja.

Kad god možeš, radije sam napravi tabelu iz tuđih brojeva nego što ubacuješ snimak ekrana tuđe tabele. Čitljivija je, uklapa se u format rada i ne bledi na štampi. Šta u tabelu uopšte ide, a šta je bolje reći rečenicom, razloženo je u kako se pravi tabela.

Kvalitet slike

Dve stvari koje se najčešće previde:

Rezolucija. Sitna slika razvučena na pola strane postaje mutna i na štampi izgleda gore nego na ekranu. Traži veću verziju, ili biraj drugu sliku. Uvećavanje ne dodaje ono čega nema.

Čitljivost natpisa. Grafikon sa sitnim slovima koji se na ekranu jedva čita, na papiru se ne čita uopšte. Ako su oznake na slici bitne, slika mora da bude dovoljno velika ili se ne stavlja.

Ako je natpis na stranom jeziku, sliku možeš koristiti, ali u potpisu objasni šta se vidi na srpskom. Ne prepravljaj samu sliku — izmenjena tuđa slika više nije ono na šta se izvor odnosi.

Slike u prezentaciji

Isto pravilo, u kraćem obliku. Na slajdu izvor ide sitnim slovima u dnu, ne u punom obliku kao u radu.

Dovoljno je „Izvor: RZS, 2022”. Puni podatak stoji u radu, a ako komisija pita, ti ga imaš — slajd time ostaje čitljiv, a izvor naveden.

Provera pred predaju

Prođi rad od početka do kraja i za svaku sliku odgovori:

1. Ima li broj i naziv?
2. Ima li red sa izvorom ispod?
3. Pominje li se slika negde u tekstu („kao što prikazuje Slika 3”)?
4. Da li je čitljiva u PDF-u, a ne samo u Wordu?
5. Znaš li, ako te pitaju, odakle je i šta prikazuje?

Slika koja padne na petom pitanju je slika koja je ubačena da popuni prostor — i nju je bolje izbaciti nego braniti. Tehnički deo, od ubacivanja do potpisa preko Insert Caption, razložen je u slike i tabele u maturskom radu.