Koliko slika i tabela treba maturski rad

Ne postoji propisan broj slika i tabela u maturskom radu. Ono što postoji jeste uobičajena mera: u radu od dvadesetak strana najčešće ih ima između tri i osam ukupno, dakle jedan prilog na dve do tri strane teksta.

Ali broj nije ono što se ocenjuje. Postoji jedan test koji svaku sliku ili pusti u rad ili je izbaci:

Da li iz ove slike čitalac saznaje nešto što mu rečenica ne bi rekla kraće?

Ako je odgovor da — slika ostaje. Ako je odgovor ne — slika je ukras, a ukras u maturskom radu ne donosi ništa i često odmogne, jer se rad koji je pun slika čita kao rad kome je nedostajalo teksta.

Drugi test je još kraći: ako u tekstu ne postoji rečenica koja upućuje na sliku, slika ne treba da bude tu. Slika koja se nigde ne pominje je slika koju niko nije naručio.

Ovaj tekst je o tome koliko i čega, i kako se bira. Kako se slika tehnički ubacuje, potpisuje i numeriše, stoji u tekstu kako ubaciti slike i tabele u maturski rad.

Koliko je uobičajeno po tipu rada

Ako tvoja škola ima pisano uputstvo, ono je jače od ove tabele. Neka uputstva traže spisak slika i tabela, neka ograničavaju broj strana priloga — pitaj mentora pre nego što uložiš vreme.

Šta se skoro uvek isplati prikazati

• Tvoji rezultati. Ako si sproveo anketu ili merenje, grafikon je gotovo obavezan — deset redova brojeva u tekstu niko ne pročita. O radu sa istraživanjem detaljnije piše u tekstu maturski rad sa istraživanjem.
• Poređenje dve ili više stvari. Tabela sa dve kolone radi ono što tri pasusa ne mogu.
• Postupak koji ima korake. Šema procesa ili uređaja u tehničkim radovima često zameni celu stranu opisa.
• Kretanje kroz vreme. Podaci po godinama su linijski grafikon, ne niz rečenica.
• Nešto što si sam napravio ili snimio. Fotografija tvog rada, uzorka ili modela uvek ima mesto.

Šta skoro nikad ne treba da bude slika

• Ilustracija sa interneta koja samo prati temu. Fotografija zagađenog grada u radu o zagađenju ne dodaje nijedan podatak.
• Logotipi, mape sveta, opšti crteži koje svako već zna.
• Ekran aplikacije koji ništa ne dokazuje.
• Ista informacija dva puta — ako je podatak u tabeli, ne treba i grafikon istih brojeva.
• Slike koje popunjavaju obim. Ako ti rad nedostaje do traženog broja strana, slike nisu rešenje — rešenja su u tekstu rad mi je prekratak.

Tabela ili tekst

Pravilo je jednostavno i vredi ga zapamtiti:

• Do tri broja — idu u rečenicu.
• Više od tri broja, ili više od jedne stvari koja se poredi — idu u tabelu.
• Više od osam do deset redova — tabela se seli u priloge, a u tekstu ostaje sažetak.

Tabela od tri reda u sredini strane izgleda čudno i troši prostor; nabrajanje od dvanaest brojeva u rečenici se ne može pratiti. Granica je otprilike tu.

Tabela ili grafikon

Ista informacija, dva različita posla:

• Tabela se koristi kad su važne tačne vrednosti i kad čitalac treba da nađe jedan broj.
• Grafikon se koristi kad je važan odnos — šta je veće, šta raste, gde je razlika.

Ne stavljaj oba za iste podatke. Ako se trudiš da opravdaš i jedno i drugo, to je znak da ti fali sadržaja, a ne prikaza. Kako se grafikon bira i kako izgleda kad je uredan, stoji u tekstu grafikoni i tabele u prezentaciji.

Gde slike stoje: u tekstu ili u prilozima

U tekst idu prilozi koje čitalac mora da vidi na tom mestu da bi razumeo rečenicu koju čita.

U priloge, na kraj rada, idu:

• velike tabele sa svim sirovim podacima,
• kompletan upitnik ankete,
• dodatne fotografije koje ilustruju, ali nisu deo zaključka,
• duži dokumenti, izvodi i propisi.

Ono što ide u priloge i kako se numeriše, razrađeno je u tekstu prilozi u maturskom radu. Praktično pravilo: ako ti prilog prekida čitanje na dve strane, on pripada kraju rada.

Koliko prostora sme da zauzmu

Postoji granica posle koje rad prestaje da bude rad: ako slike i tabele zauzimaju više od otprilike trećine obima, to se primeti.

Najčešća zamerka nije „ima previše slika” nego „rad je kraći nego što izgleda”. Rad od trideset strana u kom je osam strana slika je rad od dvadeset dve strane, a komisija to izračuna za sekund. Kako se broji obim i šta u njega ulazi, stoji u tekstu koliko strana ima maturski rad.

Šta ako tema nema šta da prikaže

Ima tema iz kojih se ne izvlači nijedna smislena slika — pravne, filozofske, književne. To je potpuno u redu i ne treba praviti sliku zbog slike.

Dve stvari koje u takvom radu ipak rade:

1. Tabela poređenja. Dva pravca, dve definicije, dva autora — dve kolone i pet redova. Skoro uvek postoji nešto što se poredi.
2. Šema strukture. Podela pojma na vrste, prikazana kao jednostavan dijagram, ume da zameni pasus koji se teško prati.

Ako ni to nema smisla, rad ostaje bez slika. Nijedan pravilnik ne traži da ih ima — traži da ono što je unutra bude tačno.

Slika koju si sam napravio vredi više

Ovo je razlika koju mentori primete, a đaci retko: grafikon koji si sam nacrtao iz podataka vredi više od slikanog ekrana sa tuđim grafikonom.

Razlog nije estetski. Kad sam praviš prikaz, moraš da odlučiš šta ide na koju osu, koje vrednosti uzimaš i šta izostavljaš — a to su odluke o kojima na odbrani umeš da pričaš. Kad ubaciš tuđu sliku, na pitanje „zašto je ovde prikazano baš to” nemaš odgovor osim „tako je bilo u izvoru”.

Praktično: ako si našao tabelu sa podacima u nekom izveštaju, nemoj da je slikaš. Prekucaj brojeve koji tebi trebaju u svoju tabelu ili grafikon, a u izvoru navedi odakle su podaci. Rad time dobija prilog koji je tvoj, a izvor je i dalje uredno naveden.

Isto važi i za šeme: crtež napravljen u bilo kom besplatnom alatu, čak i skroman, bolje prolazi od preuzete ilustracije koja se ne uklapa u ostatak rada.

Provera pre predaje

Prođi rad i za svaki prilog odgovori na četiri pitanja:

1. Da li se na njega upućuje iz teksta rečenicom tipa „prikazano na slici 3”?
2. Da li ima potpis i broj?
3. Ako nije tvoj, da li ispod stoji izvor?
4. Da li se vidi kad se rad odštampa u crno-beloj varijanti? Grafikon sa četiri slična tona sive je grafikon bez podataka.

Slika koja padne na prvom pitanju izbacuje se. Slika koja padne na ostalima se popravlja za dva minuta, a bez toga se redovno zameri.

I poslednje, najkraće pravilo: bolje četiri priloga koja nešto znače nego dvanaest koji lepo izgledaju. Broj se ne broji — gleda se da li je svaki od njih morao da bude tu.

Šta u tabelu uopšte ide, a šta se bolje kaže rečenicom, razloženo je u kako se pravi tabela.