Prilozi u maturskom radu: šta ide u njih

Prilozi su poslednji deo maturskog rada, posle literature. U njih ide materijal koji potkrepljuje rad, ali bi prekinuo čitanje da stoji u tekstu — upitnik ankete, tabela sa svim prikupljenim odgovorima, velika šema, isečak dokumenta, fotografija sa terena.

Pravilo po kom se odlučuje je jedno: ako čitalac mora da vidi taj materijal da bi razumeo rečenicu koju upravo čita, materijal ide u tekst. Ako mu služi kao dokaz da tvrdnja stoji, ali može da ga pogleda kasnije, ide u prilog.

Prilozi nisu obavezni. Rad koji je čista obrada literature ih često nema i to je sasvim u redu — prazna strana sa naslovom „Prilozi” ispod koje nema ničega gora je nego da tog dela nema.

Šta se najčešće stavlja u priloge

• Upitnik ankete, ceo, onako kako su ga ispitanici videli.
• Tabela sa sirovim podacima — svi odgovori, sva merenja, sve cene. U radu ide sažetak, u prilogu pun spisak.
• Veće šeme i crteži koji na strani zauzimaju više od pola prostora.
• Fotografije sa terena, iz radionice, sa objekta koji obrađuješ.
• Isečci dokumenata — izvod iz pravilnika, obrazac, plan, katalog.
• Kod programa ili ceo listing, ako je rad sa informatike.
• Transkript intervjua, ako si nekoga intervjuisao.
• Crteži i tehnički nacrti većeg formata.

Šta u priloge ne ide

Poglavlje koje ti fali. Prilog ne popunjava obim i mentor to odmah vidi. Ako neki materijal zaslužuje da se o njemu piše, on pripada razradi.

Materijal koji se nigde u tekstu ne pominje. Prilog na koji nisi uputio ni jednom rečenicom je višak papira.

Stranice prepisane iz knjige ili sa sajta. Izvor se navodi u literaturi, ne prilaže se u celini.

Sve slike iz rada. Slike koje ilustruju ono o čemu pišeš idu u tekst, blizu mesta gde se pominju; kako se to radi, piše u kako ubaciti slike i tabele u maturski rad.

Literatura. To je poseban deo i stoji pre priloga: literatura za maturski rad.

Kako se prilozi numerišu i naslovljavaju

Svaki prilog ima broj i naslov, i to iznad samog materijala:

Prilog 1. Upitnik korišćen u anketi
Prilog 2. Odgovori ispitanika po pitanjima (n = 62)
Prilog 3. Fotografija kontejnera za razdvajanje otpada u naselju [ime]

Tri pravila:

• Numeracija ide redom kojim se prilozi prvi put pominju u tekstu, ne redom kojim si ih napravio.
• Naslov kaže šta je to, a ne „Prilog uz treće poglavlje”.
• Ako prilog nije tvoj, ispod njega stoji izvor — isto kao kod slika.

Ako priloga ima više od pet, na prvoj strani tog dela ide kratak spisak: broj, naslov, strana.

Kako se iz teksta upućuje na prilog

Ovo je deo koji se najčešće preskoči, a bez njega prilozi ne rade ništa.

U rečenici u kojoj se materijal pominje, na kraju, u zagradi:

Anketa je sprovedena među 62 učenika trećeg i četvrtog razreda (Prilog 1).

Najviše ispitanika, njih 38, navelo je da otpad ne razdvaja (detaljni odgovori u Prilogu 2).

Kontejneri su postavljeni na tri mesta u naselju (Prilog 3).

Upućivanje je kratko, u zagradi, bez rečenice „u prilogu ovog rada nalazi se upitnik koji je korišćen prilikom sprovođenja istraživanja”. Ta rečenica ne dodaje ništa što zagrada već ne kaže.

Provera pred predaju: prođi kroz priloge jedan po jedan i za svaki nađi mesto u tekstu gde se pominje. Ako ga nema, ili dodaj rečenicu ili izbaci prilog.

Računaju li se prilozi u obim

Najčešće ne. U obim se broji ono što si napisao — uvod, razrada i zaključak — dok naslovna, sadržaj, literatura i prilozi stoje izvan tog broja.

To znači dve stvari. Prvo, dvadeset strana priloga neće od kratkog rada napraviti dugačak. Drugo, ne moraš da štediš na prilozima da ne bi „prešao” obim.

Pošto se to razlikuje od škole do škole, pitaj mentora direktno: „Da li se prilozi računaju u broj strana?” Koliko se strana uopšte očekuje, piše u koliko strana ima maturski rad.

Anketa kao prilog

Ako tvoj rad ima anketu, podela je uvek ista:

Grafikoni sa rezultatima idu u tekst, ne u prilog — oni su deo tvoje analize. U prilog ide ono što niko neće čitati red po red, ali mora da postoji da bi se videlo odakle ti brojevi.

Upitnik u prilogu ide u izvornom obliku: sa pitanjima onako kako su postavljena i ponuđenim odgovorima. Ako je anketa bila anonimna, u prilogu nema imena ispitanika — ni u tabeli sa odgovorima.

Kako se prilozi rade u Wordu

Nekoliko sitnica koje štede vreme:

• Svaki prilog počinje na novoj strani. Prelom se pravi sa Ctrl+Enter, nikad nizom praznih redova.
• Naslov „PRILOZI” formatiraj stilom Heading 1, isto kao poglavlja, da bi se pojavio u sadržaju. Naslove pojedinačnih priloga stavi u Heading 2 ako hoćeš da i oni budu u sadržaju.
• Široku tabelu stavi na stranu u vodoravnoj orijentaciji: Layout → Breaks → Next Page pre i posle nje, pa toj sekciji promeni orijentaciju u Landscape.
• Skenirane dokumente ubaci kao sliku, u punoj širini između margina, sa Wrap Text → In Line with Text.
• Brojevi strana se nastavljaju kroz priloge, ne počinju iznova.

Kako se sadržaj pravi tako da prilozi u njemu stoje na svom mestu, piše u sadržaj maturskog rada.

Prilozi i predaja

Ako se rad predaje štampan i koriči, prilozi se koriče zajedno sa radom — osim ako mentor ne kaže drugačije za velike formate, koji se ponekad ulažu presavijeni ili u posebnoj fascikli.

Ako rad ide u PDF-u, prilozi su u istom fajlu, na kraju. Ne šalju se kao zasebni dokumenti uz mejl, jer se u komisiji lako izgube. Šta se sve i u kom obliku predaje, piše u predaja maturskog rada.

Poslednja provera pre izvoza: da li se skenirani prilozi vide kad se dokument pretvori u PDF i da li su čitljivi. Sitan tekst sa telefonske fotografije često nije — kako sačuvati maturski rad kao PDF.

Uz priloge se u stručnim radovima često nađe i spisak pojmova; on nije prilog nego zaseban deo i piše se po svojim pravilima: rečnik pojmova u maturskom radu.

Najčešće greške

• Prilozi bez ijednog pominjanja u tekstu.
• Prilozi bez broja i naslova, pa se u zagradi upućuje „vidi prilog” a priloga ima šest.
• Nabacani materijal koji je ostao od istraživanja i nema veze sa onim što je u radu obrađeno.
• Fotografije lošeg kvaliteta ili skenovi na kojima se tekst ne čita.
• Imena ispitanika u prilogu anketa koja je predstavljena kao anonimna.
• Poglavlje sakriveno u prilogu, da bi rad delovao duži.
• Prilozi pre literature. Idu posle nje, kao poslednji deo rada.