Rad mi je prekratak: kako do traženog obima

Rad od dvanaest strana, a mentor je tražio dvadeset. Prvi poriv je uvek isti — povećati prored, razvući margine i dodati pasus o tome kako je tema „danas sve aktuelnija”.

To se primeti, i to odmah. Obim se ne dodaje formatiranjem nego sadržajem, a mesta na kojima sadržaj stvarno fali su skoro uvek ista:

1. Razrada nema treći nivo — poglavlja postoje, ali unutar njih nema podnaslova.
2. Nema primera — tvrdnje stoje same, bez ijednog konkretnog slučaja.
3. Koristio si dva izvora umesto pet — pa nemaš šta da uporediš.
4. Nema poglavlja o tome kako je rad rađen.
5. Zaključak je jedan pasus umesto strane.
6. Nema onoga što tema prirodno traži — istorijat, stanje kod nas, ograničenja.

Svaka od ovih šest stavki donosi jednu do tri strane, i svaka je sadržaj koji rad stvarno treba da ima. Ispod je kako se svaka radi i kako da razlikuješ dopunu od punjenja.

Zašto je rad ispao kratak

Tri razloga, i od toga zavisi gde dodaješ.

Tema je preuska. Ako si temu suzio do jednog pitanja na koje se odgovara u dva pasusa, nema se šta napisati. Prepoznaje se po tome što u planu imaš dva poglavlja i oba su kratka. Rešenje nije dodavanje teksta nego proširivanje granice za jedan korak — dodaj poređenje, drugi period ili drugu grupu.

Nisi dovoljno pročitao. Ovo je najčešće. Rad od dvanaest strana napisan iz tri izvora je prirodno kratak, jer nemaš dovoljno materijala da bilo šta uporediš. Rešenje je jedno popodne čitanja, ne jedno popodne pisanja.

Pisao si u tezama. Svaka tvrdnja stoji u jednoj rečenici i odmah se prelazi na sledeću. Rad tada izgleda kao spisak, a ne kao tekst. Rešenje je da se svaka tvrdnja razvije po obrascu: tvrdnja → objašnjenje → primer ili podatak → izvor.

Poslednji obrazac je najkorisniji u celom tekstu. Pasus od jedne rečenice njime postaje pasus od pet, a nijedna od te četiri dodate rečenice nije punjenje — sve četiri su ono što se od rada i očekuje.

Šta se radi danas: šest mesta

1. Podeli poglavlja na podnaslove

Poglavlje od tri strane bez ijednog podnaslova je poglavlje u kom si prešao preko tri teme u pasusu. Podeli ga na dva do tri dela i svaki dobija svoju temu.

Sam čin deljenja tera te da napišeš uvodnu i zaključnu rečenicu za svaki deo, a to je pola strane po podnaslovu. Kako se ti nivoi numerišu i koliko poglavlje sme da bude dugačko, stoji u tekstu glavni deo maturskog rada.

Donosi: 1–2 strane.

2. Dodaj primer uz svaku tvrdnju

Prođi kroz rad i podvuci svaku rečenicu koja nešto tvrdi, a nema ničim potkrepljenu podlogu. Uz svaku dodaj jedan konkretan slučaj: podatak iz izvora, primer iz prakse, brojku.

Ovo je razlika između rada koji tvrdi i rada koji pokazuje, i to je tačno ono što se ocenjuje.

Donosi: 2–3 strane u radu srednje dužine.

3. Uvedi više izvora, pa ih uporedi

Dva izvora daju jedno mišljenje. Pet izvora daju poređenje, a poređenje je sadržaj: „Autor A navodi ovo, dok autor B smatra suprotno, iz sledećeg razloga.”

Takav pasus se ne može napisati bez čitanja, i zato ga malo ko ima — a komisija ga prepozna odmah. Koliko izvora se očekuje uz koji obim, stoji u tekstu koliko izvora treba maturski rad. Ako izvora jednostavno nema, pretraga se širi na način opisan u tekstu nemam dovoljno literature.

Donosi: 2–4 strane.

4. Napiši kako je rad rađen

Skoro nijedan kratak rad nema ovaj deo, a on se uvek prihvata: pola strane do strane o tome odakle su podaci i kako si ih birao.

U radu je korišćena stručna literatura objavljena u poslednjih deset godina — četiri knjige i tri naučna članka, pronađena preko biblioteke i digitalnih zbirki. Izvori stariji od 2010. korišćeni su samo za definicije pojmova, jer se podaci o stanju u tom periodu razlikuju od današnjih.

Donosi: 0,5–1 strana.

5. Razvij zaključak

Zaključak od jednog pasusa je najčešći znak da je rad pisan u poslednjoj noći. Pun zaključak ima tri dela: šta si radio, šta si našao, šta iz toga sledi.

Ako u zaključku ne ume da se nabroje tri nalaza, znači da ih u razradi nema — i to je prava rupa, ne dužina.

Donosi: 0,5–1 strana.

6. Dodaj ono što tema prirodno traži

Zavisi od teme, ali gotovo uvek postoji bar jedan od ovih delova koji fali:

• istorijat pojave — kratak, pola strane, samo do tačke koja objašnjava sadašnje stanje,
• stanje kod nas, ako se rad oslanja na strane izvore,
• suprotno mišljenje i zašto ga ne prihvataš,
• ograničenja rada — šta rad ne pokriva. Jedna do dve rečenice koje se na odbrani uvek cene.

Donosi: 1–2 strane.

Šta je punjenje

Ovih sedam stvari se prepoznaje na prvo čitanje i ostavlja gori utisak od kratkog rada:

1. Prored 2,0 i margine od 4 cm. Mentori znaju koliko strana nosi normalno formatiran tekst.
2. Slova od 14 pt u radu koji traži 12.
3. Opšte rečenice u uvodu. „Od davnina se ljudi bave…”, „U savremenom svetu…” — to nije obim nego prazan hod.
4. Ista tvrdnja rečena tri puta drugim redosledom reči.
5. Prepisane definicije, po pet za isti pojam.
6. Velike slike preko pola strane koje ništa ne ilustruju.
7. Prilozi dodati da bi se dobile strane — najčešće se ne računaju u obim uopšte.

Šta se stvarno računa u obim, a šta ne, stoji u tekstu koliko strana ima maturski rad.

Merilo koje uvek radi: ako pasus možeš da obrišeš i nijedna informacija ne nestane, to je punjenje. Ako brisanjem nestane tvrdnja, podatak ili primer, to je sadržaj.

Provera pre nego što pošalješ

Pet pitanja, i na svako mora „da”:

1. Ima li svako poglavlje bar dva podnaslova?
2. Ima li svaka tvrdnja primer, podatak ili izvor?
3. Ima li rad bar jedno poređenje dva izvora?
4. Ima li zaključak tri nalaza?
5. Da li si negde napisao šta rad ne pokriva?

Ako je neko „ne”, tu dodaješ. Ako su svi „da”, a rad je i dalje kratak — pošalji ga mentoru sa pitanjem, ne sa izvinjenjem:

Poštovana profesorka, rad je napisan i ima šesnaest strana bez naslovne i literature. Znam da ste pominjali dvadeset — da li da proširim treće poglavlje ili je ovaj obim u redu za ovu temu?

Dobar broj mentora će reći da je u redu, jer se rad ocenjuje po sadržaju, a ne po broju strana. Ostali će ti tačno reći gde da dodaš, što je informacija koju ne možeš sam da pogodiš.

Kako se to izbegava sledeći put

Obim se planira pre pisanja, ne broji posle.

Uz plan upiši broj strana po poglavlju. Ako ti traženi obim dvadeset strana, a razrada nosi petnaest, to su tri poglavlja po pet strana ili pet po tri. Kad tako podeliš, odmah vidiš da li plan uopšte može da dostigne obim — i to pre nego što napišeš prvu rečenicu.

Čitaj pre nego što pišeš. Rad koji je kratak skoro uvek je kratak zato što nema šta da kaže, a nema šta da kaže zato što nije pročitano dovoljno.

Beleži izvore usput, u tabelu sa tri kolone: izvor, tvrdnja, strana. Ta tabela je kasnije i spisak literature i podsetnik gde ti fali potkrepljenje.

Pošalji mentoru prvo poglavlje čim je gotovo. On će ti odmah reći da li je nivo razrade dovoljan — a ako nije, ispravljaš jedno poglavlje umesto celog rada. Kako se poglavlja dele i koliko ih treba, stoji u tekstu koliko poglavlja treba maturski rad. Ako ti rad kasni i zbog obima i zbog roka, redosled spašavanja je u tekstu kasnim sa maturskim radom.