Nemam dovoljno literature za temu
Šta se radi kad za temu maturskog rada nema izvora: kako se pretraga širi, gde se traži osim Google-a i kada je bolje promeniti ugao nego temu.
U devet od deset slučajeva izvori postoje, ali se traže pogrešnim rečima i na pogrešnom mestu. Pre nego što pomisliš na promenu teme, prođi kroz dve provere koje traju petnaest minuta:
- Pretraži pojam, a ne temu. Ako tema glasi „Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje adolescenata”, ne kucaj ceo naslov. Kucaj „samopouzdanje adolescenata”, pa posebno „društvene mreže mladi”. Pretraživači traže podudaranje, a ceo naslov tvog rada ne postoji nigde.
- Pretraži i na engleskom. Isti pojam na engleskom daje višestruko više rezultata, a tebi treba da pročitaš i preneseš, ne da prevodiš rad.
Ako posle toga i dalje nema ničega, tema verovatno nije bez literature — nego je postavljena kao pitanje na koje niko nije odgovarao. Rešenje je onda promena ugla, ne promena teme, i o tome je druga polovina ovog teksta.
Zašto se čini da izvora nema
Četiri razloga, i svaki ima drugačiji ishod.
Tražiš rečenicu umesto pojma. Najčešće. Rad se zove jedno, a literatura se piše o pojmovima od kojih je taj naslov sastavljen. Razloži naslov na dva do tri pojma i traži svaki posebno.
Tražiš samo na jednom mestu. Prva strana Google pretrage nije biblioteka. Nastavne i naučne stvari najčešće nisu ni indeksirane tamo gde ih tražiš.
Tema je vezana za tvoj grad ili tvoju školu. Ako je tema „Reciklaža u mom gradu”, knjiga o tome ne postoji i neće postojati. To nije problem — o opštem delu postoji literatura, a lokalni deo se pokriva podacima iz institucija.
Tema je previše sužena. „Uticaj TikToka na ocene učenika trećeg razreda gimnazije” nema literaturu jer je to pitanje koje niko nije postavio baš tako. Jedan korak nazad i literatura se pojavljuje.
Prepoznaje se lako: ako nalaziš izvore o delovima teme, ali ne o temi u celini, sve je u redu i rad se piše iz tih delova. Ako ne nalaziš ni delove, tražiš pogrešno.
Kako se pretraga širi
Radi se odozgo nadole, i staje se čim se skupi pet do sedam upotrebljivih izvora.
1. Razloži naslov na pojmove. Napiši ih u kolonu. Za svaki pojam napiši i sinonim i širi pojam. „Samopouzdanje” → „samopoštovanje”, „slika o sebi”. „Društvene mreže” → „internet”, „digitalni mediji”. Sinonim otvara literaturu koju osnovni pojam ne vidi.
2. Traži na engleskom. Isti pojmovi: „adolescent self-esteem”, „social media use”. Čitaš na engleskom, pišeš na srpskom, izvor navodiš kako jeste.
3. Idi u biblioteku, i to školsku pre gradske. Bibliotekar je najbrži pretraživač koji postoji, a skoro niko ga ne pita. Rečenica koja radi: „Pišem maturski rad o samopouzdanju kod srednjoškolaca, da li imate nešto iz psihologije ili sociologije na tu temu?”
4. Koristi literaturu iz svog udžbenika. Na kraju poglavlja u udžbenicima stoji spisak korišćenih izvora. To je gotova, proverena literatura o tvojoj oblasti i najbrži prečac koji postoji.
5. Uzmi spisak literature iz jednog dobrog izvora. Kad nađeš jedan upotrebljiv rad, njegov spisak literature je spisak sledećih deset izvora. Ovo je tehnika koja najbrže popuni rad — jedan dobar izvor vodi ka pet novih.
6. Traži institucije. Za teme sa podacima — zdravlje, obrazovanje, ekologija, privreda — izveštaji zavoda, ministarstava, gradskih uprava i strukovnih udruženja su izvor koji se navodi i koji komisija ceni više od članaka sa portala.
Gde se tačno traži i kako se proverava da li je izvor upotrebljiv, stoji u tekstu gde pronaći pouzdane izvore.
Šta se broji kao izvor
Ovde se ljudi nepotrebno plaše. Izvor nije samo knjiga.
Broji se:
- knjiga i udžbenik,
- naučni ili stručni članak,
- zbornik radova,
- izveštaj institucije ili zvanična statistika,
- zakon, pravilnik ili strategija, ako je tema vezana za njih,
- stručni tekst na sajtu institucije.
Ne broji se, ili se broji uslovno: Wikipedia, seminarski radovi sa sajtova za preuzimanje, blogovi bez autora, portali koji prepričavaju istraživanje bez navođenja izvora.
Za Wikipediju važi jedno praktično pravilo: koristi se za orijentaciju i za spisak izvora na dnu strane, ne kao izvor koji navodiš. Koliko izvora se uopšte očekuje i šta se uopšte broji, stoji u tekstu koliko izvora treba maturski rad.
Realno, za maturski rad pet do sedam izvora je uobičajena mera, ali to nije isto u svakoj školi — koliko traži tvoja, proveri sa profesorom mentorom.
Ako i dalje nema: menja se ugao, ne tema
Ovo je najvažniji deo teksta, jer se ovde donese pogrešna odluka.
Kad literature nema, prvi poriv je promena teme. Promena teme znači novi dogovor sa mentorom, novu prijavu i početak od nule. Promena ugla znači da naslov ostaje, a menja se pitanje.
Četiri načina da se ugao promeni:
| Bio je | Postaje | Zašto radi |
|---|---|---|
| jedan uzak slučaj | poređenje dva slučaja | literatura o oba postoji, poređenje pišeš ti |
| samo tvoj grad | opšti deo + tvoj grad | opšti deo iz literature, lokalni iz podataka |
| pojava od pre godinu dana | ista pojava sa istorijatom | stariji period ima literaturu |
| pitanje bez odgovora | pregled onoga što se o tome zna | rad postaje pregledni i to je legitimno |
Poslednji red je najkorisniji. Rad koji kaže „evo šta literatura o ovome kaže, a evo šta ostaje neistraženo” je potpuno regularan maturski rad i često bolji od onog koji pokušava da dokaže nešto bez podloge.
Poseban slučaj je tema koju pre tebe zaista niko nije obrađivao, jer tu izvora nema ni posle najšire pretrage — kako se takav rad postavlja opisano je u tekstu tema koju niko pre tebe nije radio.
Ako ni to ne rešava stvar, tek onda se tema menja — i to se radi razgovorom, a ne samostalno. Kada je promena opravdana i kako se traži, stoji u tekstu šta ako želiš da promeniš temu.
Razgovor sa mentorom
Ne javljaj se sa „nema ničega o ovome”. Javi se sa spiskom onoga što si probao — tada mentor zna gde da te uputi.
Poštovani profesore, tražio sam literaturu za temu i našao sam tri izvora o samopouzdanju u adolescenciji, ali ništa konkretno o vezi sa društvenim mrežama na srpskom. Probao sam biblioteku i pretragu na engleskom. Da li da temu okrenem ka pregledu istraživanja, ili imate predlog izvora koji bih propustio?
Zašto ovako:
- Pokazuješ da si tražio, i to konkretno, pa razgovor počinje od rešenja.
- Nudiš predlog. Mentor najčešće potvrdi ili malo ispravi, umesto da smišlja od nule.
- Pitaš za izvor. Mentori skoro uvek imaju dve-tri stvari koje ti ne bi našao sam — iz svoje literature ili iz školske biblioteke.
Ovaj razgovor vodi se pre nego što napišeš poglavlja, ne posle. Rad napisan iz tri izvora se ne popravlja dodavanjem izvora na kraju.
Kako se to izbegava sledeći put
Literatura se proverava pre nego što se tema prijavi, a ne posle.
Provera traje dvadeset minuta i izgleda ovako:
- Razloži predloženu temu na dva do tri pojma.
- Potraži svaki pojam — na srpskom i na engleskom.
- Ako nađeš bar pet upotrebljivih izvora, tema je prohodna.
- Ako nađeš dva, suzi ili proširi pre nego što je prijaviš.
Ta provera je jedina razlika između teme koja se piše sama i teme koja tri nedelje stoji. Kako se tema sužava tako da ostane pisiva, stoji u tekstu kako suziti temu maturskog.
Druga navika koja štedi ceo dan: beleži izvor čim ga otvoriš, u tabelu sa kolonama izvor, tvrdnja, strana. Većina đaka na kraju ne može da nađe odakle im podatak, pa ga izbaci — i rad zbog toga ispadne kraći nego što jeste. Ako ti se to već desilo, gde se obim stvarno vraća stoji u tekstu rad mi je prekratak, a ako uz sve to kasniš sa rokom — u tekstu kasnim sa maturskim radom.