Kako suziti preširoku temu maturskog rada
Postupak sužavanja teme maturskog rada: četiri granice koje temu čine konkretnom, provera da li staje u dvadeset strana i šta kad je naslov već prijavljen.
Sužavanje teme je jedan potez: temi se dodaje granica. Granica je mesto, vreme, grupa ljudi ili jedan konkretan slučaj. Kad je dodaš, od oblasti o kojoj postoji cela biblioteka dobiješ temu o kojoj možeš da napišeš dvadeset strana i da je posle braniš pred komisijom.
„Zaštita životne sredine” nije tema — to je oblast. „Razdvajanje otpada u mom gradu i šta se dešava sa prikupljenim materijalom” jeste tema: ima mesto, ima predmet i ima kraj.
Ispod je postupak korak po korak: kako se od oblasti stigne do teme koja staje u zadati obim, kako se proveri da suženje nije otišlo predaleko i šta se radi kad je širok naslov već prijavljen i ne može da se menja.
Zašto preširoka tema ne može da se napiše
Problem sa širokom temom nije što o njoj nema šta da se kaže. Problem je što ima previše toga, pa svako poglavlje ostane na nivou definicije.
Ako pišeš „Uticaj interneta na društvo”, svako poglavlje mora da pokrije ogromno područje u tri strane. Rezultat je tekst koji sve pominje i ništa ne obrađuje — a takav rad se teško brani, jer na svako pitanje komisije postoji tačan odgovor „pa, to zavisi”.
Sužena tema radi suprotno. Kad znaš tačno šta ulazi u rad, a šta ne, poglavlja se sama nameću i svako od njih ima dovoljno materijala da se napuni bez prepričavanja.
Lestvica sužavanja
Svaka tema sedi na nekom nivou lestvice. Cilj je da se spustiš do četvrtog.
| Nivo | Primer |
|---|---|
| 1. Oblast | Ekonomija |
| 2. Podoblast | Marketing |
| 3. Tema | Marketing na društvenim mrežama |
| 4. Tema sa granicom | Oglašavanje malih preduzeća u Srbiji na Instagramu |
| 5. Pitanje rada | Kako mala preduzeća biraju mrežu za oglašavanje i šta time dobijaju |
Većina đaka stane na trećem nivou i misli da je gotovo. Treći nivo je i dalje tema za knjigu. Peti nivo nije naslov nego cilj rada — ono što u uvodu napišeš kao rečenicu „cilj ovog rada je da…”.
Četiri granice
Postoje četiri reza kojima se tema sužava. Najbolje radi kad primeniš dva, ne jedan i ne sva četiri.
Mesto. U Srbiji, u mom gradu, u mojoj školi, u jednom okrugu.
Vreme. U poslednjih pet godina, u toku jedne školske godine, u periodu između dva datuma.
Grupa. Kod srednjoškolaca, kod jedne starosne grupe, kod zaposlenih u jednoj grani.
Jedan slučaj. Na primeru jednog preduzeća, jednog romana, jednog naselja, jedne mašine.
Kako to izgleda u praksi:
| Preširoko | Suženo sa dve granice |
|---|---|
| Prvi svetski rat | Život u pozadini fronta u jednom gradu, 1914–1918. |
| Veštačka inteligencija | Kako učenici moje škole koriste digitalne alate u učenju |
| Turizam | Seoski turizam u jednom okrugu i šta gosti traže poslednjih pet godina |
| Zagađenje vazduha | Zagađenje vazduha u mom gradu tokom grejne sezone |
| Ishrana | Navike u ishrani učenika trećeg razreda, na osnovu ankete |
| Bezbednost na internetu | Kako se srednjoškolci ponašaju sa lozinkama i dvofaktorskom potvrdom |
Primeti da nijedan red u desnoj koloni nije manje zanimljiv od levog. Samo je merljiv.
Rez po mestu je najčešći od sva četiri i nosi jednu posebnost: o svom gradu ili kraju retko postoji literatura, pa se izvori traže drugde nego inače. O tome piše maturski rad o svom gradu ili kraju.
Peti rez: ugao umesto opisa
Ako ti ni posle dve granice tema ne deluje kao rad, znači da si i dalje u režimu opisivanja. Prelaz iz opisa u ugao je poslednji rez.
Opis: „Društvene mreže kod srednjoškolaca.” Ugao: „Da li srednjoškolci razlikuju oglas od preporuke na društvenim mrežama.”
Ugao daje radu pitanje, a pitanje daje zaključku posao. Rad bez pitanja završava rečenicom „iz svega navedenog vidimo da je tema veoma značajna”, a to je rečenica koju komisija čita svake godine.
Provera: staje li tema u dvadeset strana
Kad misliš da si završio sa sužavanjem, uradi ovu proveru — traje pet minuta.
Napiši četiri poglavlja koja bi tema imala i pored svakog broj strana koji misliš da možeš da napišeš bez prepričavanja. Primer, za temu o razdvajanju otpada:
- Šta je razdvajanje otpada i zašto se radi — 3 strane
- Kako je organizovano u mom gradu — 4 strane
- Šta se dešava sa prikupljenim materijalom — 4 strane
- Šta pokazuje moja anketa o navikama komšiluka — 4 strane
Zbir je petnaest strana razrade. Sa uvodom, zaključkom, naslovnom, sadržajem i literaturom to je rad od oko dvadeset strana, što je uobičajen obim — koliko se tačno traži, piše u koliko strana ima maturski rad.
Ako ti zbir ispadne trideset strana, tema je i dalje preširoka. Ako ispadne osam, presuzio si. Kako se poglavlja dele kad tema prođe proveru, razrađeno je u tekstu o glavnom delu maturskog rada.
Kad si presuzio
Presuženu temu prepoznaješ po tome što posle sedam strana nemaš više šta da kažeš, a i dalje ti fali pola rada. Ne rešava se razvlačenjem rečenica ni povećanjem fonta — mentor to vidi odmah.
Rešava se dodavanjem jednog sloja, i to uvek jednog od tri:
- Poređenje. Isto pitanje u drugom gradu, kod druge grupe ili u drugom periodu.
- Kontekst. Kako je bilo ranije i zašto je danas drugačije.
- Posledica. Šta iz tvojih nalaza sledi i šta bi se moglo uraditi.
Jedno takvo poglavlje donese četiri do pet strana u kojima zaista nešto piše.
Kad je širok naslov već prijavljen
Ovo je najčešća situacija, jer se teme obično biraju sa spiska koji je napisan široko. Dobra vest: naslov i ugao nisu ista stvar.
Ako si prijavio „Reciklaža”, i dalje možeš da pišeš o razdvajanju otpada u svom gradu. Ugao se saopštava u uvodu, jednom rečenicom: „Rad se bavi razdvajanjem otpada u [grad], dok se tehnologija prerade pominje samo ukoliko je potrebna za razumevanje.” Time si sam sebi postavio granicu i komisiji unapred rekao šta u radu neće naći.
Ako se rad toliko udaljio od naslova da naslov više ne opisuje sadržaj, onda se menja naslov — što je manja intervencija nego promena teme. Kako se formuliše naslov koji odgovara sadržaju, piše u naslov maturskog rada, a kad je promena zaista neophodna, postupak je u tekstu o promeni teme maturskog rada.
Kako se suženje kaže mentoru
Suženje se ne traži kao dozvola, nego se predlaže kao gotov plan. Jedna rečenica je dovoljna:
„U okviru teme Reciklaža hteo bih da obradim razdvajanje otpada u [grad], na primeru jednog naselja, uz kratku anketu o navikama stanara. Imam podatke komunalnog preduzeća i dva stručna teksta — da li vam to odgovara?”
Rečenica sadrži tri stvari koje mentor traži: šta tačno radiš, na kom primeru i odakle ti izvori. Mentori suženje skoro uvek pozdrave, jer im olakšava čitanje. Šta još treba pripremiti pre tog razgovora i kako se dogovor zapisuje da se kasnije ne ispostavi da ste se različito razumeli, piše u razgovoru sa profesorom mentorom o temi.
Pravila se razlikuju od škole do škole, pa uputstvo tvoje škole uvek ima prednost nad bilo kojim savetom odavde.
Najčešće greške pri sužavanju
- Suženje koje nije suženje. „Uticaj interneta na društvo danas” — dodata je reč, ne granica.
- Četiri granice odjednom, pa tema postane toliko uska da o njoj postoji tačno jedan izvor.
- Suženje bez provere literature. Granica mora da bude tamo gde postoje podaci; ako o tvom gradu niko ništa nije objavio, mesto nije dobar rez — osim ako sam prikupiš podatke anketom.
- Anketa uzeta kao rešenje, a bez plana. Prikupljanje odgovora traje bar nedelju dana i planira se prvo.
- Sužavanje posle napisanih deset strana. Tada je jeftinije zadržati temu i izbaciti poglavlja koja u nju ne spadaju.
- Naslov sužen, a rad nije. Ako naslov obećava jedan grad, a rad govori o celoj zemlji, to je prvo pitanje na odbrani.
Po čemu se dobra i loša tema uopšte razlikuju, pre nego što se uhvatiš sužavanja, piše u tekstu dobra i loša tema za maturski.