Kako se formuliše naslov maturskog rada
Kako se formuliše naslov maturskog rada koji odgovara sadržaju: pravila, dužina, dvodelni naslov i tabela loših i dobrih primera, sa proverom pre prijave.
Naslov maturskog rada je najkraći mogući opis onoga što u radu piše. Ima jedan posao: da onaj ko ga pročita zna šta će naći unutra — i, još važnije, šta neće.
Dobar naslov ima dva dela: predmet i granicu. Predmet je ono o čemu pišeš, granica je mesto, vreme, grupa ili slučaj na koji si se ograničio. „Zagađenje vazduha” je predmet bez granice, pa nije naslov. „Zagađenje vazduha u [grad] tokom grejne sezone” ima oba i jeste.
Dužina: šest do dvanaest reči. Kraće od toga obično znači da granice nema, duže znači da si u naslov strpao i sadržaj.
Pet pravila
1. Naslov opisuje, ne najavljuje. Izbaci uvodne fraze: „Osvrt na…”, „Analiza problema…”, „Nekoliko reči o…”. Rad se zove onako kako se zove njegov predmet, bez najave da će se o njemu pisati.
2. Bez tačke na kraju. Naslov nije rečenica. Znak pitanja je dozvoljen samo ako je rad stvarno organizovan oko tog pitanja i ako u zaključku na njega odgovaraš.
3. Bez skraćenica koje se ne podrazumevaju. Ako skraćenicu moraš da objasniš u prvoj rečenici uvoda, ne ide u naslov.
4. Konkretne reči umesto širokih. „Značaj”, „uloga”, „uticaj” i „problematika” su reči koje zvuče ozbiljno i ne kažu ništa. „Uloga interneta u savremenom društvu” i „Internet” su isti naslov, samo je prvi duži.
5. Naslov mora da pokrije ceo rad i ništa preko toga. Ako u naslovu piše „u Srbiji”, a ti pišeš o svom gradu, naslov obećava više nego što rad daje. To je prvo što komisija primeti.
Loše i dobro, sa objašnjenjem
| Slab naslov | Bolji naslov | Šta je popravljeno |
|---|---|---|
| Uticaj interneta na društvo | Navike korišćenja društvenih mreža kod učenika srednje škole | dodata grupa i konkretno ponašanje |
| Ekologija | Razdvajanje otpada u [grad] i šta se dešava sa prikupljenim materijalom | oblast pretvorena u temu sa mestom |
| Značaj marketinga | Oglašavanje malih preduzeća na društvenim mrežama u Srbiji | izbačen „značaj”, dodat predmet i mesto |
| Drugi svetski rat | Svakodnevni život u [grad] u periodu okupacije, 1941–1944. | dodato mesto i vreme |
| Osvrt na problematiku zdrave ishrane | Navike u ishrani učenika trećeg razreda, na osnovu ankete | izbačena najava, dodat izvor podataka |
| Turizam u Srbiji | Seoski turizam u [okrug] i profil gostiju u poslednjih pet godina | sužena vrsta turizma, dodato vreme |
| Baze podataka | Izrada baze podataka za evidenciju učenika u jednoj školi | apstraktan pojam pretvoren u konkretan zadatak |
Primeti da nijedan naslov iz desne kolone nije komplikovaniji. Samo je određeniji.
Dvodelni naslov
Kad predmet i granica ne staju prirodno u jednu frazu, koristi se naslov sa dve tačke: opšti deo, dvotačka, konkretan deo.
- „Obnovljivi izvori energije: solarni paneli na porodičnim kućama u Srbiji”
- „Zaštita podataka na internetu: kako srednjoškolci upravljaju lozinkama”
- „Andrićeva Na Drini ćuprija: most kao lik romana”
Kad se rad bavi jednim delom šire pojave, dvodelni naslov je i najpošteniji: levi deo kaže u šta se tema uklapa, desni kaže dokle ti ideš. Onaj ko pročita samo levi deo zna oblast, a onaj ko pročita oba zna i granicu — pa se posle čitanja rada niko ne oseća prevarenim.
Pravilo je jednostavno — levo od dvotačke stoji oblast, desno tvoj konkretan ugao. Ne obrnuto, i ne dva opšta dela („Ekologija: značaj zaštite prirode”), jer takav naslov samo dvaput kaže isto.
Podnaslov u zagradi („(na primeru…)”) radi istu stvar i podjednako je prihvaćen. Koji oblik koristiš, pitaj mentora — neke škole imaju obrazac koji to propisuje.
Provera pre prijave
Tri testa, traju dva minuta.
Test poglavlja. Napiši svoja poglavlja jedno ispod drugog i pored svakog odgovori: pripada li ovo naslovu? Ako neko poglavlje ne pripada, ili ono ide napolje ili naslov nije tačan.
Test obećanja. Pročitaj naslov kao neko ko rad nije video i zapiši tri stvari koje očekuješ da unutra nađeš. Ako ijedne od te tri nema u radu, naslov obećava previše.
Test pretrage. Ukucaj svoj naslov i vidi šta se pojavljuje. Ako rezultati nemaju veze sa onim što pišeš, naslov ne opisuje tvoju temu — najčešće zato što koristi opšte reči umesto konkretnih.
Naslov koji padne na prvom testu obično nije problem naslova nego teme: kako suziti preširoku temu.
Naslov i uvod moraju da se poklope
Naslov i prva rečenica cilja u uvodu govore istu stvar, samo različitom dužinom.
Ako u naslovu piše „Navike u ishrani učenika trećeg razreda, na osnovu ankete”, onda u uvodu stoji: „Cilj ovog rada je da se, na osnovu ankete sprovedene među učenicima trećeg razreda, opišu njihove navike u ishrani i uporede sa preporukama.”
Kad se to dvoje ne poklapa, rad deluje kao da je u toku pisanja skrenuo — što se često i desilo. Kako se uvod slaže oko te rečenice, piše u uvod za maturski rad.
Gde sve naslov stoji i zašto mora biti isti
Naslov se pojavljuje na četiri mesta i na sva četiri mora da bude identičan, do zareza:
- na naslovnoj strani rada,
- u sadržaju, ako ga tvoja škola tamo navodi,
- na prvom slajdu prezentacije,
- u evidenciji škole, tamo gde je tema prijavljena.
Razlika između prijavljenog i predatog naslova je administrativni problem koji se rešava unapred, jednim mejlom mentoru, a ne na dan odbrane. Kako izgleda naslovna strana i šta sve na nju ide, piše u naslovna strana maturskog rada.
Kad naslov treba promeniti
Rad se u pisanju skoro uvek malo pomeri, i to je normalno. Naslov se menja kad se pomerio toliko da ga više ne opisuje — na primer, planirao si celu zemlju a napisao jedan grad, ili si od tri planirana aspekta obradio jedan.
Javi mentoru čim to primetiš, ne poslednje nedelje. Formulacija je jednostavna: „Rad se u pisanju sveo na [uže], pa mi deluje da bi naslov trebalo da glasi [novi naslov]. Da li to mogu da promenim?” Promena naslova je mnogo manja intervencija od promene teme, ali se i ona traži: šta ako želiš da promeniš temu.
Najčešće greške
- Naslov koji je zapravo oblast — jedna reč ili dve, bez granice.
- Naslov duži od dva reda, u koji je ugurana i metodologija i zaključak.
- Reči „značaj”, „uloga”, „uticaj” i „problematika” upotrebljene da naslov zvuči ozbiljnije.
- Tačka na kraju ili sve reči napisane velikim početnim slovom.
- Naslov u radu drugačiji nego u prijavi, makar za jednu reč.
- Naslov koji obećava istraživanje kojeg nema — „na osnovu istraživanja” ako ankete nije bilo.
- Izmišljene stručne reči stavljene da naslov deluje naučno; komisija o njima pita prvo.
Naslov se ne smišlja pre teme nego posle nje — kad znaš šta tačno pišeš, naslov je samo to isto, napisano u deset reči. Po čemu se prepoznaje tema koja takav naslov uopšte može da dobije: dobra i loša tema za maturski.