Kasnim sa maturskim radom: šta sada

Prva stvar koju treba uraditi nije pisanje. Prva stvar je poruka mentoru, danas, i to pre nego što otvoriš dokument.

Razlog je praktičan: mentor je jedini koji zna da li se rok može pomeriti, da li se predaja radi u dva termina i koliko tvoja škola stvarno toleriše. Bez te informacije radiš naslepo, a ćutanje je jedina stvar koja situaciju pogoršava sama od sebe.

Redosled je onda ovaj:

1. Javi se mentoru — jedna poruka, tri rečenice, konkretan predlog datuma.
2. Izmeri koliko stvarno imaš — sati, ne dana.
3. Smanji rad na najmanju verziju koja je ceo rad, a ne na skraćenu verziju nedovršenog.
4. Piši redom koji ne staje — razrada, pa uvod i zaključak na kraju.
5. Formatiraj poslednja dva sata, ne usput.

Ispod je svaki od tih koraka, sa rečenicama koje se stvarno šalju.

Zašto je rad zakasnio

Ovo nije prekor nego dijagnoza, i od nje zavisi šta radiš danas. Razlozi su skoro uvek jedan od tri.

Rad nikad nije imao termin. Bio je „za vikend”, a vikend nema sat. Ovo je najčešće, i najlakše se popravlja: rad se od danas upisuje u raspored kao čas, sa satom i sa konkretnim poglavljem.

Zapelo je na jednom mestu. Najčešće na uvodu, koji se piše prvi iako se piše poslednji, ili na jednom poglavlju za koje nemaš izvor. Rad tada nije stao zbog vremena nego zbog jedne prepreke koja se rešava za sat vremena — čim se imenuje.

Tema je preširoka. Ako ne umeš da u dve rečenice kažeš šta rad tvrdi, nije ni čudo što se ne piše. Tema bez granice nema kraj, pa mozak ne zna gde da počne. Kako se granica dodaje, stoji u tekstu ne znam kako da počnem maturski rad.

Tačno imenovanje razloga menja plan. Ako je razlog raspored, treba ti sat u kalendaru. Ako je prepreka, treba ti razgovor sa mentorom. Ako je tema, treba ti sužavanje pre nego što napišeš još jednu rečenicu.

Razgovor sa mentorom

Javi se danas, mejlom ili u školi, kako je kod vas uobičajeno. Poruka ima tri dela i nema opravdanja.

Poštovana profesorka, pišem u vezi sa maturskim radom. Do sada imam napisan plan i dva poglavlja, ali neću stići da predam rad do petka. Molim Vas da mi kažete da li mogu da predam do srede 24. i da li u međuvremenu da Vam pošaljem ono što imam, da proverite smer.

Zašto baš tako:

• Stanje, konkretno. „Dva poglavlja” je informacija; „radim na tome” nije.
• Predlog datuma. Ti predlažeš, mentor potvrđuje ili menja. Bez predloga razgovor se završi sa „požuri”.
• Ponuda da pošalješ ono što imaš. To pokazuje da rad postoji i često donese ispravku smera koja ti uštedi dan posla.

Ako rok već jeste probijen, rečenica je kraća i bez okolišanja:

Poštovani profesore, nisam predao rad u roku i to je moja greška. Rad je napisan do zaključka i mogu da ga pošaljem do nedelje uveče. Molim Vas da mi kažete da li je to prihvatljivo i šta treba da uradim dalje.

Šta se ne piše: duga objašnjenja o tome zašto nije stigao, obećanja bez datuma („poslaću što pre”) i traženje da se ceo rad odloži bez predloga.

I jedna stvar koja se često previdi: pitaj šta je minimum koji se prihvata. Neke škole traže da se rad preda pre odbrane u određenom roku, neke rade po dogovoru sa mentorom. To nije isto svuda i jedini pouzdan izvor je tvoj profesor mentor.

Šta se radi danas

Prvo se meri, pa se piše.

Izmeri sate, ne dane. Ako ti je do predaje šest dana, a svaki dan imaš tri sata, to je osamnaest sati, ne šest dana. Osamnaest sati je dovoljno za rad od petnaest strana ako se ne troše na traženje izvora i doterivanje.

Onda smanji rad na najmanju punu verziju. Rad od petnaest strana koji ima sve delove je bolji od rada od dvadeset pet koji nema zaključak. Najmanja puna verzija izgleda ovako:

Ako imaš pet poglavlja u planu, spoji ih u tri. To je jedina izmena plana koja se u ovom trenutku isplati.

Piši redom koji ne staje:

1. Razrada prvo, i to poglavlje o kom si najviše pročitao. Rad se odmah pomera napred.
2. Zaključak čim je razrada gotova, dok ti je sadržaj svež.
3. Uvod poslednji. Tek tada znaš šta si napisao, pa se piše za dvadeset minuta umesto za dva sata.
4. Literatura se sređuje na kraju, ali se beleži usput — svaki izvor upisuješ u dno dokumenta čim ga otvoriš.

Ne vraćaj se unazad dok pišeš. Loša rečenica u prvoj verziji ne košta ništa; zaustavljanje na svakoj rečenici udvostručuje vreme.

Formatiranje ide poslednja dva sata, u jednom potezu — margine, prored, naslovi, numeracija strana, sadržaj. Formatiranje usput je najskuplji način da se izgubi pola dana.

Ako ti poglavlje nema dovoljno materijala, ne izmišljaj ga i ne razvlači rečenice — o tome gde stvarno fali sadržaj stoji u tekstu rad mi je prekratak. Ako izvora nema dovoljno, pretraga se širi drugačije nego što misliš: nemam dovoljno literature.

Šta se izbacuje bez razmišljanja

Kad vremena nema, ove stavke padaju prve i nijedna se ne primeti:

• Anketa ili istraživanje, ako već nije sprovedeno. Rad zasnovan na literaturi je potpuno legitiman rad.
• Četvrto i peto poglavlje. Tri su dovoljna.
• Prilozi. Idu samo ako ih mentor izričito traži.
• Slike i grafikoni koji ne nose nalaz.
• Drugo i treće čitanje. Jedno pažljivo čitanje na kraju je obavezno; tri nisu.

Šta se ne izbacuje nikad: cilj rada u uvodu, zaključak, spisak literature i navođenje izvora u tekstu. To su delovi po kojima se rad ocenjuje i po kojima se odmah vidi da je rađen na brzinu.

Ako je rok neizbežan i prošao

Prvo: predaja sa zakašnjenjem je situacija koja se rešava u školi, sa mentorom, i skoro nikad nije toliko dramatična koliko izgleda iz tvoje sobe.

Šta se radi:

1. Javi se lično, ne samo porukom, ako ti raspored to dozvoljava.
2. Donesi ono što imaš, odštampano. Rad u ruci menja ton razgovora.
3. Pitaj konkretno: „Do kog datuma mogu da predam da bih izašao na odbranu u ovom roku?”
4. Zapiši šta ti je rečeno i taj datum tretiraj kao neponovljiv.

Šta se ne radi: ćutanje do sledećeg roka, nada da će neko zaboraviti i predaja rada bez javljanja, tri nedelje kasnije.

Kako se to izbegava sledeći put

Kod maturskog rada „sledeći put” je odbrana, prezentacija i skripta — i ti isto kasne ako se ne zakažu.

Četiri stvari koje rešavaju ponavljanje:

1. Rad se upisuje u raspored kao čas. Konkretan dan, sat i poglavlje: „u sredu od 18 do 19 pišem 2.1”. „Radim na maturskom” nije zadatak i zato se ne izvršava.
2. Rok se pomera unapred za sedam dana. Sebi postavljaš raniji datum i tretiraš ga kao pravi. Tih sedam dana pokriva sve što uvek iskrsne.
3. Mentor dobija deo rada čim je gotov, a ne ceo rad na kraju. Ispravka jednog poglavlja traje pet minuta; ispravka celog rada dva dana pre predaje ne traje — ona se ne stigne.
4. Plan postoji pre prve rečenice. Spisak poglavlja sa po jednom rečenicom šta u njima ide pretvara „dvadeset strana” u osam zadataka od po dve. Raspored po nedeljama stoji u tekstu plan pisanja maturskog rada, a koliko sati posla realno stoji iza toga — u tekstu koliko vremena treba za maturski.

I poslednje, ono što đaci najčešće izbegavaju: javi mentoru čim zapneš, a ne kad rok prođe. Mentori tu situaciju vide svake godine i najčešće reaguju tako što sami suze temu ili prerasporede rok. Jedan razgovor od deset minuta rešava blokadu koja traje tri nedelje.

Ako ti roditelji nude pomoć, a ne znaju šta konkretno da rade, spisak onoga što stvarno pomaže i onoga što odmaže stoji u tekstu kako roditelj može da pomogne.